Кеј,
Малце ќе филозофирам зошто деновиве сум малце неарен и ми фали на некој да му се изприкажам.И така кеј животот тече , а јас улетав во слепа улица.Пред мене ѕид огромен,не може напред,а јас мразам назад зошто сум магаре и егоистично копиле што не знае да се извини.И тешко ми е , ми се вртат сите работи низ глава , филмот оди наназад , размислувам што би било ако би било и оп тука веќе се соземувам и сфаќам дека така не размислуваат победниците.А јас не сум лузер,или можеби нејќам да бидам а сум ? Не јас сигурно не сум зошто ти си тоа што сакаш да бидеш,а јас зошто сум магаре ќе го рипнам ѕидот и ќе му се измочам од другата страна.Фала што постоиш у овакви моменти,идам сеа да се истрчам.Ciao bella