Драга Кајгана (виртуелен дневник)

Член од
28 јуни 2013
Мислења
316
Поени од реакции
1.940
Драга,

Трет пат неделава доаѓам овде со намера да напишам нешто, било што од сите мисли што ми се вртат низ глава.
Нешто, со кое ќе го одбележам ова што ми се случува сега.
Трет пат, ништо не ми доаѓа.

Би сакала да кажам дека веројатно има нешто во тоа ако имаш сон и си работиш на сонот, ниту еден не е недостижен.
Проблемот е да го најдиш сонот.

Би сакала да кажам дека годинава, а со тоа и деценијава едвај чекам да ги испратам. Можеби ќе се исти срања во другата ама барем не ќе е овој кецот напред.
Од 2010 наваму е апсолутен емоционален, физички и ментален хаос од кој навидум, почнав да излегувам од пред некоја година.

Би сакала да кажам дека многу читам периодов. Последица на бидувањето невработена веќе месец и пол. Надокнадувам за тоа што не читав скоро пола година, и повеќе.

Би сакала да кажам дека сфатив дека некои другарства кои ги завршив низ годините можеа да завршат на поинаков, потопол начин, но секако мораше да завршат. Имам една најбитна жена во мојот живот и уште една втора на списокот и десетина другари кои ми вредат злато и тие ми се сосема доволни. Ставањето во калап поради други луѓе е нешто што одамна не го правам.

Би сакала да кажам дека научив многу работи за љубовта годинава и сфатив дека сум сменет човек. Секако, понекогаш ќе има епизоди од мене од некоја верзија на себеси со која не сум горда, ама знам дека можам и неа да ја искоренам.
Љубовта, уште е единствена работа што може да ме здоболи на места за кои мислам дека веќе се целосно оздравени. Но, човекот со кој ги делам своите мисли, креветот, местото помеѓу прстите на рацете, е многу поголем отколку што сум го замислувала, поголем во бидувањето човек и партнер, нели.

Би сакала да кажам дека иако уште учам да го оставам минатото да почива таму, се гордеам со тоа колку напредувам во последните месеци.

Види го овоа, излезе дека сепак нешто ми дојде да кажам..
До следно Кајги.
 

Хоуп

ümid edirəm
Член од
13 април 2012
Мислења
2.428
Поени од реакции
9.334
Еден сон што сонував ептен интересен, бев на некој афтер од нешто во некој клуб и таму Randle McMurphy, Norman Bates, Donnie Darko, Hans Landa, Anton Chigurh, Lou Bloom, Keyser Sоze, Travis Bickle, Darth Vader и Џокерот на Леџер и точно ги знам дека сите беа зошто кога се разбудив не отварав очи додека не ги запаметам сите што биле и сите тие ликови биле со тие карактери само се беше облечено во црно и секој од нив беше со една згодна црвенокоса исто во црно, со кожно боди и мрежеста хулахопка ама необична некоја облека имаа сите и необичен некој свет беше, јас влегов и сите беа огромни 2 метра над мене, а не знаев кои се во сонов демек обична раја во клуб.

И дојде Џони Деп демек нешто фактор на журкава ми вика женска надвор само има маси овие сите резервирани се. И надвор седнав тажна претажна зошто ептен сакав да седам со тие сите внатре (ете и не ги знаев а пак ги сакав) и седев пред врата и само зјапав од некое ќоше од вратата да видам што се дешава. И внатре беше некоја таква чудна футуристична атмосфера, а надвор беше вестерн, јаваа со коњи некои забрадени мажи и едно време се направи гужва пред клубов се собраа неколку фраери на коњи, кочии еден куп, се направи пред врата ко оние филмовите за исус кога ќе патуваат со магарето пред исус да се роди низ местата нели продаваат теписи, килими ко пазар нешто ама исто така баш од таков филм со исус.

И седнаа еден куп забулени пред клубов и викаа нешто на некој јазик не го разбирав, и тука е моментот, излезе Џокер од клубов, цел во црно, црна ама излитена и стара облека, палто долго искинато позади и почна да игра ко дворски шут низ овие со теписиве ама мене не ми изгледаше банално тоа и бизарно како што ми звучи сега дур се сеќавам, него беше толку шармантно и необично, имаше некој посебен шмек, ко да се дешава некаква револуција, штета не можам да се сетам на зборовите, ама се дешаваше нешто, толпата си замина, тој си влезе во клубот, јас пак си ѕиркав зад вратата, само што сега овој излезе ми рече можеш да влезеш има една маса зад скалите, не е ништо посебно ама можеш да гледаш подобро демек зезање дека зјапав така и влегов тука веќе глупости му се пуштав јас на џокер, типична ситуација за пуштање во клуб, му се дерев на уво нешто и се топев демек се шармирав толку од случката надвор, секако дека сега некој да излезе од клуб и да игра некој танц надвор нема да ме шармира, ама ете сон. И ми даде едно стуткано ливче и замина и на него имаше една голема двојка и под неа пишуваше Бало Вашингтон. Заминав јас онака во состојба љубов и надвор сега стари коли нешто помодерно време се десило. Кога се разбудив озбилно сама се смеев за сонов, што ти прави толку филмови гледање ко што вика баба ми секогаш кога ќе кивнам или ќе се накашлам.
 
Последно уредено:
Член од
21 април 2017
Мислења
237
Поени од реакции
703
Да ти се извинам унапред шо ми те користам како психички издувен вентил драга Кајгана, али во последно си се анализирам доста на еден искрен начин и сум запрепастен колку не сум во право за самиот себе си.
Знајш, сметав дека никогаш мене не можит да ми се случит да бидам емоционално паднат - најмногу ради некоја си самоконтрола која си ја градам уште како дете. Нон стоп ведар и насмеан, нон стоп околу луѓе, зафатен ,ти реков ми рече.
Арно ама , не било така. Во последно, ништо не ме исполнвит. Не сум толку ведар и насмеан, многу сум повлечен, веќе подолго време сум соло и избегавам непотребни контакти со љуѓе. Нешто спротивно на она кое шо секогаш сум бил.
Мислев за то да ти кажам право, и мислам дека сфаќам која е причината - нормално јас. Поконкретно, мојата потреба да си го проектирам животот со години.

"На 22 да завршам факс.На 25 да имам озбилна врска.До 26 да знам со сигурност шо ќе работам во животов.До 30 да имам барем едно дете."
Guess what? Ништо од то не ми се дешават. И знам дека е то нормално. Гледам наоколу други личности поизгубени од мене, поуплашени од мене..ама нив некако им делуват нормално. Ама мене не...мене ми се чинит дека сум потфрлил. И знам дека не требит да се осеќам така. Оттука цела мачнина и анксиозност. Знам дека не требит да се осеќам така. Ќе се обидам да не мислам, ај промис :)

На муабетот, вчера го гледав Кунг Фу Панда. И желкава викат "Yesterdays was history, tomorrow is a mistery...and today is a gift. That's why it's called a present"
Ако денешниов ден е поклон ондак, сигурно е некој песочен часовник по шо се наопаку е тргнато на работа. Ај одам да зачистам некој документ, зш сеуште не знам доволно германски да отерам некого у курац.

позз.
 
Член од
15 јануари 2008
Мислења
5.041
Поени од реакции
12.031
DK
dali svetot so kup inovacii bi mozel malku da im se posveti na cokoladite? Pa posledni tri generacii ne otidoa podaleku od skapana milka... Edinstveniot inovativen poteg e milka so: tiramisu, oreo, ciz kejk... Ostana uste da se patentira milka so tulumba i da ja zaokruzime revolucijata. Se povekje lici na sendvic od 7ca i se poveke se gubi cokoladoto..
 

Anco

За солун ДА, ЗА срем НЕ
Член од
1 ноември 2011
Мислења
8.603
Поени од реакции
15.403
D.... sakam da ti pisam za da znaes deka jas sum OBICEN covek. Zatoa sto.
-Do sega vo zivotot(a veke mi projde) ne sum prespal vo hotel.(ni vo hostel)
-Do sega ne sum se kacil a i nema da se kacam na avion(do dusa i ni na magare)
-Do sega ne sum bil ni vo pritvor ni eden den zatoa sto sum kako sto rekov obicen covek.
-Do sega vo zivotot nikogas,ama niednas me nemalo na nasa ama ni na stranska telefizija.
-Do sega nikoj ne mi drzel cador koga vrnelo,nitu mi otvaral vrata od kola,zatoa sto sum obicen covek.
-A sakam,stvarno sakam samo eden den da bidam NE-obicen covek,kolku za da znam kako e (mozno)da bides takov.
 

Ilumious

Патник, педер, поет, администратор, масон
Член од
29 јануари 2007
Мислења
84.962
Поени од реакции
195.489
Вчера смрди ли смрди цел град, 8,000 нови случаи на канцер секоја година ама нема врска, ќе си седат дома зимава, загадувањето не влага преку прозор па и уште коментари, тебе не ти смрди кај што отиде, не, не ми смрди, ебаве простите.
 
Член од
3 мај 2019
Мислења
17.760
Поени од реакции
9.559
Човекот бил совршено суштество...еее, како да не, шија ми га Џуро:vozbud:..совршен, ама три милиони маани имаме.
Ете на пр.зошто секогаш разумот бива победен од желбата:(
Која ли јебен карактер сум била...еххх...три месеци се чаталев пред колешките како успевам да држам диета и сум симнала 5 кила а денес си ибав мајката.....еве и сега, куцам и џвакам, џвакам, ждерам:yid::yid::yid::toe:
 
Член од
23 јули 2019
Мислења
406
Поени од реакции
2.760
Драга Кајгана,

Некогаш ќе ти раскажам се', некогаш, кога нема да се осеќам како да пловам во морето на квазиобрвски и грижи. Некогаш, кога сонцето надвор ќе свети и маглата на денот ќе биде само во муграта. Знам дека ќе дојде тој ден - лесно ќе зачекорам во новото утро и ќе посакам да ти раскажам се'. Но сега те оставам сама.

До следното пишување,
твоја Марија.​
 

Kajgana Shop

На врв Bottom