Драги
Абе, нема да биде најголемата иронија на свет, да после сето тоа јадење гомна за исламот на крај да завршам живеејќи заедно со муслиман? Мислам дека не постои таков твист ни на Game of Thrones. Ај што ќе бидам мирен околу исламот, него кој од овие што ги знам ќе ги викам на свадба? Пола од нив одма грбот ќе ми го свртат на само чуено-недочуено

. И на напишаново, незнаејќи ни за што кур ја дрндам овде
Како и да е, шала (или не

) на страна, бидејќи во и така поделеното друштво (множества, подмножества, унии) со кој и да излезам, паѓа на муабет религија, решив малку да одморам од учество во такви теми и само пасивно да чекам да се истошти темата од енергија и кога ќе се смени да се надоврзам на новото. Не можам, не сакам, одбивам, веќе да се инволвирам на тој начин.
Ако имате идеја како да направите ефтини, и масовно-произведувани десоленатори да ги шиткам низ Африка на мој трошок, be my guest. Можеме за тоа да дискутираме ако треба и цела ноќ. Или како да ја искористиме геотермалната енергија под македонсково копно најефикасно. Или Козаи механизмот и негова имплементација во потенцијална Тесла технологија. Сериозно, цел ден. Не сакам да знам колку брзо можеш равенки да решиш на памет без молив и хартија или колку си добар и брз во расклопување и монтирање на компјутерски делови во една единица, и дали можеш или не можеш да преживееш off-the grid додека пиеме ебано кафе во кафич. Ја не сум надарен со некакви си способности кои можат да го подобрат/променат светот но ако ти така звучиш, а јас можам да помогнам, fucking shut up и дај да примениме муабетов во пракса. Сите сме гении собрани еден куп на маса со кафе/пиво/сок, и уз цигара, али никако да се формира некој супер-тим. Наместо тоа, интелектуалноста ни се сведува на дискусии за тоа као вернициве се глупи ко репка, и зошто Џони е сељак кој дрви 10 цури по вечер, и како политика sucks.
Малку вентилирам. Rant mode on. Today wasn't a good day, as you probably guessed. Се обидувам од петни жили да останам насмеан, позитивен и енергичен пред повеќето што ги знам, али пичка му матер, не сум Оскарски материјал да глумам толку многу, и пред сите. Ми се плаче. Искрено ми се плаче. Онака убаво да се истурам од дно душа. Да не се некои инспиративни моменти и ликови кои ми внеле мала доза среќа периодов, мислам дека ќе бев потонат во депресија. Од онаа, полошата, опасна форма. Цела деценија пројде, мислев дека нема пак да ми се случи да пропаднам толку длабоко пак, али еве ме ... За едни изигравам punching bag (и фигуративно и буквално), за други сум мобилен portable пријател, за трети сум бесплатен психолог (кој ќе ме shrink-ува мене бе!?), за четврти сум хотелиер или батлер по потреба и ситуација, за сосема петти сум потенцијално жртвено јагне, за шести ебан бебиситер. Барем да бев платен за пола од работиве ќе имаше смисла исходот. Се чудам како не сум пукнал до сега. А може ќе го биде и тоа наскоро. Али кога ќе пукне, има Господ да го видите. Ветувам тоа. Знаете кој сте.