Fortune
шодаенешчо
- Член од
- 9 мај 2005
- Мислења
- 12.493
- Поени од реакции
- 183
Ми забила нож другарка и тоа асално, па после тоа попуштив и пак продолживме понатаму, ама вториот пат ми го заби толку добро, што не знаев кај да се свртам и не знаев што да правам од разочараност. Ама тука сум јас крива, затоа што преминав првит пат и само прашање беше на време кога ќе се случи втор пат. Ама и` ја прекинав шансата да го направи тоа и трет пат, доста и` беше. Најстрашно е тоа што почна да меша луѓе што мене многу повеќе од нејзе ми значат и тука ме погоди во слаба точка.tilt напиша:„Господе чувај ме од пријателите, од непријателите сам ќе се чувам.” Што мислите вие дали држи вода изрекава? И како вие се чувате од вашите пријателите? Дали досега пријателот од кој најмалку сте очекувале ви го има забиено ножот во грб?
И да, држи изреката. За непријателите имаш изградено систем на одбрана, знаеш кога ќе нападнат како да се одбраниш, но пријателот не знаеш кога ќе те изненади и како. Обично пријателите „удираат” кај што најмногу боли, ја знаат слабата точка и затоа најмногу боли. Јас повеќе сила би имала да се борам со непријателот отколку со пријателот. Ако осетам нож од пријател, ќе ми биде криво, ќе се измачувам, ќе се прашувам постојано со што сум го заслужила тоа, ќе плачам, ќе се нервирам, нема да имам сила да враќам со иста мера и кривицата ќе си ја префрлам на себе. А со непријателот би имала трпение, полека но сигурно со стратегија ќе направам да зажали што бил мој непријател.
Како пријател сум најдобра, ама недај боже да ми е некој непријател.
Јас не можам да сфатам што им се врти во мозокот на тие што им го прават тоа на пријателите. Пријателството денес е тешко да се најде и уште потешко да се одржи, па зошто некои не го чуваат тоа што им се дава? Јас без пријателите не можам да живеам, се трудам да го негувам тоа што го имаме и намерно со ништо не би го изгубила тоа. Ама, сепак, има различни луѓе и табиети. Секој со своето.