Не вкусот, туку незнаењето што е добра и квалитетна музика. За вкусови не се расправа ми е најбезвезе реченица кога се дискутира за музика. Самата реченица така кажана е недолична за светски музичари кои животот го посветиле за да остават нешто. Ко да го ставаш во ист кош со субвенционираниве. Имам врсници мои(24-25 години) кога ќе му пуштам песна од Тhe Doors, Pink Floyd, Led Zeppelin, Porcupine Tree, се смеат буквално, што било ова, металци ли биле и ќе ми пушти Тајзи и ДНК или некое пцуење од Слаткар. Или Queеn да пуштам, lele toj pederot li ke go slusas??????
Конкретно проблемот со нив, освен музичката необразованост, не знаат збор англиски, не разбираат текст.
Ако не сум некој експерт од некоја област, ќе пребарам, ќе преслушам зашо ми е интернетот. На крај краева и ќе прашам ако треба, да ми предложи нешто. Не со сила да се правам дека слушам којзнае каква музика, ама да преслушам и да одлучам самиот.
Да не бидам оф секој што го слуша Тајзи, ДНК е страшно музички необразован. Што може во Тајзи да видиш или пример од него да земеш? Како да успееш со песна диригирана од партија? Oва доаѓа од мене што омилени ми беа Jonas brothers кога имав 15-16 години. Не знам кај ми бил умот. Ај ќе се оправдам, зелен бев, немав компјутер ни лап топ во 2005/06 година. И прво заљубување на When you look me in the eyes.

Се наежив.

Сеа проверив типот има 30 000 лајка на фб, Архангел и Фолтин заедно 10 000. Не треба повеќе муабет.