За сите големи “демократи“ да им се посерам во демократијата ,како не не снајде нас некоја ваква диктатура ....
ISPOVEST: LIBIJCI ŽIVE KAO BOGOVI
(42) Ponedeljak, 28. Februar, 2011.| Autor: O. Dašić
Iz Libije sam poneo najlepše uspomene na državu i narod, nije mi bilo jasno zašto nas vraćaju dok nismo stigli na aerodrom, kaže Dragan Gordić
ČAČAK - Sutra bi se vratio u Libiju!
- Pitali smo se zašto nas vraćaju, pošto smo prvu gužvu i vanredno stanje videli tek na aerodromu - kaže Čačanin Dragan Gordić, koji se iz Libije morao vratiti pre isteka ugovora.
Vratio se, kako kaže, pošto su se svi vratili, ali je poneo najlepše uspomene na libijski narod i državu u kojoj se zbog visokih prihoda od prodaje nafte i malog broja stanovnika veoma lepo živelo.
- Vrlo su gostoljubiv i pitom narod. Ne rade mnogo, na posao dođu oko devet sati, a već u 12 idu kući na molitvu, kojih imaju pet u toku dana i koje nipošto ne propuštaju. Ne verujem da su neredi izbili zbog nezadovoljstva. Oni nemaju razloga da budu nezadovoljni jer žive kao bogovi - kaže Gordić, bivši radnik čačanskog „Remonta“ koji je u Libiju otišao preko crnogorske firme.
On dodaje da bi ljudi u Srbiji bili presrećni kad bi imali samo deset deo onoga što ima narod u Libiji.
- Imaju besplatno lečenje, školovanje, struju, a svi prehrambeni proizvodi su za 30-40 odsto jeftiniji nego kod nas. Ko želi da studira u inostranstvu, samo treba da napiše zahtev nadležnima i dobija stipendiju. Na pet miliona stanovnika imaju registrovanih 15 miliona automobila. Uglavnom su to skupa i dobra kola, do kojih lako dolaze, jer za auto od 50.000 evra daju 3.000 ili 4.000, a ostalo dotira država - priča Gordić.
Šaleći se, dodaje da mu se u Libiji jedino nije dopala brza vožnja i to što se ne obaziru mnogo na saobraćajna pravila. Kaže da je imao dosta slobodnog vremena, koje je iskoristio da obiđe istorijska znamenitosti i upozna se sa dosta ljudi u Zanzuru, predgrađu Bengazija, gde je živeo i radio.
- Narod je izuzetno gostoljubiv i pitom. Ne vole mnogo da rade, radna snaga im dolazi iz Tunisa ili Egipta. Strane jezike govore i oni koji nisu mnogo obrazovani, a za Srbiju su skoro svi čuli. Kada ima kažem odakle sam, odmah pominju Novaka Đokovića, Anu Ivanović, Savićevića - priča Dragan.