Од два коментари на една тема ми дојде идеја за темава. Не знаев дали да ја отворам во Општи муабети или тука, но сепак одлучив да остане овде. Ако треба, ќе ја префрламе.
Значи, одиме понатаму.
Дали вие сметате дека простувањето е за послабите? Дали ако не простиш - ти си силна личност, цврсто застаната и доследна на своите принципи да не попуштиш? Или обратно - ако простиш си се издигнал повисоко и си ја ослободил душата од напнатост, горчина, мисли што оптеретуваат за одредена ситуација/личност во животот?
Колку е за вас тешко да простите? Дали им простувате на луѓето, барем длабоко во себе? Дали сте доволно силни во очи на некој да му кажете: „Ти простувам, ослободи ја душата“?
Дали простувањето е ослободување на самиот себе си од стегите на некоја болна случка, дали е ослободување на другиот или и на двајцата?
Сте имале потреба да ви прости некој? Како сте реагирале во такви моменти кога имате потреба да знаете дека ви простуваат? Молите за прошка, искрено кажувате дека сте згрешиле и сакате да продолжите понатаму со крената глава?
За да побараш од некого прошка, или ако барем ја чувствуваш таа потреба, треба прво да се покаеш?
Лука 17: Пазете на себе, ако згреши против тебе братот твој карај го и ако се покае прости му. И ако седум пати на ден згреши против тебе и седум пати на ден дојде и ти рече `Се кајам` прости му.
Значи ти си христијанка и човек до одредена граница? :nesum:Site gresime,nikoj ne e bezgresen i voopsto ne mi e tesko da prostam covecki i hristijanski e da se prostuva...no do odredena granica
Taa granica e individualna mora da se ima i sekoj sam si ja postvauva ako taa ja premines ke se pogazis i sebe i svoeto dostoinstvo kako vo prostuvanjeto taka i vo se drugo taa granica ja odreduva covekot vo sebe no ne te pravi da bides covek(ili covkek do granica) ..ti si kako covek stvoren veke...........p.s sekako koga pisuvam mrazam da bidam bukvalno svatenaЗначи ти си христијанка и човек до одредена граница? :nesum:
Многу си изнафилозофирала, не можам да те сфатам некои делови, ама по тоа што сфатив, можеш сам да си поставиш граница (како што си поставуваш за простувањето) и за тоа колку да бидеш човек или колку да бидеш христијанин. Баш ме интересира муслиманите и будистите дали можат да бидат онака... малку муслимани, на пример да јадат само 100 грама свинско ама не поише.Taa granica e individualna mora da se ima i sekoj sam si ja postvauva ako taa ja premines ke se pogazis i sebe i svoeto dostoinstvo kako vo prostuvanjeto taka i vo se drugo taa granica ja odreduva covekot vo sebe no ne te pravi da bides covek(ili covkek do granica) ..ti si kako covek stvoren veke...........p.s sekako koga pisuvam mrazam da bidam bukvalno svatena
Sekoj so svoi filozofiranja...ali muslman da jade 100 gr svinsko ne e prav musliman a ne malku musliman...ali kako i da e toa e veke druga temaМногу си изнафилозофирала, не можам да те сфатам некои делови, ама по тоа што сфатив, можеш сам да си поставиш граница (како што си поставуваш за простувањето) и за тоа колку да бидеш човек или колку да бидеш христијанин. Баш ме интересира муслиманите и будистите дали можат да бидат онака... малку муслимани, на пример да јадат само 100 грама свинско ама не поише.
Не сакам да простувам! Сите се гомна и кога еднаш ке сватат дека можат да грешат, се разбира дека нема да внимаваат за вториот пат. Ако му укажеш уште на почеток дека нема да има втора шанса нема да ти згреши и нема да мора да му простуваш
Аха, тоа дека ти си работодавец, и сите чекаат на ред за да им простиш за гревовите на работното место. Од друга страна ти си безгрешен, па нема потреба да ти се прогледа низ прсти коа ќе згрешиш. Супер.Не сакам да простувам! Сите се гомна и кога еднаш ке сватат дека можат да грешат, се разбира дека нема да внимаваат за вториот пат. Ако му укажеш уште на почеток дека нема да има втора шанса нема да ти згреши и нема да мора да му простуваш
сурово е а? па мислам брат дека прво да гледаш за себе па после за другте. Тоа не ме прави безгрешен. тоа ме прави преживувачАха, тоа дека ти си работодавец, и сите чекаат на ред за да им простиш за гревовите на работното место. Од друга страна ти си безгрешен, па нема потреба да ти се прогледа низ прсти коа ќе згрешиш. Супер.