Auuu...tesko,mnogu tesko.Trebase da go poslusam tatko mi koga mi velese da se pozanimavam so sport malku za da naucam da gubam,ama sega verojatno e docna za toa.
Ne sum nekoj dostoinstven gubitnik.Vo prvite momenti sekogas se protestiram,dokazuvam,objasnuvam,baram vinovnici,opravduvanja,duri i pred samata sebe.Osobeno pred samata sebe:nesum:..toa mi e prva faza.
Posle sleduva fazata koga go prifakam porazot i probuvam normalno da ziveam so nego.Polesno mi e otkako ke gi utvrdam pricinite koi dovele do nego.Se trudam da naucam nesto,ama imalo i takvi porazi od koi apsolutno nisto ne sum naucila.:kesa:Za sreka,ne bile golemi i se nadevam nema da mi se povtorat.Ne bi bilo fer,si pominav na red...:smir:
Treta faza,i p
osledna e koga go osmisluvam sledniot poteg ili se fokusiram na nesto drugo.So toa porazot e zad mene i spremna sum za novi pobedi ili porazi...
Se obiduvam maksimalno da si go skratam vremeto od prva do treta faza,ali ne e sekogas taka ednostavno.
Ete toa e mojata trofazna
postapka za uspesno spravuvanje so poraz,koja se nadevam ke ja koristam mnooogu retko.