Зошто всушност сакаме да сакаме?

  • Креатор на темата Креатор на темата girlll
  • Време на започнување Време на започнување
Повеќе сакаме да бидеме сакани, тоа ни го дува егото, признавале или не тоа е тоа....Ако ние некого сакаме а тој не не сака, тогаш не сакаме да сакаме зошто тоа ни причинува болка. Значи ние сакаме да бидеме сакани и бидејки не го добиваме тоа од оној/онаа што сме си ја зацртале во глава, се чувствуваме несреќни, незадоволни. Ако сакаме да сакаме, односно имаме потреба да сакаме тогаш не би требало да бараме за возврат да не сака човекот. Тоа е вистинска љубов според мене, која човекот, односно неговиот рационален ум не може да ја свари. Не може бидејќи умот не може да сака...а она што луѓето го викаат љубов е чиста преокупација....постојано мислиме на човеклот и потоа умот самиот мисли и ги буди повторно истите чуваства кои сме ги доживеале со човекот.
Не дека јас сум различна, ова важи и за мене....
 
бидејќи чувствуваме потреба емоциално да бидеме поврзани со некоја личнот предмет или животно.....сакаме да сакаме бидејќи тоа не исполнува и не прави среќни, светот е поубав кога знаеш дека сакаш некого или нешто!!!
 
бидејќи чувствуваме потреба емоциално да бидеме поврзани со некоја личнот предмет или животно.....сакаме да сакаме бидејќи тоа не исполнува и не прави среќни, светот е поубав кога знаеш дека сакаш некого или нешто!!!

да се надоврзам или доколку е тоа обратно, кога знаеш дека некој те сака!:smir:
 
Дали некогаш сте се запрашале што е љубов и дали таа воопшто постои или е само потреба да бидеме со некој/а .Дали љубовта е само збор и ништо повеќе или е една долга реченица без точка,извичник и прашалник.Дали љубовта не прави среќни или не уништува уште повеќе,дали љубовта почесто ни носи осмех или солзи,радост или болка,дали потрребата за сакање сеој човек ја носи во себе или тоа е само маска позади која треба да криеме што всушност чуствуваме ?
Ljubovta e sovrsena harmonija od dejstva i zborovi! Pregratka na dozdliv den, mal baknez od zad grb! Gotvenje vecera dodeka toj i tie gledaat SHRECK, menuvanje peleni, vnimanie, griza, socustvo, nakisnuvanje nad dozdot koga cadorot protekuva!
Ja gledam sestra mi kako spie i gledam LJUBOV so golemi bukvi, potoa se budi i po 15min odam vo WC ja gledam pastata i site fioki ostaveni otvoreni, vodata od cesmata kape i mi se ide od terasa da ja frlam! Znae prokletata kolku mnogu mrazam otvorena pasta i nezatvorena slavina! Ja zatvoram pastata i prodolzuvam da ja sakam a taa sekako prodlzuva da ja ostava otvorena!
Ja sakam i koga mi veli "te mrazam" koga jas prva sum ja zemala crnata bluza sto taa si ja planirala za vecerta! Od kade pobogu jas da znam deka taa si mislela da ja nosi! Afekt, momentalen bes si velam i iako nervozna znam deka ja sakam!
Isto e i so tato koj gi ostava corapite kade ke stigne, nikogas ne zatvora vrati bez najmalku 3 pati da mu povtoris i nikogas ne kreva posle jadenje:zver:ama go sakam!
E sega znam deka e ova bezuslovna ljubov! Taka ke bide i utre koga sin mi ke dojde i ke mi rece "Mamo go sakam Trajko a ne Trajanka"...Zaprepastena ke ja ispustam casata od race i ke mu kazam deka go sakam!(moreee filmska scenava:pos:)
Ke go viknam Trajko na vecera i ke mu pokazam deka go sakam! I seriski ubiec da stane jas ke go sakam! A mozam li poinaku?
Znam deka ljubovta za koja zboruvam e bezuslovna i razlicna od romanticnata ljubov, koja moze da bide "momentalna" nasproti ovaa drugava koja postoi bez ogled na se! Se sekavam deka mu rekov "te sakam" nekolku pati bez da razmislam za znacenjeto i dlabocinata na zborovite! Mi vozvrati! Pomina! Sega sigurno nema da rece "ej pred 1godina mi rece deka me saka"! Da, mu rekov! Go povredi li? Ne. Se nasmeva li? Da.
Kompleksno i ednostavno cuvstvo e ljubovta! I na kajganava i pisuvam deka ja ljubam sekoj den! I na site okolu mene im kazuvam! Sto ako me ubijat utre?Zosto moite sakani da ne znaat deka se sakani!
Lesno e! Ljubov e! Ubavo e...let it be!
:oftopic:
I mene me nervira latinicava, ama:toe:
 
Сакаме да се сакаме за да бидеме среќни, тоа не исполнува тоа ни дава волја за живот
 
Целта на љубовта е да ни даде смисол. Било да се работи за љубов кон друга особа или кон самиот себе, љубов кон идеја, професија, сеедно...Кога чувствуваш љубов кон нешто, ти имаш причина...Причина да се трудиш, да дејствуваш... Без љубов, и малиот труд, и малата акција е напор. Затоа што немаме чувство, емоциоанлен мотив, со кој би се поврзале и кој би ни дал поттик. И во тој случај, влегуваме во принципот на механичко постоење. А, истото е многу далечно од човековата природа. На нас ни треба емоција, начесто позитивна, како што е љубовта, привлечноста кон нешто, за да постоиме вистински.
 
Калил Џибран во својата книга„Скршени крилја“ во еден дел вели:
„Љубовта е единствената слобода на овој свет, бидејќи душата ја крева на местото на кое не важат човековите норми и обичаи, ниту пак законите на природата.“

Љубовта е слободата. Љубовта е смислата на животот. Може ли некој човек да живее без својата слобода? Не. Љубов=Опстанок. Зарем не е убаво чувството кога ќе знаеш дека некој те сака? Дека има некој на овој свет што не може да живее без тебе? Не мора да е парнер...зборувам за мајка, татко, сестра...Зошто сакаме да сакаме? Зарем не сакаме нас да не сакаат? Па како ќе не сакаат, ао ние не сакаме? На некој начин сакаме, за да бидеме сакани. Зарем не е убаво чувството кога сакаш некого? Секој се чувствува убаво, исполнето, среќно...па макар и кога е заљубен само во животот. На некој начин...И Господ сакал да сака, па не создал нас!:smir:
 
Владимир Соловјов, руски филозоф, во својата книга ''Смисолот на љубовта'' пишува - „смисолот и достоинството на љубовта се во тоа што не тераат со сето наше битие да му го признаеме на партнерот она наше безусловно, централно значење кое поради силата на егоизмот го чувствуваме само во самите себеси.’’
Имаме потреба од (условено) просветлување.
 
Сакаме да сакаме да се докажеме себе..
Да си покажеме дека сме храбри за љубов, достојни за истата, а понекогаш за да ни биде возвратена и да се осетиме посигурни во себе, посигурни покрај некоја особа, и повозвишени на некој начин.
Сакаме да сакаме зошто сакаме да се осетиме компетентни за да сакаме и да бидеме сакани!
 
Сакај за да бидеш сакан? Не се согласувам целосно со ова. Секако дека сакам љубовта да ми биде возвратена, но не сакам некого само за и тој да ме сака мене. Зошто сакаме? Па тоа е една од најдлабоките човекови потреби, да љуби и да се гри`и за другите.
 
Потребата за да сакаш е нешто што не го контролираме ние туку нашите чувства... Едноставно душата станува зависна од друга личност, правејќи ни конфузни чувства кои не доведуваат до сакањето...
 
Убаво е да сакаме некого, но уште поубаво е кога сакаме и не сакаат. Љубовта мене ме прави среќна, со волја да продолжам понатака. Не само кон партнерот, кон сите кои ме опкружуваат. Епа сега, нормално е дека сите нема да ме сакаат на светов, дека се ретки тие кои НАВИСТИНА не сакаат и ценат...ама мислам дека сепак се доволни тие личности за да те исполнат со среќа:smir:
 
Можеби насловот малку збунува ама прашањето ми беше..
Што е потребата да се сака некого?.. Не зборувам само за партнер..
Ете дали сакаме да сакаме некого за да докажеме дека сме доволно созреани за љубов?
Или да си покажеме самите себеси дека можеме како што може/л некој друг?
Или затоа што ни е потребна љубов која ќе ни се возврати само ако ја дадеме? Дали е секогаш така?
Зошто е всушност потребата да се сака некого? Дали е потреба пред се?
Затоа што љубовта е потреба. без неа ништо не би можело да функционира како што треба. Но, секако тоа зависи од личноста и колку истата дава и има потреба од љубов. Мислам дека нема потреба некому да докажуваме дека сме доволно созреани за љубов. Ако љубовта постои во нас, тоа е доволно за да знаеме дека сме зрели за неа, и го сметам за апсурдно фактот да докажуваме некому дека и ние го можеме тоа. Едноставно или ќе се случи или не. Можеме да бидеме со некој само ако посакаме, но ако не чувствуваме љубов, тогаш нема магија, тогаш тоа не е она вистинското.:icon_lol:
 
Да де испадна работава дека сите шо сме на темава сме хипици. Секако дека љубовта е потребна но не секогаш ... и од љубов боли глава.
 
Можеби насловот малку збунува ама прашањето ми беше..
Што е потребата да се сака некого?.. Не зборувам само за партнер..
Ете дали сакаме да сакаме некого за да докажеме дека сме доволно созреани за љубов?
Или да си покажеме самите себеси дека можеме како што може/л некој друг?
Или затоа што ни е потребна љубов која ќе ни се возврати само ако ја дадеме? Дали е секогаш така?
Зошто е всушност потребата да се сака некого? Дали е потреба пред се?
Љубовта кај мене дојде неочекувано. Кога и да се трудев да засакам некого, никогаш не ми одеше од рака, секогаш чувствата доаѓаа спонтано. Мислам дека блискоста ги пумпа чувствата на интензитет. Не верувам во љубов на далечина,затоа што никогаш не сум успеала да ја одджам. Љубовта мислам дека доаѓа како резултат на заемна толеранција и почитување, делење на убави моменти, страст... Ерих Фром рекол: Човекот сака да сака, затоа што се срами од тоа да биде одделен и поинаков. Уште од самиот почеток, кога Господ ги создал Адам и Ева, тие се засрамиле еден од друг не затоа што немале на себе облека, туку затоа што биле различни. Затоа човекот до ден денес, бара некого со кого ќе се сплоти.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom