Драга Кајгана

Статус
Затворена за нови мислења.
уште 1/2 месец, или две недели, поточно за 15 дена, ќе ни се врати
Добро Познат.
о драга...што да пишам уште убо или неубо.
 
Draga Kajgi doma gosti puna kuka jaooo pa glava ne mozam da krenam od pienje i nespienje ubav zivot najubava i najvesela e kukata koga ti e polna so narod posebno dragi gosti so koj si blizok se raduvam na vakvi denovi kako panagur mi se :D
jadenje pienje cocteli od domasni barmeni sve top i najvazno komsiite ne se bunat za glasnata muzika :icon_lol::P idam u provod pak ostani mi sozdravje
 
Порано ко че дојдеше викенд бев малку од малку загреан да прошетам и да осетам од младешкото лудило. Сега се чувствувам како некое старо чоече, иако имам години на неиспрден мрсул кој допрва треба да го чека своето време за да се нарече старец.

Има моменти кога потребен ми е мир, без да гледам било какво движење пред себе. Често пати го добивам оној ефектон како да сум замрзнал во една точка на набљудувач без можност да трепнам додека хаосот маршира пред очиве и ми создава мачнина да го следам.

На крајот на краиштата нека се весели младинава, за тоа служат тие години. А јас че слушам шансони по дома. Нешто слабо се слуша францускава музика на форумов. А толку е весела и безгрижна, позитивна и певлива.

 
Е крај значи да имав цијанид до мене ќе го консумирав :@

:facepalm::facepalm::facepalm::facepalm:



972121_3317774960277_941424967_n.jpg
 
Драга К

Многу имаш неозбилни членови на форумов :icon_lol: само научиле да се плескаат како кучиња во парк... :icon_lol:


Нема везе остај то него утре одам до продукција се надевам ќе се вратам со нешто добро :свиркам:
 
Кајгана.. бајпродуктот на никогаш немање каде. :)

Технички, неточно, во традиционална смисла на зборот, но сосема соодветна во обѕир на тоа што неможе да возврати на двосмислените, кодирани и шифрирани потиснати емоции. Оти, одсекогаш зборење за чувства, моменти и емоции според Големиот Јас беше за обичните валкани земјани. Не, јас морав моето моронско, но традиционално cherry picking ритуалче да го одолговлекувам до точка аnybody-would-do за да се распакувам со сите мои гадости, недостатоци и фиктивни туморни карактеристики. Мора да има вкус на специјално. Уосталом, личноста колку и спроти сите спротивности, може да вреди колку сонце за три светови, ќе ја нема во височините на ценовникот. Не секој ги заслужуваше моите мисли. ;)

And for better или бетер, ѕвездите се наредија, коцките паднаа во своето место, климата беше ОК, интернетот беше лимитиран на 15 гига, а јас, јас алт-табнав надвор од некоја ретардирана игра за дознаам зошто тоа straight-A девојче кое успешно носи pin-up изглед и скоро-совршени цицки одвоила време да ми врати на некој генерички флерт кој едвај поминува како conversation starter. Одтаму, преку дискредитирање на сите мои тези за љубов, кутриња со огромни очи & co. се наметна причината поради која зачестив со кратење коса, појавување во одредени институции и генерално потребата да бидам фин за некого, зашеќерено со сладок сарказам and wit oд чиста ништост. И дури секој обид за деконтаминација на dem feels намерно го изложувам на пропаст со релоадирање на скоро-заборавена архива на убаwи работи4ки. Аутодеструктивен сум Кајг колку што Полански сакал мали девојчиња. И знаеш, осечајот на тоа колку си паметен што ги гледаш сите знаци, но колку си глуп за да превземеш воопшто нешто. Што би рекол некој од задоцнетото емо движење, the drugs don't work и јас колку и да сакам мојата немоќ да ја отсликам преку качен на рамења на некоја сељачка песна прскајќи пиво по офспрингот на колективната свест на тие сељаци, ништо не доаѓа приближно ослободувачки од тоа кога и кажувам во очи дека ја сакам. Ја сакам Кајг. Како ништо во цела северна хемисфера. Ја сакам. А сум заглавен во anything goes сценарио.


А, да не те изоставам од daily-spawned генеричките проблм4иња, си видела испитна со 4 предмети во исти ден? :vozbud:
 
Кајг,
сакам да сум во годината 1Q84, две месечини, градот на Мачките, баш да се транспортирам во некој лик од романите на Мураками... нежни Јапонки, спонтан секс, саке и еден убав лосос. Милина. :place:
 
Кајганче!
Мразам да се жалам и да кукам. Секогаш сум се обидувала да гледам позитивно на работите потиснувајќи го песимизмот во мене. Овој пат сум на работ со живците, толеранцијата. Место да се секирам за личните работи и на нив да обрнам внимание, јас ќе одам кај тетин ми пред врата и ќе се убедувам и ќе се расправам. Партал ќе го направам и мртва само ќе успее да ме избрка доколку не се реши ситуацијата. Што е многу, многу е. Ни крива ни дужна трпам нечии проблеми. Тие 10 ебани дена што мислев дека ќе ги поминам мирно и спокојно, се' повеќе наликуваат на 10 дена пекол и нервози:mad: .
Знам дека не треба да се мешам, дека треба да седам мирна али ова веќе не се трпи! Ќе пукнам!
 
Конечно фудбал,да ја отепаме монотонијата, нека се славе низ светот........ (y)

празник за очи и душа


а мене ми е исто каа вчера,само шо ги ебав препоните,се движам џоа посран :mad:
 
Незабележливо, но сепак е почеток.

Колку ќе трае?

Цел живот?

Тоа е целта.

Со лесно нека ми е.
 
Статус
Затворена за нови мислења.

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom