Звездаши, Делије, Цигани...Браћо !!!
Ево већ друга деценија пролази од када сам први пут крочио на најдражи објекат који је икада направљен на целоме свету. За мене са својих скоро 30 година нисам пронашао за себе лепше и драже место на кугли земаљској. Од првог погледа са врха северне трибине на призор који се појавио пред мојим очима ја сам се заљубио. И морам да вам признам да је за мене то, када погледам из овог угла сада, са свих аспеката, једина истинска прва и права љубав, највећа која се десила икада. Ја са поносом могу да кажем да ће она трајати до краја мога живота и да крв која тече мојим венама свакако јесте и увек биће црвено-беле боје и до задњег откуцаја срца волећу нашу црвену звезду, свим срцем и свом душом својом.
Желим са вама свима да поделим нешто што моји блиски пријатељи и родбина знају већ неко време, али ево, желим сада и са вама да поделим нешто што се десило у мом животу... Наиме, браћо, ја имам болест којој нема лека...
У оваквој ситуацији, хтео бих да напишем нешто чега сам постао свестан претходних дана а то је неоспорна чињеница да где год се налазио, шта год радио, шта год ми се дешавало у животу, увек и у свим приликама са собом у срцу сам носио нашу Црвену звезду...Желео бих наиме у овим околностима да вам скренем пажњу на следеће...
Не знам да ли уопште можете да схватите и прихватите једну невероватну и неоспорну чињеницу... Ми смо невероватни навијачи! Људи, наш тим годинама уназад нема ама баш никакве резултате. Све што се дешава четири године уназад на теренима где игра наш тим узрокује разочарање, тугу, неверицу и бол. Оно што је фасцинантно у овим околностима јесте то да је нас из дана у дан све више и више. Нас је у просеку 15.000 на свакој утакмици!!! Ово је апсолутна хистерија и тотално лудило! Ајде да учинимо све да се овај феноменални осећај пренесе и на најдражи објекат на свету, у среду од 17 часова па надаље до касно у ноћ! Може да нам се одузме сласт победе, може да нам се убаци лопта у мрежу, може да нам се деси да опет испаднемо из такмичења, може да нам се деси да гледамо људе преко пута како славе гол, победу свог тима јер они другачије не знају да славе.Ми смо научили! Били смо најјачи годинама, размазили смо се, само победе су долазиле у обзир, али научили смо временом, осетили...и као што видите...
Нису нас сломиле ове тешке године, још нас сада има више због тебе !!!
Шта год се деило у среду, једна ствар је сигурна - не може да нам се деси да престанемо да волимо Звезду свим својим црвено белим срцем и да увек будемо уз њу, зар не? Ајде браћо да свако од нас своја најдубља осећања према клубу црвено белих боја пренесе на најдражи објекат. Ајде да свако од нас учини све да сва емоција из наших груди изађе кроз наша грла. Ајде браћо да направимо свеопшту хистерију на стадиону и демонстрирамо тотално лудило као оног 27. минута претходне утакмице са истим противником у полуфиналу купа! Јер тада, не постоји нити промил шансе да се Звездин противник не усере од буке! Јер тада ћемо знати да смо дали све од себе за победу, јер ми смо то свих ових тешких година заслужили.
Певајте, скачите, ломите и лудујте а ти Звездо играј фудбал бори се !!!
Јер браћо моја, саборци, напаћени љубитељи фудбала, нико од нас није више заслужио да се радује и нико од нас то не зна боље да ради!
Бићу увек с тобом макар нем'о леба
И бодрићу те Звездо и на марсу ако треба !!!
Браћо, учинимо све да ово опет буде Звездино пролеће !!!
Тако да пријатељи,знани и незнани, у име свих нас могу да кажем да:
У ритму ове старе лудачке песме, идемо у одбрану својих трофеја, Звездино пролеће је ту, удахнимо га једној јединој и уживајмо у њему!
ИДЕМО ДЕЛИЈЕ, СВИ НА СТАДИОН!
ОВО ЈЕ ОДЛУЧУЈУЋА БИТКА!
ДО ТОТАЛНОГ ТРИЈУМФА, ДО КОНАЧНЕ ПОБЕДЕ,
ЗВЕЗДА ЈЕ ЖИВОТ, СВЕ ДРУГО СУ СИТНИЦЕ !!!
Ушло у крв и довиђења!!!
