DarkWalker
Think globaly , Act Localy!!!
- Член од
- 4 февруари 2006
- Мислења
- 1.209
- Поени од реакции
- 70
HAJMO SVI ZVEZDASI !! DELIJE SEVER !
BUDI DOBAR NE BUDI GROBAR !!
BUDI DOBAR NE BUDI GROBAR !!
Фан Клуб: Црвена Звезда
- Креатор на темата DarkWalker
- Време на започнување
- Член од
- 17 јануари 2006
- Мислења
- 1.883
- Поени од реакции
- 3
izgleda montirani ke im se otkako se slikani, zatoa sto ovaa e slika od pocetokot na sezonata, a tojota stana sponzor potoa odnosno prvenstvoto veke bese pocnato, pa izgleda da ne gi "macat" pak da se slikaat samo im se go dodale logoto na tojota.Acid напиша:
p.s.inace slikata e od oficijalniot sajt na crvena zvezda
dajdo
The OuTLaW
- Член од
- 17 октомври 2005
- Мислења
- 5.139
- Поени од реакции
- 19
stankovic dejan !!!!!!!!!!!!
vo momentof najdobriot igrach shto ja napushtil zvezda vo poslednive 10 godini !!
od zvezda prejde vo lazio i sega e nezamenliva tochka vo inter
dali se sekavate na zvezda lazio koa cel stadion poslednite 20 minuti skandirashe STANKOVIC DEJA ALE STANKOVIC DEJAN
dajdo
The OuTLaW
- Член од
- 17 октомври 2005
- Мислења
- 5.139
- Поени од реакции
- 19
Нема велике љубави без велике радости, али и без велике патње. Е,то вам је Црвена звезда. Има да се радујеш до неба, али секирација ти не гине.
Сви смо ми Звездаши исти, а неки неће да кажу да смо сви исти. Е, ја нисам за те који се само радују. Сигуран сам да су прави звездаши и данас слични нама из првих Звездиних година.
Изгубимо ми тако по неку утакмицу, па онако ошамућени да не знамо где нам је кућа, кренемо пешке ка Теразијама, ка ”Мадери” у ствари. У њој су се тада окупљали звездаши. До ”Мостара” – мук. После почнемо да причамо о нашим шансама, а 7-1 за противника. Те Рајко имао шансу, те Томаш промашио два зицера, и тако шанса за шансом, и када стигнемо до ”Мадере” – Звезда изједначила. Новине не читамо неколико дана и готово…
Е, кад победимо ми умемо да будемо мало и намћорасти. Те могао је да падне још неки гол, а у ствари растемо од среће. Ово је било кад смо освојили први Куп, па после три узастопно. Имали смо у друштву највећег љутка, највећег звездаша и пријатеља какви су одиста ретки. Бане је то био, Бане Вукосављевић. Дође он за сто после тог нашег првог Купа, па још није сео, а поче: дао два гола и неће више да игра за Звезду. Те намерно му нису додавали лопте, те и онај судија Лемешић се окомио на њега, кад, долази Боба Михајловић, он и доктор Аца су били из исте ратне војске и волео је да седи са нама. Честита Боба свима, честита Банету, кад у њему затрепери Звездина жила: Добро сте прошли са три комада, знаш кад ћете да видите Куп – никад!
Шта ти је Звезда? Мртва позоришна, мртва фудбалска сезона и ја сам се преко лета мувао на Тари. Играју се нека деца лопте, а један човек виче на њих да се све разлама. Приђем ближе – Миљан. Заустави он вику. Ово је Куле, ово је Караси, оно су Цоле и Трифке. Чекамо једног дечка са Уба. Џају чекају. А они жгољави, ситни, никакви…Они ће бити шампиони? Немој Миљане да ме замајаваш тако ти Бога, рекох му. Али, шта знаш, рекох себи. Звезда је то.
Сада се мало љутим кад неко каже: били смо европски шампиони. Нисмо ми били европски шампиони, него смо ми европски шампиони - заувек! Ми, Реал, Бајерн, Милан…То је наше друштво, а ово што играмо овде, то нам је за припреме. Некада су те припреме дуже, некада краће, Боже мој… Е сад, зашто се воли Црвена звезда. Од оног дана када ју је основала антифашистичка и студентска омладина, и кад нам је приступио огроман део народа тада називаног ”реакцијом”. Волиш жену. Лепо, али шта још? Волиш девојку. Добро, али шта још? Фудбал је чудесна ствар, излаз у свет, а игра га Звезда. Е,онда има да волиш и Звезду. После, када то крене са колена на колено…Баш су лепо данашњи момци смислили, мене су погодили у жицу: Звезда је живот, остало су ситнице.
Овaj сајт ће бити, рекоше ми, описивач великог Звездиног дела и удела њеног у нашим животима, описивач великих догађаја и људи, великих победника. Нека буде и по неки пораз у њој, ништа то неће сметати Звездином човечанству.
(nemozev da go preveduam tekstot se nadevam nema da se izbrishe)
Сви смо ми Звездаши исти, а неки неће да кажу да смо сви исти. Е, ја нисам за те који се само радују. Сигуран сам да су прави звездаши и данас слични нама из првих Звездиних година.
Изгубимо ми тако по неку утакмицу, па онако ошамућени да не знамо где нам је кућа, кренемо пешке ка Теразијама, ка ”Мадери” у ствари. У њој су се тада окупљали звездаши. До ”Мостара” – мук. После почнемо да причамо о нашим шансама, а 7-1 за противника. Те Рајко имао шансу, те Томаш промашио два зицера, и тако шанса за шансом, и када стигнемо до ”Мадере” – Звезда изједначила. Новине не читамо неколико дана и готово…
Е, кад победимо ми умемо да будемо мало и намћорасти. Те могао је да падне још неки гол, а у ствари растемо од среће. Ово је било кад смо освојили први Куп, па после три узастопно. Имали смо у друштву највећег љутка, највећег звездаша и пријатеља какви су одиста ретки. Бане је то био, Бане Вукосављевић. Дође он за сто после тог нашег првог Купа, па још није сео, а поче: дао два гола и неће више да игра за Звезду. Те намерно му нису додавали лопте, те и онај судија Лемешић се окомио на њега, кад, долази Боба Михајловић, он и доктор Аца су били из исте ратне војске и волео је да седи са нама. Честита Боба свима, честита Банету, кад у њему затрепери Звездина жила: Добро сте прошли са три комада, знаш кад ћете да видите Куп – никад!
Шта ти је Звезда? Мртва позоришна, мртва фудбалска сезона и ја сам се преко лета мувао на Тари. Играју се нека деца лопте, а један човек виче на њих да се све разлама. Приђем ближе – Миљан. Заустави он вику. Ово је Куле, ово је Караси, оно су Цоле и Трифке. Чекамо једног дечка са Уба. Џају чекају. А они жгољави, ситни, никакви…Они ће бити шампиони? Немој Миљане да ме замајаваш тако ти Бога, рекох му. Али, шта знаш, рекох себи. Звезда је то.
Сада се мало љутим кад неко каже: били смо европски шампиони. Нисмо ми били европски шампиони, него смо ми европски шампиони - заувек! Ми, Реал, Бајерн, Милан…То је наше друштво, а ово што играмо овде, то нам је за припреме. Некада су те припреме дуже, некада краће, Боже мој… Е сад, зашто се воли Црвена звезда. Од оног дана када ју је основала антифашистичка и студентска омладина, и кад нам је приступио огроман део народа тада називаног ”реакцијом”. Волиш жену. Лепо, али шта још? Волиш девојку. Добро, али шта још? Фудбал је чудесна ствар, излаз у свет, а игра га Звезда. Е,онда има да волиш и Звезду. После, када то крене са колена на колено…Баш су лепо данашњи момци смислили, мене су погодили у жицу: Звезда је живот, остало су ситнице.
Овaj сајт ће бити, рекоше ми, описивач великог Звездиног дела и удела њеног у нашим животима, описивач великих догађаја и људи, великих победника. Нека буде и по неки пораз у њој, ништа то неће сметати Звездином човечанству.
(nemozev da go preveduam tekstot se nadevam nema da se izbrishe)
dajdo
The OuTLaW
- Член од
- 17 октомври 2005
- Мислења
- 5.139
- Поени од реакции
- 19
se za natprevarite pomegu CRVENA ZVEZDA ~ PARTIZAN
Спортско ривалство је најчистији облик борбе, која је у нашим животима присутна на свим пољима. У фудбалу, као убедљиво најпопуларнијем спорту, то ривалство је посебно изражено. Још ако је реч о тимовима из истог града, све добија посебну димензију. Ако у једном великом граду поникну два таква тима, они временом неминовно постају ривали и сваки њихов међусобни сусрет претвара се у догађај дана – у дерби...
Градски дуели широм света почев од Милана, Рима, Мадрида, Глазгова, Лисабона, Ливерпула, Лондона, Истанбула, Рија или Буенос Ајреса..., прославили су мечеве између Милана и Интера, Роме и Лација, Реала и Атлетика, Селтика и Ренџерса, Бенфике и Спортинга, Ливерпула и Евертона, Арсенала и Тотенхема, Фенербахчеа и Галатасараја, Фламенга и Ботафога, Ривер Плате и Бока Јуниорс... Овој елити, раме уз раме, равноправно стоји и вечити дерби између Црвене звезде и Партизана.
Има ствари и догађаја које време никад не може избрисати. Неки их и надживе и постану традиција. У земљи великих промена, као што је наша, фудбалски дуели Црвене звезде и Партизана једна су од најсветлијих традиција, не само у спортским оквирима.
Нема сумње да је ривалство ова два клуба нешто најлепше што је фудбал изнедрио на овим просторима. А оно је почело 5. јануара 1947. године када је одигран први сусрет два београдска клуба. Радовала се Црвена звезда. Њени фудбалери победили су као гости са 4:3 и започели једну лепу победничку причу која до дан данас траје. Партизан је, као највећи ривал, игром судбине био и буквално сведок Звездиног израстања у велики фудбалски тим
Први трофеј у историји клуба освојен је баш победом над вечитим ривалом у финалу Купа Маршала Тита 1948. године. Било је то 29. новембра. Звезда је победила са 3:0 головима Вукосављевића (два) и Митића.
Такође, ништа мање значајно није ни то да је прву титулу државног првака 1951. године Црвена звезда освојила захваљујући победи над Партизаном у последњем колу првенста и то на терену противника! Било је то једног хладног 4. новембра, звездаши су победили са 2:0, баш онолико колико је било потребно да у "фото-финишу" претекну играче загребачког Динама и освоје шампионски пехар.
Све после тога је историја. У међувремену, исписане су многе странице Звездиних тријумфа, зачињене многобројним признањима и трофејима.Ривалство са Партизаном постало је више од игре. Оно се мери на свим пољима. А све је на страни нашег клуба. Не само однос победа и пораза у међусобним дуелим, већ и број титула, освојених купова и бодова. И јубиларни "100. вечити дерби" припао је нашем клубу
ПАРТИЗАН – ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 3:4
Стрелци:
Језеркић 12, 25, 54. и Ђајић у 77. за Црвену звезду
Ђајић 72. (аутогол), Кашанин 83. (аутогол), Бобек у 85. за Партизан
Партизан:
Глазер, Брозовић, Попеску, Чајковски, Ђурђевић, Симоновски, Михајловић, Палфи, Бобек, Рупник и Шере
Црвена звезда:
Ловрић, Станковић, Петровић, Ђајић, Спајић, Кашанин, Томашевић, Митић, Језеркић, Аранђеловић и Шећеров
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА-ПАРТИЗАН 2:1
Стрелци:
Ковачевић 84. (пенал), Стојковски 88. за Црвену звезду
Бјековић 76. за Партизан
Црвена звезда:
Звонко Милојевић, Дејан Стефановић, Горан Ђоровић, Никола Радмановић, Митко Стојковски, Срђан Бајчетић, Иван Аџић (Братислав Живковић), Небојша Крупниковић, Дарко Ковачевић, Дејан Петковић (Марко Перовић), Сакић Ненад
Партизан:
Горан Пандуровић, Зоран Мирковић, Ниша Савељић, Алберт Нађ, Дражен Болић, Зоран Ђурић, Дарко Тешовић, Саша Ћурчић (Виктор Треневски), Ненад Бјековић, Драган Ћирић, Саво Милошевић
Бора Костић рекордер
Бора Костић је апслоутни рекордер кад су у питању првенствене утакмице са Партизаном. Одиграо је највише мечева (23) и постигао највише голова (9). Уз раме му је Драган Џајић са истим бројем погодака и две утакмице мање.
Бора Костић
По 19 вечитих дербија одиграли су Рајко Митић и Владица Поповић, Бранко Станковић је укњижио 18, а Владимир Дурковић 17 утакмица. Следи група играча са по 15 мечева: Љубиша Спајић, Јован Аћимовић, Владимир Петровић, Милош Шестић, док су у 14 вечитих дербија учествовали: Предраг Ђајић, Миљан Зековић, Антон Рудински, Драгослав Шекуларац, Горан Ђоровић и Звонко Милојевић.
У лошој успомени голмана Партизана
Међу стрелцима, одмах после Костића и Џајића (по 9 голова), истакао се Коста Томашевић. Укупно је осам пута погодио гол Партизана у првенственим мечевима. Једном мање то је успело Зорану Филиповићу.
Голманима црно-белих у лошој успомени остали су и Иван Топлак са 6 голова, Душан Савић и Милко Ђуровски по 5, док су четири пута стрелци били: Антон Рудински, Зоран Прљинчевић, Милош Шестић, Дејан Станковић и Михаило Пјановић.
Хет-трик мајстори
Језеркић
Јован Језеркић и Стеван Остојић постигли су по три гола у првенственим мечевима са Партизаном и то – сва три на по једној утакмици! Језеркићу је то успело у првом вечитом дербију, 5. јануара 1947. године, кад је Звезда као гост победила са 4:3 док је Остојић тај подвиг понповио 21 годину касније.
Остојић
Бора Костић никад није постигао хет-трик, али је чак три пута успео да постигне по два поготка. Бора Цветковић је два пута био двоструки стрелац...
Спортско ривалство је најчистији облик борбе, која је у нашим животима присутна на свим пољима. У фудбалу, као убедљиво најпопуларнијем спорту, то ривалство је посебно изражено. Још ако је реч о тимовима из истог града, све добија посебну димензију. Ако у једном великом граду поникну два таква тима, они временом неминовно постају ривали и сваки њихов међусобни сусрет претвара се у догађај дана – у дерби...
Градски дуели широм света почев од Милана, Рима, Мадрида, Глазгова, Лисабона, Ливерпула, Лондона, Истанбула, Рија или Буенос Ајреса..., прославили су мечеве између Милана и Интера, Роме и Лација, Реала и Атлетика, Селтика и Ренџерса, Бенфике и Спортинга, Ливерпула и Евертона, Арсенала и Тотенхема, Фенербахчеа и Галатасараја, Фламенга и Ботафога, Ривер Плате и Бока Јуниорс... Овој елити, раме уз раме, равноправно стоји и вечити дерби између Црвене звезде и Партизана.
Има ствари и догађаја које време никад не може избрисати. Неки их и надживе и постану традиција. У земљи великих промена, као што је наша, фудбалски дуели Црвене звезде и Партизана једна су од најсветлијих традиција, не само у спортским оквирима.
Нема сумње да је ривалство ова два клуба нешто најлепше што је фудбал изнедрио на овим просторима. А оно је почело 5. јануара 1947. године када је одигран први сусрет два београдска клуба. Радовала се Црвена звезда. Њени фудбалери победили су као гости са 4:3 и започели једну лепу победничку причу која до дан данас траје. Партизан је, као највећи ривал, игром судбине био и буквално сведок Звездиног израстања у велики фудбалски тим
Такође, ништа мање значајно није ни то да је прву титулу државног првака 1951. године Црвена звезда освојила захваљујући победи над Партизаном у последњем колу првенста и то на терену противника! Било је то једног хладног 4. новембра, звездаши су победили са 2:0, баш онолико колико је било потребно да у "фото-финишу" претекну играче загребачког Динама и освоје шампионски пехар.
Рајко и Бобек
1. ДЕРБИ
Стрелци:
Језеркић 12, 25, 54. и Ђајић у 77. за Црвену звезду
Ђајић 72. (аутогол), Кашанин 83. (аутогол), Бобек у 85. за Партизан
Партизан:
Глазер, Брозовић, Попеску, Чајковски, Ђурђевић, Симоновски, Михајловић, Палфи, Бобек, Рупник и Шере
Црвена звезда:
Ловрић, Станковић, Петровић, Ђајић, Спајић, Кашанин, Томашевић, Митић, Језеркић, Аранђеловић и Шећеров
100. ДЕРБИ
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА-ПАРТИЗАН 2:1
Стрелци:
Ковачевић 84. (пенал), Стојковски 88. за Црвену звезду
Бјековић 76. за Партизан
Победници
Звонко Милојевић, Дејан Стефановић, Горан Ђоровић, Никола Радмановић, Митко Стојковски, Срђан Бајчетић, Иван Аџић (Братислав Живковић), Небојша Крупниковић, Дарко Ковачевић, Дејан Петковић (Марко Перовић), Сакић Ненад
Партизан:
Горан Пандуровић, Зоран Мирковић, Ниша Савељић, Алберт Нађ, Дражен Болић, Зоран Ђурић, Дарко Тешовић, Саша Ћурчић (Виктор Треневски), Ненад Бјековић, Драган Ћирић, Саво Милошевић
Бора Костић рекордер
Бора Костић је апслоутни рекордер кад су у питању првенствене утакмице са Партизаном. Одиграо је највише мечева (23) и постигао највише голова (9). Уз раме му је Драган Џајић са истим бројем погодака и две утакмице мање.
Бора Костић
По 19 вечитих дербија одиграли су Рајко Митић и Владица Поповић, Бранко Станковић је укњижио 18, а Владимир Дурковић 17 утакмица. Следи група играча са по 15 мечева: Љубиша Спајић, Јован Аћимовић, Владимир Петровић, Милош Шестић, док су у 14 вечитих дербија учествовали: Предраг Ђајић, Миљан Зековић, Антон Рудински, Драгослав Шекуларац, Горан Ђоровић и Звонко Милојевић.
У лошој успомени голмана Партизана
Међу стрелцима, одмах после Костића и Џајића (по 9 голова), истакао се Коста Томашевић. Укупно је осам пута погодио гол Партизана у првенственим мечевима. Једном мање то је успело Зорану Филиповићу.
Голманима црно-белих у лошој успомени остали су и Иван Топлак са 6 голова, Душан Савић и Милко Ђуровски по 5, док су четири пута стрелци били: Антон Рудински, Зоран Прљинчевић, Милош Шестић, Дејан Станковић и Михаило Пјановић.
Пјановић
Хет-трик мајстори
Језеркић
Јован Језеркић и Стеван Остојић постигли су по три гола у првенственим мечевима са Партизаном и то – сва три на по једној утакмици! Језеркићу је то успело у првом вечитом дербију, 5. јануара 1947. године, кад је Звезда као гост победила са 4:3 док је Остојић тај подвиг понповио 21 годину касније.
Остојић
Бора Костић никад није постигао хет-трик, али је чак три пута успео да постигне по два поготка. Бора Цветковић је два пута био двоструки стрелац...