Björn
Does Your Mother Know?
- Член од
- 14 август 2006
- Мислења
- 43.297
- Поени од реакции
- 78.968
Расипувач на забави!Ова е изјава која ја потпишуваат само тие кои не се македонци. Македонците воопшто не го пополнуваат овој дел.
Расипувач на забави!Ова е изјава која ја потпишуваат само тие кои не се македонци. Македонците воопшто не го пополнуваат овој дел.
Не го научиле Златев од Лидер како мал да брои до 10 пред да каже/напише нешто.Почнал да им парира на Инфомакс,ебати глупото дебело дете...Ова го имаше и јас кога се запишував во 2010. Не го пополнуваат Македонците.
Сосема очекувано, ќе дојде на ред некое поглаје да се отвара од тие преговори и Грција ако е во тој момент рчната со некоја од земјите што нас би не поддржувале, ќе не користи за пазарење.ДЕНДИАС НАЈАВУВА БЛОКАДИ: Преку процесот на европска перспектива ќе станат само „граѓани на Северна Македонија“
ДЕНДИАС НАЈАВУВА БЛОКАДИ: Преку процесот на европска перспектива ќе станат само „граѓани на Северна Македонија“denesen.mk
Бидејќи сакаше да аргументирам за својот напис еве што успеав, иако мислам дека некаде постои се онаа што го напишав од збор до збор.не е точно. Записници има некаде, од состаноците во Унијата само треба да се побараат. Врз основа на нив
Референдумот за независност на Словенија е одржан 23 декември 1990 година.
Rat u Sloveniji. Dokumenta Predsedništva SFRJ, tom II
во овие два документа се говори за настани и случувања кои упатуваат дека не можело да стане за предлогот кој говориш дека го имало.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Referendum_o_hrvatskoj_samostalnosti
Овде Глигоров дава суштествено поинаква изјава дека разговорот бил во 90-тите, оваа ги става под прашалник сите работи и упатува на тоа дека тој веќе не може да постигне концентрација, не е прецизен во изјавата.Nakon okončanja hladnog rata, SFR Jugoslavija je 1990. godine potpisala i PHARE program, koji je podrazumevao značajnu finansijsku potporu u predstojećoj tranziciji i teškim socijalnim i ekonomskim reformama. No, zbog početka oružanih sukoba u Sloveniji, a potom u Hrvatskoj, 25. novembra 1991. godine otkazani su svi sporazumi o saradnji između EEZ i SFR Jugoslavije.25
врска
Интересно
https://www.telegraf.rs/vesti/jugosfera/2914818-velika-jugoslovenska-tajna-te-1990-evropa-nam-nudila-milijarde-nasi-odbili-i-zapoceli-rat-videoDelor kaže sledeće: EZ je spremna da istog momenta političkom odlukom prizna pridruženo članstvo Jugoslavije u EZ; drugo, spreman je program od 5,5 milijardi dolara koji će poslužiti kao finansijska injekcija za uspešno produženje programa vlade Anta Markovića; zatim iznosi još desetak tačaka ponude, "sve u svemu, jako povoljno".
Инаку за појаснување придружување не е исто што и членство како што се манипулира подоцна по изјавите на Глигоров, истото би требало да се толкува како процес на пристапување до полноправно членство.
Придружување е нешто слично као добивањето на датум за отпочнување на преговори, минатата година кога излезе големиот водач Зоки и објави дека сме добиле датум за придружување (отпочнување на преговори за членство во ЕУроспка)!!!! олеееееееееееееее
https://www.telegraf.rs/vesti/jugosfera/2914818-velika-jugoslovenska-tajna-te-1990-evropa-nam-nudila-milijarde-nasi-odbili-i-zapoceli-rat-video
Дека зборовите на Глигоров се слободно толкување каде тој поистоветува полноправно членство со придружно членство, подоцна се потврдија кога Геншер мјинистерот на Германија го протна признавањето на Хрватска на местото на Македонија а уште повеќе со Лисабонската декларација со која децидно целата ЕЕЗ рече дека држава со име Македонија нема никогаш да се признае! Денес сме сведоци дека таа изјава е во целост реализирана.Reč koja je „ubila“ zid
TVRĐAVA KOJA SMETA
Priča se ne uklapa u, za Nemce s razlogom veliko, pompezno slavlje povodom dvadesete godišnjice pada zaista monstruozne građevine i sumornog simbola Hladnog rata, Berlinskog zida, za čim niko žalio nije, slavlja kojem su i naši mediji, posebno (neke) televizijske kuće, dali svoj udarnički, i dirljiv, doprinos, šaljući za ovu priliku u nemačku prestonicu čitave uredničke timove i specijalne izveštače.
Ova priča, makar ovlaš, govori o „drugoj strani medalje“ i posledicama istorijskog događaja, koji se nesporno svrstava u prevratničke. O izvornoj jugoslovenskoj drami početkom devedesetih, koja je, uz svesrdnu, i nesrećnu, „asistenciju“ spolja, prerastala u tragediju. I rastakanju jedne, bez nostalgičnosti, zaista velike i lepe zemlje, u čemu je Nemačka (od)igrala inicijalnu, i, u nekim trenucima, čak odlučujuću ulogu.
Prva jaka karta koju je tek ujedinjena Nemačka, njeni tadašnji vodeći političari, bacila na evropski sto, bila je uvod u novu, tragičnu fazu jugoslovenske drame: kancelar Helmut Kol i šef diplomatije Hans Ditrih Genšer su s jeseni 1991. gotovo ultimativno saopštili liderima evropske familije da će priznati secesiju Slovenije i Hrvatske, s njima ili bez njih, čime je počelo razbijanje Jugoslavije. Uprkos činjenici da se upravo Evropska zajednice (još nije bila prerasla u uniju), grozničavo upinjala da jugoslovenski problem reši političkim sredstvima i u sopstvenoj režiji.
Bon je u ovaj poduhvat destrukcije ušao s neshvatljivom upornošću, i protiv svih: partnera u evropskoj familiji, Vašingtona, maleroznog lorda Karingtona, generalnog sekretara UN Kueljara, pa i upozorenja jednog broja sopstvenih diplomata koji su, u to vreme, ili minulih godina, službovali u Beogradu. Opominjao je i tadašnji ambasador Hansjerg Ajf, s posledicama po njega samog: o nesporazumima na liniji beogradska ambasada – ministar spoljnih poslova, pisao je tih dana dobro obavešteni nedeljnik „Špigl“.
Na jugoslovenskom slučaju ujedinjena Nemačka iskušavala je druge i, s naraslim mišicama i ambicijama, odmeravala odnos snaga u Evropi.
I svi su se priklonili njenom diktatu. Iz različitih razloga, pobuda i interesa. Tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran, koji je (prijatelja) Helmuta Kola (uzalud) upozoravao na moguće, i pogubne posledice, želeo je da, po svaku cenu, zadrži Nemce „u timu“, gde se, zahvaljujući čvrstim unutrašnjim pravilima, koliko-toliko, još može krotiti njihova hirovitost i nepredvidljivost i bez kojih, realno, nisu bile moguće evropske integracije.
O fatalnoj nemačkoj ulozi u razbijanju Jugoslavije progovorili su gotovo svi (tadašnji) važniji akteri na svetskoj političkoj sceni, uglavnom zakasnelo, kad se više nisu nalazili na važnim funkcijama.
O tome se pisalo i u samoj Nemačkoj. Prvi potpuniji, i nedvosmisleno kritički sud o tome dao je u knjizi ironičnog naslova „Časni mešetari“ (izdavačka kuća Dic, Berlin 1998, u srpskom prevodu novosadski Prometej, 1999) Ralf Hartman, dobar poznavalac političkih odnosa u bivšoj Jugoslaviji: bio je godinama ambasador (takođe bivše) Nemačke Demokratske Republike u Beogradu.
(Pokojni) akademik Zoran Konstantinović spominje, u predgovoru ove knjige, i svedočenje nekadašnjeg zapadnonemačkog ambasadora u Jugoslaviji, Horsta Graberta, bliskog Brantovog saradnika, da do ishitrenog priznavanja Slovenije i Hrvatske došlo na izričito insistiranje, i snažan pritisak, bavarske Hrišćansko socijalne unije (CSU), njenog desnog krila, koje je bilo u tesnim vezama sa ekstremnom (ustaškom) hrvatskom emigracijom.
Uz nagradu Hrvatima, kao „ratnim saveznicima“, kako je naglašavao lider ove stranke, i nekrunisani kralj Bavarske, Franc Jozef Štraus, bilo je neophodno izolovati i kazniti Srbe, kao „smetnju i prepreku“. Hartman, inače, podseća da je još Fridrih Nauman, jedan od tvoraca ideje o „velikoj Nemačkoj“, koja bi obuhvatila ceo srednjoevropski prostor i bila okružena ekonomski zavisnim državicama, „trabantima“, predviđao da će izvan tog kruga ostati samo Srbija, kao „tvrđava koja smeta“ i koja „mora biti izbrisana“.
RAT GOSPODINA GENŠERA
Bundestag se, inače, formalno pozabavio „jugoslovenskom krizom“, u februaru 1991. godine. I dok su se u Evropskoj zajednici još zalagali za mirno rešenje konflikta u okviru „ujedinjene i demokratske Jugoslavije“, ovde su se javili prvi nagoveštaji agresivnog nemačkog nastupa: lansirana je teza o „srpskom hegemonizmu“ i još (u Srbiji) prisutnim „strukturama komunističke moći“.
Jedan od retkih koji je upozoravao na „najveću uzdržanost“ u pristupu jugoslovenskoj krizi, i dužnom respektu prema milion i sedam stotina hiljada žrtava koje je Jugoslovenima doneo Drugi svetski rat, bio je Hans Modrov, lider istočnonemačke Partije demokratskog socijalizma (PDS) i, kratko vreme, premijer NDR, neposredno posle pada Eriha Honekera.
Umesto da uzme u obzir pouke istorije, Nemačka je, sa Kolom i Genšerom, konstatovao je Modrov, uskočila u tradicionalnu velikonemačku politiku na Balkanu, bivajući strana u konfliktu i, korak po korak, zaraćena strana.
I sve to uprkos zavetnim obećanjima kancelara Kola (3. oktobar 1990, na dan ujedinjenja, pred zgradom Rajhstaga), da će se s nemačkog tla ubuduće širiti samo mir, pri čemu smo, naglašavao je tada kancelar, svesni da su „nepovredivost granica, poštovanje teritorijalnog integriteta i suverenost svih država u Evropi, osnovni uslovi za mir“.
Ništa od svega toga. Nemačka je koncem 1991. godine razbila koncept političkog rešenja jugoslovenske krize čiji moderatori su bili engleski i američki diplomate Piter Karington i Sajrus Vens svojevoljnim i demonstrativnim priznavanjem Slovenije i Hrvatske. Između predsedavajućeg konferencije o Jugoslaviji, Karingtona, i nemačkog šefa diplomatije Genšera, došlo je do razmene oštrih reči.
Karington je upozoravao da će preuranjeno priznavanje Slovenije i Hrvatske predstavljati kraj i krah konferencije (Karington: ako dve od šest republika dobiju nezavisnost, njih konferencija više ne zanima) i predstavljati varnicu koja će „zapaliti Bosnu“. Kad je, posle nasilnog legitimisanja slovenačkog i hrvatskog secesionizma, došlo do eskalacije ratnih sukoba, Sajrus Vens je to označio kao „rat gospodina Genšera“. Njegov zemljak, u to vreme šef diplomatije SAD, Džems Bejker je u svojim memoarima konstatovao da se Jugoslavija raspala jednostranom odlukom o nazavisnosti Slovenije i Hrvatske i (slovenačkim) preuzimanjem graničnih prelaza što je bio akt sile i kršenja helsinških principa.
Stari lord (Karington) je kasnije, s gorčinom i razočaranjem, konstatovao kako je priznavanje Slovenije bila greška, Hrvatske fatalna, a Bosne i Hercegovine katastrofalna greška.
Не е историја малтретирање, напротив, може да се научи нешто и за денес од тие одлуки тогаш.Затоа што и самиот Кучан има кажано дека Унијата многу задоцнила со мерките, национализмот во двете републики се јавува уште 80тите, а земјите членки гледаат можност.... Инаку СФРЈ има потпишано Договор за соработка со ЕЕЦ уште 1980та...во секој случај ова е историја, која за нас како најизмалтретирана меѓународно држава, најмногу ќе ни одговарало. Извинете што ве измалтретирав со историја, но некогаш сонува човек што би било кога би било, не би било ова што е.
Да е само тој... Пола неебитиси на Твитер истово го прават со странци. Да имавме некоја медицина па ваквиве да ги дадеш за тестирање нови лекарства или да вежбаат операции на нив.
Кај и да е Нешнал Џиографик ќе дојде овде да снима документарец за психолошки пореметувања.
Синдромов за проучување е, треба медицински да се лечи.
Ти си бил војник кој би рекол!Ангажманот на Златко во МВР, после смртта на Мијалков, од моментот на селењето на ЈНА (почеток на 1992) до неговото пензионирање е на Солунска Глава. Јас таму служев војска(на Солунска глава има еден објект за војска еден за полиција) и поминав со него 4.5 месеци, а пошто се зближивме останав во контакт со него. Овие информации се општо познати во МВР и секој повозрасен човек кој работел во МВР го знае ова. Човекот беше ВМРО-овец и тоа јавно го кажуваше, и нема никаква шанса да му бил телохранител на Глигоров, тој кој го познава лично Алигаторот, тоа би требало да го знае.
Исто така тој кој го познава Алигаторот, би треабало да знае дека никогаш не му бил телохранител на Арафат. И дека ја обучувал личната гарда на Гадафи во седумдесетите години. Кажуваше дека има докази за атентат... Но мислеше на атентатот на Мијалков во Србија. Можеби и имал некакви докази за атентатот на Глигоров, не викам не. Но фикцијата што ја направи околу него, прави да се посомневам дека воопшто го знаеш Алигатрот.
А ти што престана да дебатираш со мене одкако беше фатен во лага е твој проблем. Има многу полесен начин да си го кажеш мислењето, па дури и сомнежите... А тоа е да ја збориш вистината. Можеби твоите намери се најдобри, но исто ко да си ги фрлил на буниште, заедно со напорите на еден куп луѓе. Со оглед на тоа кога си зачленет тука, интензитетот на твојот ангажман и како 2 пати те фативме како измислуваш приказни(може си ги слушнал, не си ги измислил), еднаш за Бранко, и еднаш за Алигаторот. Можам да заклучам дека твојата улога е попут онаа на Бачев, свесно или несвесно да го дискредитира отпорот кон оваа власт со лаги и глупости.
Затоа ако имаш добри, чесни и искрени намери, престани да тропаш зелени и да измислуваш приказни. На форумов нема само деца, а Македонија е многу мала.
Не бе, баш дека не ни е некоја медицината ни се потребни вакви за тестирање... Ете како ќе ни напредне.Да е само тој... Пола неебитиси на Твитер истово го прават со странци. Да имавме некоја медицина па ваквиве да ги дадеш за тестирање нови лекарства или да вежбаат операции на нив.
ух сега ме подзатресе... Иначе лични податоци за пријатели не кажувам, иако се лесно достапни и секој може да ги најде...Вклучително ова важи за Бранко и за неговото наводно потекло од Прилепско или наводната роднинска врска со Крсте Црвенковски која ја инсинуираше....а сега одиш на игнор, довлно бев толерантен.
Немој така за детето. Детето сега е бизнисмен, башка и женска си фати.Не го научиле Златев од Лидер како мал да брои до 10 пред да каже/напише нешто.Почнал да им парира на Инфомакс,ебати глупото дебело дете...
Да, да!И јас се сомневам дека си прикриен Севреџан ама тоа до сега
море плачко... си најде другарче да плачете заедно ...Да, да!
И ја го приметив дека е таков!!!
Има една друга работа, ДЕБИЛНО е во биометриски идентификационен документ да постои воопшто рубрика Националност- етничка припадност... од 1001 причинамене ова ми се случи скоро, кога пополнував за лична карта. Се чудев зашто нема Македонец, си викам зарем до толку станавме. Стварно е глупо