Патолошката потреба на нетуркиските источнобалкански народи по секоја цена да се идентификувaат како огурски (туркиски) Бугари

Член од
3 септември 2010
Мислења
5.753
Поени од реакции
7.945
Последно уредено:
Член од
3 септември 2010
Мислења
5.753
Поени од реакции
7.945
1701533552318.png

Description:

Often depigmented, relatively short-limbed, medium to short-skulled group, found in its highest frequencies in Eastern Europe. Faces tend to be flatter than in other Europeans with stronger cheek bones, they are angular and wide, snub noses common, chin weak, forehead not very high and receding, eyelid narrow. Developed in Northeast Russia during the Neolithic and became more populous since then, especially during the Middle Ages. The East Baltic subgroup in the northern part of its range is often seen as its most typical representative. East Baltids have a western Tavastid variety and an eastern Savolaxid. Among Slavs the Neo Danubian subtype is common. Apart from that, several older varieties have been identified, in particular the Pre Slavic or Sudetic type. European colonists brought East Europids to other regions like North America and Siberia.


1701533021287.png

Description:

Ancient type of Northeastern Europe, sometimes placed in Nordid, sometimes East Baltid. Associated with Finno-Ugric people, once widespread in Russia. Today a minority element in Eastern Finns, e.g. Mordvins, Komi (esp around Vashka), Mari, Udmurts, and Carelians, sometimes in Russians, Western Finns, Balts, and even Saami. Some relict groups exist in Siberia.

Physical Traits:

Pale skin, straight, red to white-blonde sometimes reddish-brown hair. Light, often water-blue eyes. Rather tall, meso- macroskelic, ecto- mesomorph, with an angular build. Head is shorter than in other Nordids and usually meso- brachycephalic, the nose straight, relatively high and leptorrhine. Facial features softer, forehead straighter, nose less prominent.


1701534620709.png

Description:

Eurasian type, especially common west of the Ural in the basins of Sura and Moksha Rivers of Russia. Found in Mari, Chuvash, Volga-Finns. More mixed in Udmurts, Finns, and Ryazan population (where the taller, narrower-nosed Mordva subvariety is found). The Central European counterpart is the Pre Slavic type. In combination with Lappid a more brachycephalic Sub Lappid variety is produced.

Physical Traits:

Fair skin, usually straight, sometimes wavy, brown to black hair, often, but not always dark eyes. Rather short, meso- macroskelic, endomorph. Mesocephalic, mildly hypsicranic with a mildly leptorrhine, plump nose. The face is relatively low and flat. Mongoloid eye features are occasionally found.


1701533215309.png

Description:

East Baltid variety, named after the Savolaxia province of Finland, similar to Neo Danubian. Core population in Eastern Finland, Karelia, and Northern Russia, also Lappland. Occasionally found all over Scandinavia and in Eastern Europe south to the Carpathian Mountains. In Norway and Southern Sweden, the type is the result of relatively recent Finnish immigration.

Physical Traits:

Pale to fair skin, straight, dirty blonde or brown hair, often light eyes. Medium height, mildly macroskelic, endomorph. Mildly brachycephalic, mildly hypsicranic. Prominent malars and relatively flat, wide face, short jaw. Mildly leptorrhine, concave, snub-nose. Forehead low, sloping. Sometimes slanted eyes. Compared to Tavastid, shorter, narrower- and smaller-headed, and flatter-faced.


1701533657013.png

Description:

East Baltid variety, typical for the eastern shores of the Baltic sea, similar to Neo Danubian and Borreby. Named after the Tavastia province of Finland. Core population in Baltic countries, from Sweden to Finland and from Estonia to Germany and Romania. Occasionally all over Scandinavia, in Russia, and even Britain.

Physical Traits:

Pale skin, straight, usually blonde hair, light eyes. Rather tall, mildly macroskelic, endomorph to mesomorph. Brachycephalic, mildly hypsicranic, rather large-headed, but less than Borreby. (Mildly) leptorrhine, concave snub-nose. Moderately thin lips, weak, rounded chin, face relatively flat and squarish, forehead low. Head and body larger, jaw wider, malars more prominent than in other East Europids.


1701533851492.png

Description:

Depigmented, rather tall and long to medium-skulled, relatively large-headed group, found in its highest frequencies in Northern Europe. Facial features are marked, curved occiput, orthognathic, nose high and narrow, forehead high and slightly receding, chin sturdy, lips thin, legs rather long. Started to develop during the Upper Paleolithic when Cro-Magnons settled in Europe. Reached its modern form after the influx of Indo-European migrants from the East around 5000 BCE (e.g. Corded Ware). Modern East Nordids (ProtoNordids, Aisto Nordids) still resemble those early migrants, the broader-faced Dalo Faelids still show similarities to Cro-Magnons. In the East, Nordids tend to be high-skulled, in the West, low-skulled. The Hallstatt type is usually seen as the most typical modern variety. Trønders are common in Scandinavia, the Anglo-Saxon variety in Western Europe. Colonists spread Nordids all over the world (e.g. America, Australia, South Africa).


1701533949794.png

Description:

East Nordid subvariety, common in coastal regions of Baltic countries. One of the last strongholds of East Nordids that are only a minority type in most of their distribution today. Played a role in the formation of Tavastid and Trønder. Purest in Western Finns and West Estonians, also Latvians, Lithuanians, Russians, Poles, Belarusians, and in Sweden, where it has a Hälsingland subvariety.

Physical Traits:

Pale skin, straight, usually blonde hair with blue or grey eyes. Tall, mesoskelic, rarely brachyskelic, mesomorph. Mesocephalic, mildly hypsicranic with a higher and larger skull than Hallstatt Nordid. The face and head appear a little wider, noses tend to be long, high, prominent, straight, and hyperleptorrhine, forehead high, chin sturdy. Overall marked features.



1701534128744.png

Description:

Round-headed, often dark-haired group, that is common in the native populations of North Scandinavia. Shows several adaptions to cold climate like short stature and short limbs with stocky bodies. Hair is often brown, eyes are sporadically slanted, noses are short, chin small and pointed. Cheekbones broad and body hair weak. Probably developed in Northeastern Europe during the Neolithic and reached its modern form through selection under strong environmental stimuli. Found in its highest frequency in Lapland. Can be divided into a western, low-skulled Scando Lappid, and an eastern, high-skulled, weakly Mongoloid North Lappid variety. Rare today and often mixed with Nordids or East Europids. More widespread in historic times: around 1700 still common in the proximity of Oslo and St. Petersburg.


1701534199342.png

Description:

Lappid proper - an ancient European type associated with Southern Saami people (formerly "Lapps"). Rare today, often mixed, typical in Northern Sweden and North-Central Norway. More widespread in historic times: around 1700 still common in the proximity of Oslo. Influences are found across Finland, Karelia, Baltic countries, traces possibly even in Carpathians, French (Breton variety), and Basques.

Physical Traits:

Light greyish brown skin, straight, usually dark brown, sometimes blonde or red hair, and brown eyes that are sporadically slanted. Short, macroskelic, endomorph. Hyperbrachycephalic, mildly hypsicranic. Mesorrhine, often concave nose. Face is relatively low and very wide, the cheekbones are broad. Body hair is rather weak. Jaw is delicate and square, small pointed chin. Body hair rather weak.


1701534325149.png

Description:

Northern Lappid variety, somewhat closer to Sibirid, possibly due to Samoyedic influence. Associated with Eastern Saami (formerly "Lapps"), e.g. Skolt and Inari speakers. Extends from Finnmark in Norway across Northern Finland to the Kola Peninsula. Rare today, but still extended to St. Petersburg around 1700. Blends in Nenets with Sibirid and in the Volga Kama region with Volgid (Sub Lappid).

Physical Traits:

Light brown skin, straight, usually dark brown, sometimes lighter hair and brown eyes. Short, meso- macroskelic, endomorph with relatively long arms. Brachycephalic, sometimes mesocephalic, chamae- orthocranic. Mesorrhine, often concave nose with a depressed root. Compared to Scando Lappid, the forehead is slightly narrower, the chin slightly stronger, eyebrows thicker and slanting eyes more common. Hair growth rather weak.



 
Член од
3 септември 2010
Мислења
5.753
Поени од реакции
7.945
Да се навратиме уште еднаш накратко на првата хипотеза дека Аспаруховите Бугари биле турско-татарски народ.

1701606279197.png


1701606401698.png

а) Теорија за турско-татарското потекло на Бугарите

За прв пат, идејата за турското потекло на старите Бугари била накратко изразена во 1772 година од Шлоцер (Август Лудвиг Шлоцер) во неговата „Општа северна историја“ (Allgemeine Nordische Geschichte). Денешните Бугари, според Шлоцер , несомнено се Словени, но старите Бугари кои дошле од Волга несомнено не се Словени, туку, по секоја веројатност, турски народ.
Шлоцер не дал никакви аргументи во полза на неговата веројатна претпоставка, но ја изразил идејата дека, можеби, во сегашниот бугарски (словенски) јазик, со кој Шлоцер не бил запознаен, бидејќи „сè уште никој не дал примери за овој јазик“ и тој лично не знаел ниту една бугарска граматика, ниту еден бугарски речник - „има зборови што би ни послужиле како водич да дознаеме каков народ биле Бугарите кои не се Словени“. Во 1810 година, неговото дело „За потеклото на Словените воопшто, а особено на руските Словенци“ било објавено на руски превод во Москва. Во ова дело, согласувајќи се со мислењето на Хатерер дека Бугарите и Маџарите припаѓале на истото финско племе, Шлоцер, сепак, забележал: „Други тврдат со иста, а можеби и со поголема веројатност, дека Бугарите, очигледно, биле Татари“. За да ја докаже оваа веројатна претпоставка, авторот ја наведува добро познатата титула хаган и личните имиња, „кои без сомнение личат на имиња од татарско потекло“.

1701606710779.png
1701606930932.png

Нешто подетално, но исто толку површно, Јохан Тунман и Јохан Кристијан фон Енгел се обиделе да ја развијат истата теорија за турско-татарското потекло на античките Бугари: првиот - во делото „Студии за историјата на источноевропските народи“. (Untersuchungen über die Geschichte der östlichen europäischen Völker . Erster Teil. Лајпциг, 1774), вториот - во делото „Историја на Бугарите во Мизија“ (Geschichte der Bulgaren во Mösien и np. Halle, 1797). Без да дава никакви аргументи во корист на неговото мислење, Тунман ги нарекува античките Бугари крвни „пријатели“ на Маџарите,

во што е убеден, пред сè, по нивниот карактер и обичаи, кои, како и оние на старите Маџари, во најголем дел се турски, но каков карактер и обичаи имал авторот на ум останува непознато за читателот. Потоа Тунман го свртува вниманието на титулата „хаган“ и се осврнува, без да даде ниту еден пример, на лични имиња кои остро се разликуваат од словенските и, напротив, се совпаѓаат со маџарските. Понатаму, доказ за турското потекло на древните Бугари на Тунман е дека, како и маџарските племиња, античките Бугари често се нарекуваат Хуни, и дека синовите на бугарскиот крал од времето на Константин Порфирогенит (Х век) биле нарекувани по имиња: едниот - Канартикинос, а другиот - Bulias Tarkan, конвергирајќи ги (Кан и Таркан) со сличните турски.

Енгел не отиде подалеку од Тунман во потврдувањето на теоријата за турско-татарското потекло на старите Бугари. Во полза на неговото гледиште, тој дава два аргументи: 1) имињата на старите бугарски водачи звучат целосно татарски, како што се Кубрат, Батбај, Котраг, Аспарух, Тервел, Таурус, Бајан итн.; 2) бугарските цареви во најстарите византиски извори се нарекуваат ханови или хагани.

Гледиштето на Шлоцер-Тунман-Енгел дословно го повторил Карамзин во првиот том од неговата Историја.[1]

1701607654797.png

Најблискиот наследник на Шлоцер-Тунман-Енгел во развојот на проблемот на етногенезата на старите Бугари бил германскиот научник Цајс, кој во 1837 година го изложил своето гледиште за ова прашање во есејот: „Германците и нивните соседни племиња “ (Die Deutschen und ihre Nachbarstämme). Според Цајс, античките Бугари се Хуни кои напредувале до Црното Море и Меотида. Bulgares, Bulgari - тоа е само друго име за Хуните. И сега, по горниот тек на Волга, каде што требаше да се најдат остатоци од Бугарите, заедно со финските народи ги наоѓаме само турските, а тоа, според Цајс, веќе служи како доказ дека номадите - Бугарите, а со тоа и Хуните, припаѓале на големото номадско племе Турци, што е потврдено со податоци од јазикот на старите Бугари. Според источните писатели, бугарскиот јазик е сличен на хазарскиот јазик, а хазарскиот е турски, за што сведочи прабугарскиот, а со тоа и хунски јазик, кој не може да се разликува од турскиот. [2]

По откривањето на Попов, турско-татарската теорија била дополнително развиена главно во делата на А. А. Куник. А. Вамбери и В. Томашек. [3]
 
Последно уредено:
Член од
3 септември 2010
Мислења
5.753
Поени од реакции
7.945
1701624381286.png

Интересот за горенаведеното дело на академик А. Куник лежи во фактот што тој е првиот руски научник кој се посветил на темелно проучување на чувашкиот јазик и во голем број негови изјави бил претходник на класичните дела на Чувашкиот јазик на академик Н. Ј. Мар. До моментот кога беше објавено истражувањето на А. Куник, науката веќе цврсто го утврди гледиштето дека Чувашите по потекло се луѓе од татарско (турско) племе. Друг Холанѓанец Витнес во XVII век (1692) тврдел дека „Чувашите се мал татарски народ“. По него, швеѓанецот Страленберг, во есеј објавен во Стокхолм во 1730 година Das Nord- und Oestliche Teil von Europa und Asia, ги обединил Сибирските Мухамеданци - Татари, Јакути и Чуваши - во посебна татарска група, истакнувајќи дека Башкирите, Киргизите, Турците и Кримските Татари зборуваат речиси ист јазик како овие луѓе. Конечно, во 1842 година, германскиот научник Шот, во дисертација објавена во Берлин под наслов De lingua Tshuvaschorum, т.е. „За јазикот на Чувашите“, конечно, вели А. Кунин, го докажал турскиот карактер на чувашкиот јазик, и покрај фактот дека за сите негови истражувања користел многу лош текст, испечатен со руски букви, крајно недоволни за да ги пренесе звуците на финскиот, турскиот и другите јазици.

„Поттикнат од мрачното претчувство“, забележува Куник, „дека чувашкиот јазик, и покрај неговата сиромаштија, на крајот ќе стане изобилен извор за точно утврдување на проетничката состојба на турскиот јазик и во исто време ќе биде важен извор за строга научна класификација на најстарите и најновите турски племиња, со крајно нетрпение чекав некој да преземе потемелно проучување на оваа интересна лингвистичка реликвија“ (нагласено од мене - Н.Д.).

1701624876541.png
1701624901464.png

„Малиот напис“ од В. И. Лебедев, „За чувашкиот јазик“ (дел 40, стр. 79-117), кој се појавил во списанието на Министерството за внатрешни работи во 1852 година, напишан по препорака на А. Куник, очигледно не го задоволил вториот: очекувал посолиден труд за чувашкиот јазик, но не се појавила таква работа.

„Именикот“ на бугарските кнезови го убедил академик Куник дека Чувашите претставуваат, ако не остаток од Камските Бугари, или таканаречените Бели или Сребрени Бугари, тогаш една од турските гранки, на кои жителите на бугарското ханство во регионот на Средна Волга припаѓале, и дека со помош на чувашкиот јазик и соодветните имиња и топографски имиња кои сè уште се наоѓаат во земјата на Чувашите, можно е да се дешифрира содржината на античкиот турски елемент, забележлив кај Хагано-Бугарите на Дунав, меѓу Црните Бугари во Кубан, меѓу Хазарите и меѓу другите помали турски племиња, познати речиси само од некои руски летописи (стр. 120 и понатаму).

Во „Именикот“ на бугарските кнезови, под имињата на кнезовите, словенските броеви го означуваат, според Куник, времетраењето на владеењето и, на некој несловенски јазик, животниот век на секој кнез. Со помош на бројките на чувашкиот јазик познати на истражувачот, тој можел да открие многу од мистериозните изрази на „Именикот“. При поблиска споредба на овие бугарски броеви со броевите на Јакутите, Османлиите, Источните Турци итн., постоела, вели Куник, впечатлива сличност во звукот, но во исто време имало и значителни разлики.

Оттука Куник дошол до заклучок дека сите турски народи отсега треба да се поделат според нивните јазици на две главни гранки, од кои едната веќе навлегла далеку во Европа за време на инвазијата на Хуните (или дури и пред Атила). Очигледно, според Куник, на оваа група турски народи припаѓале и старите Бугари.
 
Последно уредено:
Член од
3 септември 2010
Мислења
5.753
Поени од реакции
7.945
1701633198541.png

Во 1866 година, во Москва беше објавено големо дело на проф. А. И. Попов „Преглед на хронографи на руското издание“, во кој авторот, меѓу другото, објави список на антички бугарски кнезови откриени од него во два ракописи на таканаречениот „Елински и римски хроничар“, кој е краток хронографски запис или регистар на голем број имиња на бугарски кнезови по редослед на нивното последователно владеење. Во науката овој список е познат под две имиња: „Генеалогија“ на бугарските кнезови, иако, во суштина, не содржи елементи на родословието, и под поуспешно име, кое му го дал познатиот хрватски историчар Рачкиј, „Именик“ на бугарските кнезови. [1]

И двата ракописи - едниот од Московската синодална библиотека бр. 280, а другиот од Народната библиотека во Ленинград бр. 1437 од Погодинската збирка, во која е пронајден идентичниот текст на именуваниот човек - датираат од XVI век.

Поради фактот што оваа „Именска книга“ е еден од најголемите историски документи и одигра голема улога во историјата на проучувањето на бугарските старини, ја пренесуваме во целост.

1701633472992.png

1701633542907.png
1701633606619.png

Откривањето на „Именската книга“ од страна на Попов поттикнало понатамошен развој на истражувачката работа во областа на проучувањето на етногенезата на бугарскиот народ. Заедно со овој документ во неговите мистериозни изрази - дилом твирем, дохс твирем, шегор вечем, верен алем итн.

Науката имала на располагање специфичен материјал за решавање на проблемот со етногенезата на бугарскиот народ, но на овој материјал му било потребно прелиминарно декодирање за да се утврди неговата јазична припадност. Врз основа на ова, тогаш можел да се донесе еден или друг заклучок за етничката припадност на античките Бугари и такви заклучоци навистина биле донесени. Сепак, мислите на истражувачите не ги надминале рамките на старите теории - турско-татарски, словенски, фински или урало-чудски итн., кои до времето на откривање на „Именикот“ веќе се здобиле со карактер на цврсто воспоставена традиција, поради што секој нов истражувач целото свое внимание го насочувал кон толкување на мистериозните изрази, сопствените имиња и поединечните зборови на „Именикот“ во духот на таа теорија за етногенезата на бугарскиот народ, која ја се смета за најконзистентна со историската реалност. Конечно, се појавиле голем број специјални студии посветени на дешифрирање на мистериозните изрази на „Именикот“: на професорот на Универзитетот Кембриџ Џ.Б. Бјури 1910 г., на професорот на Софискиот Универзитет В.Н. Златарски 1911 и 1912 г., на професорот од Хелсингфорскиот Универзитет И. Микола 1913 г.[1]
 
Последно уредено:

12212112

17.04.2024
Член од
25 октомври 2023
Мислења
133
Поени од реакции
123
Ништо од пишнаното нема да ги уништи фактите дека:
- Најголемите дејци што излегле од Македонија (освен комунистите и тие што биле платени од Белград) се сметале за Бугари
- Генетски сме најблиски со Бугарите (но бидејќи зависи многу и од конкретниот примерок, најблизок народ може да ни е и Албанскиот)
- Јазикот, во секој аспект, ни е најсличен со Бугарскиот.
- Речиси сите културни карактеристики што сме ги имале во минатото (почеток на 20-ти век, пример) ги имале и Бугарите.

Тие како тебе патат од комплекс на инфериорност. Тие како тебе се, всушност, самото потекло на демунитивот „македонче“.
Од страна смешно, од тука тажно...
 
Член од
19 февруари 2011
Мислења
484
Поени од реакции
502
Ништо од пишнаното нема да ги уништи фактите дека:
- Најголемите дејци што излегле од Македонија (освен комунистите и тие што биле платени од Белград) се сметале за Бугари
- Генетски сме најблиски со Бугарите (но бидејќи зависи многу и од конкретниот примерок, најблизок народ може да ни е и Албанскиот)
- Јазикот, во секој аспект, ни е најсличен со Бугарскиот.
- Речиси сите културни карактеристики што сме ги имале во минатото (почеток на 20-ти век, пример) ги имале и Бугарите.

Тие како тебе патат од комплекс на инфериорност. Тие како тебе се, всушност, самото потекло на демунитивот „македонче“.
Од страна смешно, од тука тажно...
Изгледа тебе те вознемирува ова што е изложено од членот 121314. Ти си знаеш дека си бугарин и некако тебе те вознемирува кога читаш кои се и од каде доаѓаат оние со кои ти се поистоветуваш.Е сега не значи дека ако јас и ти зборуваме еден јазик автоматски треба да го прифатиме твоето уверување дека и ние сме бугари како тебе. Ако ти си во некоја заблуда не мора и ние да ја прифаќаме таа заблуда. Мислам дека ја разбираш поентата, не може ако 3000 луѓе во Македонија се декларираатм бугари дека и останатите во МК се бугари. Ти биди си бугарин никој не ти брани ама убаво е да знаеш од каде дошле тие со кои се поистоветуваш, каква култура, јазик имале, какви обичаи и кои се сличните на нив
 

12212112

17.04.2024
Член од
25 октомври 2023
Мислења
133
Поени од реакции
123
Изгледа тебе те вознемирува ова што е изложено од членот 121314. Ти си знаеш дека си бугарин и некако тебе те вознемирува кога читаш кои се и од каде доаѓаат оние со кои ти се поистоветуваш.Е сега не значи дека ако јас и ти зборуваме еден јазик автоматски треба да го прифатиме твоето уверување дека и ние сме бугари како тебе. Ако ти си во некоја заблуда не мора и ние да ја прифаќаме таа заблуда. Мислам дека ја разбираш поентата, не може ако 3000 луѓе во Македонија се декларираатм бугари дека и останатите во МК се бугари. Ти биди си бугарин никој не ти брани ама убаво е да знаеш од каде дошле тие со кои се поистоветуваш, каква култура, јазик имале, какви обичаи и кои се сличните на нив
Апсолутно не се обидувам да го променам народното чувство на тие што го посетуваат форумов, само ги посочив фактите кои се потврдени од светски историчари, а не телетабиси од Србија и Сонце ТВ.

Користената литература на членот 121314 не е целосно точна и целосно признаена, или е просто застарена (повторно, не сѐ што он посочил). Како резултат на ова, но и природата на нашата околина, членот 121314 не сака да си признае дека неговите најголеми херои се декларирале исто како неговите денешни "непријатели". За да се утеши, членот 121314 ја маскира оваа негова авантура како научна, додека пак вистинската позадина е токму таа што ја посочив - инфериорност и една река солзи.

Јазикот има голема улога во одредување на народноста. Денешниот литературен македонски е Франкенштајн, минатиот бил сметан за ист со бугарскиот, всушност имало еден јазик од Шара до Црно Море. Ист начин на говорење, без падежи и сл., исти зборови, исти изрази итн.

Се најдобро до тебе и до сите останати кои не можат да се соочат со вистината која во денешниот свет не е ни толку значителна.

И чисти Монголи да биле Бугарите, и Банту црнци да биле Бугарите, нема да го промени фактот дека veni - vidi - vici, т.е Словените биле силувани од раса која била посупериорна во тој период.
 
Член од
3 септември 2010
Мислења
5.753
Поени од реакции
7.945
Апсолутно не се обидувам да го променам народното чувство на тие што го посетуваат форумов, само ги посочив фактите кои се потврдени од светски историчари, а не телетабиси од Србија и Сонце ТВ.

Користената литература на членот 121314 не е целосно точна и целосно признаена, или е просто застарена (повторно, не сѐ што он посочил). Како резултат на ова, но и природата на нашата околина, членот 121314 не сака да си признае дека неговите најголеми херои се декларирале исто како неговите денешни "непријатели". За да се утеши, членот 121314 ја маскира оваа негова авантура како научна, додека пак вистинската позадина е токму таа што ја посочив - инфериорност и една река солзи.

Јазикот има голема улога во одредување на народноста. Денешниот литературен македонски е Франкенштајн, минатиот бил сметан за ист со бугарскиот, всушност имало еден јазик од Шара до Црно Море. Ист начин на говорење, без падежи и сл., исти зборови, исти изрази итн.

Се најдобро до тебе и до сите останати кои не можат да се соочат со вистината која во денешниот свет не е ни толку значителна.

И чисти Монголи да биле Бугарите, и Банту црнци да биле Бугарите, нема да го промени фактот дека veni - vidi - vici, т.е Словените биле силувани од раса која била посупериорна во тој период.
Јас не знам кој покажува инфериорност.

Дали јас или денешниве Бугари кои се идентификуваат со името на своите поробувачи - турското племе Бугари? Не ми е познат друг таков пример во светот.

Македонските и Тракиски Словени им слугувале, аргатувале и робувале првин на турските Бугари, а потоа и на турските Кумани, а денешниве Бугари не само што се гордеат што ги нарекле со името на нивниот поробувач, туку и се фалат со таквата историја.

Стварно не знам кој памет треба да го имаш и која супериорност ја покажуваш ако се идентификуваш со оние кои твојот пра-прадедо го држеле како роб, а на твојата пра-прабаба ѝ правеле реденки.

Тоа ти е како некои - нас Македонците да нè наречат Отоманци и ние тоа име да го прифатиме и да се гордееме со историјата на Отоманското Царство, заборавајќи каков третман сме имале тогаш.:facepalm:

Дополнително, турските Кумани кои владееле со Второто Бугарско Царство заедно со наследниците на нивните братучеди Печенези и Узи, со своите политики директно придонеле за инвазијата на ним сродните Турци Селџуци на Балканскиот Полуостров, што довело за повеќевековни страдања на тукашното христијанско население.
 
Последно уредено:

12212112

17.04.2024
Член од
25 октомври 2023
Мислења
133
Поени од реакции
123
Јас не знам кој покажува инфериорност.

Дали јас или денешниве Бугари кои се идентификуваат со името на своите поробувачи - турското племе Бугари? Не ми е познат друг таков пример во светот.

Македонските и Тракиски Словени им слугувале, аргатувале и робувале првин на турските Бугари, а потоа и на турските Кумани, а денешниве Бугари не само што се гордеат што ги нарекле со името на нивниот поробувач, туку и се фалат со таквата историја.

Стварно не знам кој памет треба да го имаш и која супериорност ја покажуваш ако се идентификуваш со оние кои твојот пра-прадедо го држеле како роб, а на твојата пра-прабаба ѝ правеле реденки.

Тоа ти е како некои - нас Македонците да нè наречат Отоманци и ние тоа име да го прифатиме и да се гордееме со историјата на Отоманското Царство, заборавајќи каков третман сме имале тогаш.:facepalm:

Дополнително, турските Кумани кои владееле со Второто Бугарско Царство заедно со наследниците на нивните братучеди Печенези и Узи, со своите политики директно придонеле за инвазијата на ним сродните Турци Селџуци на Балканскиот Полуостров, што довело за повеќевековни страдања на тукашното христијанско население.
Ти, јас, Борис од Софија и Виктор од Пловдив, сите делиме исти гени.
Константин Миладинов ја сметал Волга за света река, размисли зашто. Гоце Делчев се повикува на Бугарското царство, се смета за дел од бугарското племе...
Нема потреба да продолжувам. Пред да се влезе длабоко и да се чита историја, треба прво да се разбере историјата. Спротивно, добиваш само различни податоци кои ти сам си ги спојуваш на различен начин, со свој сопствен мотив.
 
Член од
3 септември 2010
Мислења
5.753
Поени од реакции
7.945
Ти, јас, Борис од Софија и Виктор од Пловдив, сите делиме исти гени.
Toчно, генерално гледано.
Ама никој од нас не дели централноазиски и далекуазиски гени што ги носеле Бугарите, Хуните и останатите турски племиња дојдени од Централна Азија или од територијата на денешна Монголија и околината.

1701712317454.png
1701712356068.png

Прашањето дали јазикот на мистериозните изрази на „Именикот“ го претставува вистинскиот јазик на бугарскиот народ во античко време или дали тоа е само подоцнежниот официјален јазик на дворските кругови на бугарските династи, сè уште не е поставено од било кој.

Во 70-тите години на минатиот век, турско-татарската теорија за потеклото на Аспаруховите Бугари беше претставена, без да даде позитивни резултати, од тогашниот амбициозен руски славист, подоцна професор на Московскиот универзитет, Матвеј Соколов, во есејот „ Од античката историја на Бугарите“ (Санкт Петербург, 1879) . Од краткото резиме на делото на М. Соколов лесно можеме да видиме колку малку постигнала оваа теорија за речиси сто години од своето постоење и на какви нестабилни темели била изградена, а сепак по Шлоцер, Тунман и Енгел до почетокот на XX век таа имала многу поддржувачи.

„Врз основа на историски докази за односот на Бугарите кон другите племиња, како што се, на пример, Хуните и Аварите“, читаме од М. Соколов, „потоа информации за начинот на живот и обичаите на Бугарите и, конечно, , врз основа на некои преживеани остатоци од нивниот јазик, во моментов, може позитивно да се констатира и дека Бугарите биле племе многу блиско до Хуните. Хуните... биле коњанички народ со развиена воена организација и монархиска моќ. Бугарите од V век се постојани придружници на Хуните и ги следат нивните стапки. Писателите ги користат имињата на Бугарите и Хуните рамнодушно, како синоними... Затоа, не може да се сомнева во нивната блиска врска со подоцнежните орди кои се нарекувале Турци или Турки, а во овој случај не може да стане збор за финско потекло.

Непристрасното испитување на процесот на развој на големата преселба на народите ги навело најдобрите истражувачи до заклучок дека поттикот за ова движење го дало не пасивното финско племе, туку номадското турско племе; Хуните, Бугарите, Аварите биле само најстарите доселеници од огромната турско-татарска маса, кои постепено се движеле од внатрешна Азија“.

1701713013044.png

Подолу авторот се обидува подетално да ги дешифрира доказите за начинот на живот и карактер на Бугарите, но дополнително дека „Бугарите, како и Хуните и Аварите, се коњанички, воинствен народ, со многу обичаи карактеристични само на азиските народи од турско-татарското племе“, како што „ ги карактеризираат Бугарите од сите вклучени во нивната историја“, т.е., авторот не оди и не може да оди подалеку од Шлоцер, Тунман и Енгел, бидејќи: немал на располагање посериозни аргументи во полза на теоријата за турско-татарското потекло на Бугарите - и воопшто на никого и никогаш не му било достапно.

„Точно,“ вели М. Соколов - доста е тешко да се соберат докази што ги карактеризираат самите турски Бугари, бидејќи нивните главни извори се одговорите на папата Никола на бугарските прашања, некои забелешки на Византијците при опишувањето на бугарските напади, особено од наследниците на Теофан, кога се опишуваа опсадата на Константинопол од Крум, и сведоштвата на некои арапски писатели, особено Масуди, зборуваат за Бугарите кога тие веќе живееле заедно со Словените; но можно е да се издвојат карактеристиките што ги карактеризираат Бугарите како воинствен, коњанички азиски народ, во споредба со описот на животот на Словените од Прокопиј и Маурициј, земајќи ги предвид карактеристиките на Хуните и Аварите, со кои Бугарите имаат многу заедничко“.

Со еден збор, потребно е прво да се изврши прилично комплицирана операција, па дури потоа ќе може да се увери, според авторот, во она во што е убеден и без таква операција, т.е. дека античките Бугари се народ со турско-татарско потекло.

Конечно, во врска со некои преживеани остатоци од јазикот во личните имиња и оние зборови што се наоѓаат во познатиот „Именик“ на бугарските кнезови, откриена од Попов, авторот смета дека „обидите да се објаснат со фински јазици биле неуспешни; Сопствените имиња многу полесно се објаснуваат со турските јазици, како што може да се види од експериментот направен од Томашек“.

1701713572940.png

Академик Куник ги објасни мистериозните зборови во „Именикот“: дилом твирем, дохс твирем, шегор вечем, верен алем, текучитем итн., кои стојат крај името на секој принц зад изразот „и колку години има“, со бројки и ја истакна нивната блиска сличност со бројките во чувашкиот јазик, а чувашките, вели Соколов, им припаѓаат на турските, а згора на тоа, како што мисли Куник, на Старите Турци кои дошле во Русија многу пред монголската инвазија. Врз основа на бројките зачувани во бугарскиот „Именик“, Куник заклучува дека Аспаруховите Бугари се тесно поврзани со Чувашите.

„Дури и ако таквата прецизност во одредувањето на сродството на исчезнатите Бугари со турските племиња не е сосема точна“, забележува авторот, „тогаш во секој случај, остатоците од бугарскиот јазик несомнено сведочат за нивното турско потекло“. [1]

1701713778332.png
1701713803803.png

Така рускиот историчар-славист М.Соколов се обидел

да ја пополни со некоја конкретна содржина теоријата за турско-татарското потекло на старите Бугари, за првпат многу површно и неразумно зацртана во XVIII век oд Шлоцер, Тунман и Енгел, но несомнено ништо од овој обид; Работата на Соколов е исто толку неоснована, исто толку без докази и априористична како и онаа на неговите претходници.

Ерменската географија од VII век, која му се припишува на Мојсеј од Хореја, давајќи прилично точен и детален географски опис на азиската половина на Сарматија, односно Кавказ, меѓу другото вели дека северно од р. Кубан (Варданис, Варданес) и Псевхра (Психрус), кој го дели Босфорот од местата каде што се наоѓа градот Никопс, живеат народите Турци и Бугари, кои се именувани по имињата на реките: Купи-Булгар, Дучи-Булкар, Огхондор (Woghkondor), Блкар-дојденци, Чдар-Болкар. Според толкувањето на К. Патканов, Купи-Булгар се Кубанските Бугари; Чдар-Булгар се Бугари-Котрази; Огхондор-Булгар или Вгндур-Булгар се Бугари-Оногундури на византиските писатели. [1] Така, ерменскиот географ од VII век јасно говори за народите кои живеат северно од реките Кубан и Псевхра: Турци и Бугари, а потоа наведува четири бугарски племиња, нарекувајќи ги: Булгар, Булкар, Блкар, Болкар. Под перото на бугарскиот историчар проф. В.Н. Златарски во своето рано дело „Студио за бугарската историја“ [2] овие четири бугарски племиња безусловно се трансформираат во турско-бугарски племиња, поставени од ерменскиот географ на истото место каде што византиските историчари Теофан и Никифор ја сместуваат Велика Бугарија, и потоа дополнителното излагање на проф. Златарски зборува само за турско-бугарски племиња и турско-бугарски народ. Колку малку му требало на бугарскиот историчар за да го реши сложениот и збунувачки проблем на етногенезата на старобугарскиот народ!

Меѓутоа, подоцна проф. Златарски ја смени турско-татарската теорија и во својата голема „Историја на бугарската држава во Средниот Век“ (Историја на Бугарската држава низ Средниот Век, том I, дел I. Софија, 1918) без многу тешкотии и многу размислување се префрлил на позицијата на таканаречената хунска теорија. [3]

 
Последно уредено:

12212112

17.04.2024
Член од
25 октомври 2023
Мислења
133
Поени од реакции
123
Toчно, генерално гледано.
Ама никој од нас не дели централноазиски и далекуазиски гени што ги носеле Бугарите, Хуните и останатите турски племиња дојдени од Централна Азија или од територијата на денешна Монголија и околината.
Автоматски споено мислење:

Прегледај го приврзокот 400013
Прегледај го приврзокот 400014

Прашањето дали јазикот на мистериозните изрази на „Именикот“ го претставува вистинскиот јазик на бугарскиот народ во античко време или дали тоа е само подоцнежниот официјален јазик на дворските кругови на бугарските династи, сè уште не е поставено од било кој.

Во 70-тите години на минатиот век, турско-татарската теорија за потеклото на Аспаруховите Бугари беше претставена, без да даде позитивни резултати, од тогашниот амбициозен руски славист, подоцна професор на Московскиот универзитет, Матвеј Соколов, во есејот „ Од античката историја на Бугарите“ (Санкт Петербург, 1879) . Од краткото резиме на делото на М. Соколов лесно можеме да видиме колку малку постигнала оваа теорија за речиси сто години од своето постоење и на какви нестабилни темели била изградена, а сепак по Шлоцер, Тунман и Енгел до почетокот на XX век таа имала многу поддржувачи.

„Врз основа на историски докази за односот на Бугарите кон другите племиња, како што се, на пример, Хуните и Аварите“, читаме од М. Соколов, „потоа информации за начинот на живот и обичаите на Бугарите и, конечно, , врз основа на некои преживеани остатоци од нивниот јазик, во моментов, може позитивно да се констатира и дека Бугарите биле племе многу блиско до Хуните. Хуните... биле коњанички народ со развиена воена организација и монархиска моќ. Бугарите од V век се постојани придружници на Хуните и ги следат нивните стапки. Писателите ги користат имињата на Бугарите и Хуните рамнодушно, како синоними... Затоа, не може да се сомнева во нивната блиска врска со подоцнежните орди кои се нарекувале Турци или Турки, а во овој случај не може да стане збор за финско потекло.

Непристрасното испитување на процесот на развој на големата преселба на народите ги навело најдобрите истражувачи до заклучок дека поттикот за ова движење го дало не пасивното финско племе, туку номадското турско племе; Хуните, Бугарите, Аварите биле само најстарите доселеници од огромната турско-татарска маса, кои постепено се движеле од внатрешна Азија“.
Тука речиси се е вистина. Останатото нивно потекло е иранско (Алани, Скитосармати), хазари, Монголи (од 8%-12%, ако памтам точно. Типичен ген на еден номадски народ на тие простори.

Хуните и Бугарите имаат ист митолошки татко, не само што делат гени.
 
Член од
3 септември 2010
Мислења
5.753
Поени од реакции
7.945
@roden, eве специјално за тебе:

1701781721909.png

Бугарското население отсекогаш било мешано, но следниот милениум целосно ќе ги спои нишките од турскобугарско, словенско, куманско, српско и влашко потекло.

И на твојот мајчин, ако не ме разбираш сосема:

1701781819384.png

Како заклучи дека си турски Бугарин, а не Словен, Куман, Србин или Влав? Врз основа на што? На твоите лични желби невтемелени на никаква здраворазумска основа? Зошто дозволуваш да те лажат и да те влечат за нос?

Имаш ли бре ти, некаква верификација дека си Бугарин?

Јас ќе ти направам троен верификациски тест како за некого може да се утврди дека е Словен и тоа:
1. генетски (генетски маркери карактеристични за Словените)
2. археолошки (археолошки култури поврзани со Словените)
3. антрополошки (физиономија карактеристична за Словените).

Ти што ќе понудиш како одговор дека за некого можеш на научна основа да докажеш дека си Бугарин? Хе-хе емоџи?

И кога веќе се правиш Бугарин, барем прави се до крај и кажи ни на кој клан припаѓаш.
Или заборавиле да ти кажат дека сите турски племиња и народи се поделени на кланови?

 

12212112

17.04.2024
Член од
25 октомври 2023
Мислења
133
Поени од реакции
123
@roden, eве специјално за тебе:

Прегледај го приврзокот 400089

Бугарското население отсекогаш било мешано, но следниот милениум целосно ќе ги спои нишките од турскобугарско, словенско, куманско, српско и влашко потекло.

И на твојот мајчин, ако не ме разбираш сосема:

Прегледај го приврзокот 400091

Како заклучи дека си турски Бугарин, а не Словен, Куман, Србин или Влав? Врз основа на што? На твоите лични желби невтемелени на никаква здраворазумска основа? Зошто дозволуваш да те лажат и да те влечат за нос?

Имаш ли бре ти, некаква верификација дека си Бугарин?

Јас ќе ти направам троен верификациски тест како за некого може да се утврди дека е Словен и тоа:
1. генетски (генетски маркери карактеристични за Словените)
2. археолошки (археолошки култури поврзани со Словените)
3. антрополошки (физиономија карактеристична за Словените).

Ти што ќе понудиш како одговор дека за некого можеш на научна основа да докажеш дека си Бугарин? Хе-хе емоџи?

И кога веќе се правиш Бугарин, барем прави се до крај и кажи ни на кој клан припаѓаш.
Или заборавиле да ти кажат дека сите турски племиња и народи се поделени на кланови?

Еве ја таа инфериорност што преминува во лудост, или современо кажано шизофренија.
 
Член од
3 септември 2010
Мислења
5.753
Поени од реакции
7.945
Еве ја таа инфериорност што преминува во лудост, или современо кажано шизофренија.
Jaс за сè што тврдам приложувам релевантни научни извори.

Ти твоето мислење на што го базираш? На субјективно ирационално гледиште?

Дај да ја видиме на дело твојата супериорност, која е толку изразена што не успеа ништо да негираш од мојот пост, туку само си изведе произволен заклучок.

Aко си европеиден и медитерански белец од индоевропско потекло, дали не е шизофренија да се идентификуваш како монголоиден турски Бугарин од централноазиско потекло? Да или не?
 
Последно уредено:

Kajgana Shop

На врв Bottom