Мили мој, како нисам прије схватила,
ко ме је оне тајне шифре на мом путу писао
Не, ја ко глупача,
сам за другим видно патила,
а ти си био онај рубац
што ми је сузе бришао..
О мили мој, онда си реко да ме волиш...
Ја сам те гледала погледом неоштрим..
Као: „Ко је овај овдје“
ал' то није спријечило,
да ме јако страсно пољубиш..
и мени доџе фала Богу да и ја тебе пољубим..
Јер ти си био мој принц, кад сам била мала
тебе лако вољет', теби себе сам дала..
... Да ме чуваш, да ме мазиш,
да ме пазиш, да ме љубиш,
да ме љубоморно гледаш,
да ме никад ником недаш..
Мили мој, сад би се с тобом мало љубила..
испод твога рамена учулила..
Мили мој, док свира лагано музика..
ту у кревет крај мене, се полако ушуљај..
Па ми шапчи разне ствари,
па ради шта је логика,
јер само ти ме чиниш женом,
женом љепом, нашмејеном..
Мили мој, да се нисмо срели, стварно била би гријехота..
јер сада знам да те волим, знам да те волим..
Мили мој, сад би се с тобом мало љубила..
испод твога рамена учулила..
Мили мој, да се нисмо срели,
стварно била би гријехота..
Јер сада знам да те волим,
знам да те волим, знам да те волим..
Знаш како, више од живота!...