...I close my eyes
and realize
that she is really gone for good...
Да точно ова се стиховите што сакам да ги запомниш. Барем еднаш во животот, во тој твој организиран хаос наречен живот, не биди лабилна личност. Барем еднаш размисли со сопствениот мозок и признај пред себе си, не пред другите, дека згреши.
Не ми вреди ништо твојата патетична изјава "те сакам". Ти не знаеш како да сакаш. Ти не си способен да го покажеш тоа. Нормално кога ни самиот не знеш што сакаш. Кога дозволуваш твојот "пријател" да ти каже што е добро за тебе, а што не. Ти забранувам повторно да ми ја упатиш таа мисла. Ти забранувам затоа што дозволи тој да ти каже дека ние не сме еден за друг. Не сакам повеќе да те видам. Никогаш повеќе. И знам дека ќе успеам во тоа. Признавам дека можеби и јас грешев. Но јас не дозволив никој да влијае на моите чувства. Јас правев онака како што чувствував. Ти беше тој што се воздржуваше.
Сега слободно уживај во осаменоста. Тешко е нели? Не се секирај ќе биде уште потешко.:wink:
Не прашувај за мене. Мене ми е совршено прекрасно. Барем не живеам во лаги и помеѓу лицемери.
Сепак ти благодарам за убавите мигови. Не те мразам. Тоа не боли колку што боли кога ќе почнеш да се мразиш самиот. Можеби сум бесна, но и тоа ќе помине. Ништо не е вечно. Се најубаво понатаму М. Уживај без мене ако можеш нели. Барем така ќе му подариш среќа на твојот "пријател".
...anybody seen my baby
anybody seen my love...