Вечерва овде, без тебе...

  • Креатор на темата Креатор на темата Сатори
  • Време на започнување Време на започнување
Stassera senza te,como ieri sera,como ogni sera,sono senza tua presenza,senza tu amore.Io vorrei che tu sei con me,pero siamo lantano .Tu sei in un altro mondo .No sono contento senza te.No lo so se sono contento con te.Mi mancas ti.Mi manca nostra amore.Ti amo.Pero no lo so se' ti amo como una amica o...
Да не тупам, мислам дека нема да можам да си дозволам да не’ жртвувам нас за тин „љубов“.
 
вечерва овде без тебе го слушам дождот и дремам на ком.нели е тоа самоубиствено?
 
вечерва овде без тебе... се трескам од земја за да бидам со тебе! мислам, не дека е толку немогуче, ама вечерва е стварно неизводливо, а тоа ме убива!!! Ај факинг мис ју! ...станувам очајна ко... домаќинка :)
 
Утрово..ма денов без тебе ќе си го преспијам и ич не ми е гајле.:pipi:
 
vecerva ovde bez tebe...mnogu mi nedostigas.znaj deka sekoja sekunda mislam na tebe i mi e tesko bez tebe znja deka moeto srce e tvoe i samo tvoe.znam deka ti e tesko no znaj deka ke pominat i ke bideme cel zivot zaedno.te sakam forever
 
Вечерва без тебе...го дружам дождов,и он ме дружи мене...го сакам толку многу,а он мене повеке....4ever 2gether,my rain...:pipi:
 
Znaj
Ljubavi svakoj dodje kraj
Kad dvoje losi postanu
Prijatelji tesko ostanu


... I dobro znaj
Za tebe uvijek bicu tu


Ko prijatelj
Cu puno da ti dam
Samo mi reci da znam .. :back:
 
Се извинувам за лигавиот текст за кој и не морате да одвоите време да го читате,но морам некаде да се испукам па да ми биде полесно.

Вечерва овде,без тебе...
Не знам зошто мораше баш ти.Не знам што видов во тебе.Живееме во толку различни светови,ти си обожуван,харизматичен,и што знам уште кој епитет треба да ти го препишам,додека јас сум онаа од страната на која не и е грижа дали рефлекторот ќе го осветли нејзиното лице.
Се започна толку едноставно,не се ни потрудив да те запознаам подобро.Но ете,околностите се поклопија,и станавме добри пријатели.Најдобри.
И двајцата бевме воодушевени од тоа како совршено функционираме.На моето а ти секогаш имаше решение.
Поминавме толку многу работи заедно.Не заедно,но ете,проклета технологија.Сепак доста поминавме.
Можеби,ако навистина ги поминевме сите тие моменти заедно,баш заедно,ќе беше поинаку...сега,не знаеш што би дала да беше така.
Постојано си префрлав на себе за чувствата кои не сакав да ги имам за тебе.Но колку и да сакав да се оддалечувам,не можев.Знаев дека немам никава шанса,но кој да го обвинам за тоа,надежта во Пандорината кутија во која не ни верувам?
Извини што и тебе за момент те збунив.Не ми беше тоа намерата.Знам како ти е и дека чувствата не можеш туку така да ги избришеш со гума.Хах,за првпат мислев дека можам...јас,јас која секогаш го напушта рингот зад неа да не остане крв,овојпат навистина решив да се борам.
Но што ќе ми е борба кога таа заврши уште пред да го подигнам белото знаме.
Има уште многу нешта кои сакам да ги кажам,но во моментов останав без збор.Само едно ќе те замолам:
Не сакам да те изгубам како пријател.Никогаш нема да си простам што немав ни шанса да ти кажам во очи како се чувствувам,тоа ми е најголемиот хендикеп.
Не велам,дај ми време и се ќе биде во ред,бидејќи не сум сигурна што ќе се случи.
За момент ми го смени животот.Знам дека звучи нереално и хиперболизирано,но ете,немаше ни шпанса да го видиш тоа.
Ништо.Ти посакувам се најдобро го знаеш тоа,и нека те чуваат,кога јас не можев да те зачувам.
 
...Ми недостигаш. Ми требаш. Посакувам да можам да бидам не толку патетична кога мислам на тебе. Сакам да ти се јавам, ама пуста гордост еден ден ќе ме уништи нели?

Едно време мислев да ти пратам порака..ама не, не е мој стил. Плус, колку и да е себично сакам да те слушнам. Повеќе од се сакам да те видам, ама не можам. Не дека не сакам, ама далеку си.

Мораше да биде вака. Врска на далечина и онака не успева. Ама ако. И тоа е дел од животот. Можеби и ти го мислиш истото што и јас, можеби и не. Знам дека ако ништо повеќе ќе ми се јавиш како пријател. Не можевме еден со друг, ама ни еден без друг. Малку сме чудни и тешко не разбираат, ама битно ние се разбираме...
 
вечерва овде, без тебе...
... водам монолог сама со себе, час плачам, час се изгубам во светликавата пајажина во горниот агол од собата... хмм, одамна не е зачистено значи ... Ништо не е зачистено, ни срцево од стари, грди, сиви, и крваво-сиви спомени, дамки, ФЛЕКИ, хах, па нив ни VANISH OXI ACTION е би ги исчистил.
Можеби сум мрзелива, можеби не, можеби едноставно не сакам да се трудам. Час се насмеам на твоите глупости кои како од ракав ги трескаше и двајцата се смеевме како мали деца на телефонот или пред компјутерот... Пак плачам, сама сум. Ни другарка, ни другар до мене. Повторно.
Облаци го натежнале небово во моите гради. Како да се изборам сама со себе, кога знам дека не ме заслужуваш. Би ти се јавила оваа ноќ за да ти кажам едни зборови. Не, не, нема да бидат тоа “те сакам“ или “врати се“.
Жими тебе и покрај тоа што си ми се залепил за срцево би ти кажала вака:
Оди, оди, иди, дојди... и пак иди, и пак дојди... но кога ќе ме сретнеш, немој да се насмевнеш од шестка до шестка бидејќи многу време помина. Нема да ти возвратам со насмев... не ... ако не си ми тоа што во срцето дчабоко посакувам да си... не сакам ни другар да си.
Розата која ми ја подари оној бурен и врнежлив ден, иако наполу распарчена ја сакав како дијамант... свената е ...

Добра ноќ најмил мој, заспивам и со тап поглед гледам во пајажината. Светка, колку е нежна и сјајна ... и нека ме заплетат со сребрена пајажина и дијамант на рацете нека ми стават ... Јас ... Посакувам да ме нема
 
~*~

Вечерва овде без тебе ... колку многу рани имам по срцево не знам ниту јас сама, не се бројат, се борев со далечина, се борев со тромадоли, се борев со општество, се борев за слава ... многу битки добив најмил, мислам дека и многу битки изгубив, но кој се грижи за битките кога ја добил војната или барем мисли дека ја добил.
И ете по некоја глупава патека, се појавуваш ти ... толку совршен, а јас велев и останувам на тоа, љубовта никогаш не доаѓа постепено, но сега, сега ме удри како воз, ме прегази, каде јас ладнокрвно суштество сега со толку многу емоции, не знам што да им правам, ме гушат, ми го стегаат срцето, не можам да дишам, не можам да мислам ... можам само да чувствувам, така силно!
Ти ... јас во туѓо тело, една душа во две различни тела, такво поклопување со нечија димензија сум немала никогаш до сега, имаме дури исти очи ... имаме исти ставови, имаме дури исти омилени серии, а никој не ги гледа сериите што јас ги гледам.
Ти човеку, така силно ми требаш што се чудам како е тоа можно кога мене нели никој не ми треба, епа ... ми требаш ти!
Ми требаш како воздух, како вода, како хартија ...
Вечерва овде без тебе, само се молам да те видам утре, да те допарам како денес, да те погледнам во очите и таму да потонам, да ... само се молам да не престанеш да постоиш.
Ти во мене вдахна живот!
БЛАГОДАРАМ!
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom