R
Razorblade Kiss
Гостин
Дождливо утро, некаде 6 и половина пред официјалното будење во 6 и 45.Не сфаќам,зошто мора точно во толку часот,зар не можат да си пружат 15 минутно уживање во кревет?
Обожавам кога дождовните капки рамномерно паѓаат на стреата,и така стара и расклатена,што не ти дава мир.И тоа го правеше целото утро посебно-излежување во бучниот кревет,кој на секој мој напад се закануваше дека ќе забоде федер во нозеве,од радио-будилникот се слушаа The Cure сo Lullaby,и кратките сеанси со Едвард,пајакот кој се вгнездил над мојата глава.
Му завидував.Беше голем,имаше нозе пута четири,и кревет без федери.Аристократско име.Безусловен луксуз во мизеријава.
Се плашеа од неговата...па не толку приметлива појава,но сепак доволна да засени.Му се закануваа милион пати дека ќе му извршат атентат.Кутриот.Или грдиот?
Од него научив многу работи.Не е важно колкав простор поседуваш,туку важно е да си бидеш господар на своја територија.Не напаѓај без план,биди прецизен,брз и ефективен.И неприметлив.
Малиот не знаеше во што ме претвора.А беше нем,не знаеше да зборува,иако мислам дека намерно молчеше.Ми пречеше кога некој ќе ме вознемири во мојот таканаречен умствен монолог,и изгледа ме сфаќаше.Или само ме претвораше во негова жртва?Зависник од неговото молчење и грациозните движења по пајажината која претставуваше наше исповедно катче.Таму добивавме прошка за сите наши гревови.Сите мои убиства.
Седум и четириесет и пет.Проклетство,морам да станам.-`Чао Едвард,чувај се...и кажи ми за заробеничката во аголот вечер,договорено?`
Не ме слушна.Беше презафатен со себе.
Се разлутив....а колку внимание му посветував,а тој не сакаше ниту да ме поздрави.
Ја подадов раката кон тие лепливи мрежи,во потрага по него.Без да му оставам да си го каже алибито,го згмечив.Чувството беше прекрасно.Тој,во мојата рака,испушта здив...
Оттогаш трагам по тоа чувство,но не сум го пронашла се`уште.Можеби затоа што не се приврзувам за жртвите,туку директно напаѓам.А тој ми беше пријател.
И додека го пијам горково кафе,повторно на радио се The Cure.
Another night in my bed...the spider man moves closer now,closer to window...and he's always hungry.Hungry for revenge.
Обожавам кога дождовните капки рамномерно паѓаат на стреата,и така стара и расклатена,што не ти дава мир.И тоа го правеше целото утро посебно-излежување во бучниот кревет,кој на секој мој напад се закануваше дека ќе забоде федер во нозеве,од радио-будилникот се слушаа The Cure сo Lullaby,и кратките сеанси со Едвард,пајакот кој се вгнездил над мојата глава.
Му завидував.Беше голем,имаше нозе пута четири,и кревет без федери.Аристократско име.Безусловен луксуз во мизеријава.
Се плашеа од неговата...па не толку приметлива појава,но сепак доволна да засени.Му се закануваа милион пати дека ќе му извршат атентат.Кутриот.Или грдиот?
Од него научив многу работи.Не е важно колкав простор поседуваш,туку важно е да си бидеш господар на своја територија.Не напаѓај без план,биди прецизен,брз и ефективен.И неприметлив.
Малиот не знаеше во што ме претвора.А беше нем,не знаеше да зборува,иако мислам дека намерно молчеше.Ми пречеше кога некој ќе ме вознемири во мојот таканаречен умствен монолог,и изгледа ме сфаќаше.Или само ме претвораше во негова жртва?Зависник од неговото молчење и грациозните движења по пајажината која претставуваше наше исповедно катче.Таму добивавме прошка за сите наши гревови.Сите мои убиства.
Седум и четириесет и пет.Проклетство,морам да станам.-`Чао Едвард,чувај се...и кажи ми за заробеничката во аголот вечер,договорено?`
Не ме слушна.Беше презафатен со себе.
Се разлутив....а колку внимание му посветував,а тој не сакаше ниту да ме поздрави.
Ја подадов раката кон тие лепливи мрежи,во потрага по него.Без да му оставам да си го каже алибито,го згмечив.Чувството беше прекрасно.Тој,во мојата рака,испушта здив...
Оттогаш трагам по тоа чувство,но не сум го пронашла се`уште.Можеби затоа што не се приврзувам за жртвите,туку директно напаѓам.А тој ми беше пријател.
И додека го пијам горково кафе,повторно на радио се The Cure.
Another night in my bed...the spider man moves closer now,closer to window...and he's always hungry.Hungry for revenge.
