Смирени или избувливи?

  • Креатор на темата Креатор на темата rossonerka
  • Време на започнување Време на започнување
Ко дете па се до факултет па и потоа доста смирен. У задње време сум доста избувлив. Незнам што е проблемов но нешто што порано ми било незамисливо сега го правам секојдневно. Не се устручувам и ако приметам неправда брутално влегувам во дуел без разлика со кој и да зборам. Некогаш идам и до крајности.
 
Тешко дека некој може да ме изнервира или навреди, значи смирена.
 
Оф. Смирен сум затоа што во рацете си го држам боздоганот, па лесно се справувам со избувливите... ако не ми се по ќеиф :)

Он. Генерално да... смирен, смирен, крајно смирен, а тоа ме плаши...Зошто? Заради нарушување на имунолошкиот систем на моето тело...па луѓе бре секој има граници на своето трпение... добро де, јас немам :), трпение спасение, ако може така да се рече...
 
Ех да бев смирена :) Избвувлива сум и тоа многу и некогаш кажувам работи што не ги мислам за жал ... :toe:
 
Па трпам многу, имам коњски нерви и можам многу нервоза да поднесам, е сеа си имам одредена граница додека поднесувам зафрканции на моја сметка и такви ти ред други глупости. Ама кога ќе помине границата страшно бурно реагирам. Добро е што ретко се случувало некој да ми ја помине границата :wink:
 
Некогаш се помириувам но некој кога ми иде преку живци тешко да ме смири ! :toe:
 
Најизбувлива од сите луѓе што до сега ги имам запознаено,дефинитивно...
Ми се чуделе ,од ситница правам гоооооолема работа,никогаш,ама баш никогаш не трпам неправда (па дури и кога не сум во право,ќе направам да бидам) и имам впечаток дека во животов секогаш сум во фрка ,секогаш нешто големо и значајно ми се случува (добро или ми се јавува комплекс на преувеличување на работите),секогаш некаде брзам (макар тоа и да е дома), не можам да се помирам со авторитети и скоро никогаш не сум покажувала некое посебно почитување кон нив (па дури и пред најстрогите професори на факултет не се здрнкувам и имам навика да се расправам додека не ги добијам поените што ги сакам)
Единствена лоша работа во ваквото однесување е тоа што секој ден се карам и скарувам со некој,ни крив ни должен знае и некој што не заслужил да го окрка:nenene:
 
Според мене има два типа на луѓе,

  1. оние кои избувнуваат речиси секој ден за најмала ситница и само лаат, а никогаш не касаат и
  2. оние кои мува не ги лази 99% од времето и избувнуваат еднаш во годината или уште поретко, но кога ќе избувнат тогаш се пострашни и од смртта (нешто како Робер Де Ниро во Таксист).
Јас? -Јас спаѓам во вторава група.
 
Ептен сум избувлив и кога се изнервирам тешко да се смирам,а кога ептен сум изнервиран доаѓа и до последици за тој со кој се карам почнувам да мавам без да гледам кај мавам и по кој затоа другарите до мене се плашат да пријдат коа се карам со некого,а ако дојдат повеќе од спротивна страна тогаш доаѓаат моите другари кои се исто така избувливи и настанува гужва!!!
 
Порано многу СМИРЕН, сега времето и годините си го направиле спротивното - сега сум многу ИЗБУВЛИВ!
 
премногу смирен... за да избувнам треба мноооогу... ништо неможе да ме изнервира и да избувнам:vozbud:
 
зависи од ситуацијата ! претезно сум мирен ама коа ке ме изнервираат ко вулкан избувнувам :pos2:
 
Смиреност? Трпение? Што беше тоа?
Значи се реагира во дел од секунда..:uvo:
 
Многу смирена....некогаш и нервирам со мојата смиреност,избувнувам ретко ама кога избувнам веројатно има некоја јака причина и сум вака:nerv:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom