Што е тоа што ги тера луѓето да ги предаваат своите најдобри пријатели?

  • Креатор на темата Креатор на темата ThugProphet
  • Време на започнување Време на започнување
Многу долго сум размислувал, ама никако не сум дошол до одговорот на прашањето
Точно како што ти кажа, имам многу долго размислувано на ова прашање, барав секакви причини, се наметнував и себеси како виновник, но кога ги согледав реално работите, со сите постапки и зборови всушност констатирав дека причината е во оној од спротивната страна и нема потреба да ја барам вината во себе.

Ме интересира дали и колку е поврзано со психата ова, значи би сакал да видам психилошки осврт на ова прашање.
зошто, оние на кои секогаш сме му помогнале, сме била тука за нив кога имало потреба, на крајот испаѓаат дволични копилиња и хипокрити од секој аспект.
Баш проблемот е во психата. Желбата таа личност да поседува нешто што го нема,а е присутно кај тебе (љубомората) и лицемерството се главните причини за предавство.
Да, вистина е тоа дека ако ни е вистински пријател нема да не изневери. Но, реалноста е таа што ние веруваме дека нешто е вистинско и на крајот излегуваме повредени од таа работа, баш поради тоа што сме навлегле во нивната игра, благодарение на нивната глума и слепото верување, додека правеле лице.
 
Да кога ќе простиш го правиш овој свет подобар и многу битно самиот себе.
Поентата ми беше доколку општеството не прави превртливи, како што повеќето нагласија што не е секогаш точно бидејќи најголемиот товар за неискрено однесување го носи домашното воспитување.
Нема ништо добро во тоа да го предадеш најдобриот пријател со тоа самата личност што го сторила тоа душевно се разболува затоа е потребна прошка, нели ако ти си најдобар пријател секако.
 
Zaradi odgovorov na ebenovo prasanje nemam spieno cela vecer. Mozev da najdam milion opravduvanja za NEA (drugarka mi) ama niedno ne ja opravduvase celosno nejzinata postapka. A znaev da sakam, i nea i drugite lugje. Mi bese ''samo drugarka'' kako sto bi rekle nekoi no mi go pravese zivotot poubav i polesen. A sega...
 
Условите на денешнината во која живееме го прават своето...денес луѓето мн.повеќе гледаат за себеси отколку за другите...себични се, егоцентрични(ок тоа до некаде го оправдувам), љубомората и зависта што им се јавува кон другите и желбата да бидат подобри од другите, и да се натпреваруваат, дури и со својот најдобар пријател...без притоа кога ќе те зезнат да обрнат внимание...ќе те изгазат и ќе заминат...Денес светот е станат толку суров што ретко во кого можеш да имаш доверба и да најдеш висински пријател, а сето тоа е одслика на горенаведените...себичноста,љубомората итн.
 
Што ги тера???
Па нивните болни и изопачени умови. Нема што да се филозофира многу- многу, тоа е.
 
Ме интересира дали и колку е поврзано со психата ова, значи би сакал да видам психилошки осврт на ова прашање. Многу долго сум размислувал, ама никако не сум дошол до одговорот на прашањето: зошто, оние на кои секогаш сме му помогнале, сме била тука за нив кога имало потреба, на крајот испаѓаат дволични копилиња и хипокрити од секој аспект.

toa e zlobata na covekot,se zblizuva so tebe , ti stanuva blizok prijatel ,
no toa go pravi so zamislena cel ,no sigurno ne e pozitivna taa cel , od koga ke ja postigne svojata cel veke pocnuva da go pokazuva vistinskoto lice , duri i da ne go pokaze samiot ke go primetis , ednostavno zlobnite luge se ispolnuvaat (se zadovoluvaat) koga ke napravat zloba.
1.ti obrnuva vnimanie za da ti ja nauci licnosta , proucuva kakva licnost sakas da imas do tebe kako prijatel ili slicno
2.sozdava negov lazen lik (bas toj lik sto ti sakas da go imas do tebe)
3.so taa postapka avtomatski ti vleguva vo tvoeto srce bidejki ti veke imas steknato doverba vo nego.
4.od koga ke vleze vo tvoeto srce veke stanuvas negova igracka.
5.go ceka momentot koga si psihicki razoren i te dokrajcuva
toa e toa postojat takvi no nikoj nisto ne moze da narpavi okolu toa
isto kako sto postapija kon balkanskite drzavi
ne mozea da ne kutnat
pa zatoa napravija da se ispoubieme megusebno .........
must go now ke zavrsam drug pat so temava
 
Ако те предал најдобриот другар тоа значи дека не ти бил најдобар.Тој бил со тебе и ти се преправал дека ти е најболје другар само заради лична корист која ја добивал од тебе на некој начин затоа треба внимателно со зборот најболје другар а и според мене најболји другар мозе да ти биде 1 до 2-ца другари најмногу со останатите си онака :salut:
 
да се согласувам со kusi
од 1 до 2ца добри другарки или другарки,
али јас незнам сите ги гледам исто:smir:
вакви такви ги сакам
 
Ме интересира дали и колку е поврзано со психата ова, значи би сакал да видам психилошки осврт на ова прашање. Многу долго сум размислувал, ама никако не сум дошол до одговорот на прашањето: зошто, оние на кои секогаш сме му помогнале, сме била тука за нив кога имало потреба, на крајот испаѓаат дволични копилиња и хипокрити од секој аспект.
Неможат да поднесат да бидеш подобар од нив ,бидејки се суетни.Во твојте очи они ја гледаат својата несовршеност а тоа најмалку сакаат.И затоа бегаат и едвај чекаат тебе нешто лошо да те стрефи за да си ја смират душичката.
 
Denes-parite go "pravat" prijatelstvoto,retki se TRUE FRIENDS bez pari vo dzebot!
 
ЉУБОМОРАТА,ако си подобар од некој твој најдобар другар во нешто и тој би посакал да биде ко тебе и едноставно така ќе почне да се губи пријателството,со еден збор кажано ти си мислиш дека сеуште ти е најдобар другар,а тој те мисли за најголем ривал...
 
Ако ти се другари ќе ти се радуваат на твојата среќа а немат да љубоморат..И јас се сложувам со некои горе наведени мислења дека едноставно не ни ти биле другари...
 
Ме интересира дали и колку е поврзано со психата ова, значи би сакал да видам психилошки осврт на ова прашање. Многу долго сум размислувал, ама никако не сум дошол до одговорот на прашањето: зошто, оние на кои секогаш сме му помогнале, сме била тука за нив кога имало потреба, на крајот испаѓаат дволични копилиња и хипокрити од секој аспект.

Covek ke ti prosti ako mu zgresis bidejki si podole od nego no nikogas nema da ti prosti ako mu pomognes i bides nad nego :nesum:
 
Ме интересира дали и колку е поврзано со психата ова, значи би сакал да видам психилошки осврт на ова прашање. Многу долго сум размислувал, ама никако не сум дошол до одговорот на прашањето: зошто, оние на кои секогаш сме му помогнале, сме била тука за нив кога имало потреба, на крајот испаѓаат дволични копилиња и хипокрити од секој аспект.

Факт е дека ние луѓето всушност СМЕ копилиња што не сакаат да ја видат вистината и добрината што некој ни ја дава. Факт е дека, кога некој е добар, не ни е најважен, ама кога ќе ни згреши, ни станува смртен непријател. Не знам, може не сме им толку важни ко што тие ни се на нас, може не мислат дека толку ќе не заболи кога ќе ни забијат нож во грб.. Искушенија. Може тоа е одговорот. По мене, ова прашање останува отворено. Во секој случај, за секоја ситуација постои индивидуално објаснување. Ама, општ одговор... Не би знаела.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom