Посвоен сум?

  • Креатор на темата Креатор на темата Fryda
  • Време на започнување Време на започнување
Што ако ви кажат дека сте посвоени?Како би го прифатиле тоа?Има некои деца се разочаруваат од животот,тешко поминуваат низ тоа.Дали би ги гледале поинаку посвојувачите?Дали би ја мразеле биолошката мајка доколку ве побара повторно ?
Мислам дека нема ваква тема... Ако има дирек в канта некој од модераторите.
Ништо не би се променило. Никогаш не сум посакал да имам поинакви родители, секогаш ќе им бидам благодарен за тоа што имаат вложено голем труд за да ме одгледаат и насочат по добар пат, имале разбирање за секаков проблем и мојата среќа и задоволство ги ставале пред нивните.
 
...Абе да ми кажат сеа мене дека сум посвоена ќе си ги најдам вистинските, за да ги прашам што била причината за оставањето!!!
и више никат нејќам да ги видам. затоа што тие што ме израснале ми се родители!!:):):) (а знам дека не сум...си личам на моите)

А доколку ја иам така дете...Коа ќе напуни 13-14 години (може и помало малце) да не го фатам баш у будалите години, би му кажала, затоа што несакам да дознае после негде од страна па ја да си ја лупам главата:):toe:
 
Зошто не?
Ако дознае од други мислиш полесно ќе му биде или пак ќе се залажуваш дека никогаш нема да дознае?

Тешко е нормално за секој родител да го соопшти тоа но кога-тогаш мора да се каже.И всушност не е важно што ќе каже,важни се емоциите и начинот на кој ќе го направи тоа затоа што нема начин да се заштити детето од целосна болка...таа ќе постои,само доколку пристапот на родителот е позитивен и успее да покаже дека посвојувањето не ги менува чувствата што тој ги има према детето,болката може да биде поблага и да се намали.
Важно е да не се одбегнува таа тема и да се овозможи слободен и искрен разговор,да се одговори на секое прашање кое што ќе го постави детето.

Цел живот ќе ти биде терет тоа прашање и постојано ќе мораш да лажеш,да смислуваш одговори на деликатни прашања...и што е најтрагично можно е детето откако ќе дознае да ја изгуби довербата во родителот,секогаш ќе се прашува: има ли уште нешто што не знам,што друго кријат од мене?
toa se e ok ,no ako posvojam nema da mu kazam nituuuu ke mu priznaam ako slusne od drug,ednostavno nema da sakam da se oseka otfrlen od svoite bioloski roditeli...ke go ubeduvam kako znam i umeam deka jas sum mu edinstvena majka
 
Ако ми кажат дека сум пoсвоен...гајле ми е:toe:
Не ми е мајка таа што ме заџитарила туку таа што ме чувала.
Ако не можела да ме чува биолошката можела и во бунар да ме фрли
ваљда немало да ја мрзам.
Нема ни да ги барам биолошките...ќе ме мрзи.
 
Ако случајно дознаам дека по случајност ме посвоиле... ќе излажам ако кажам дека нишо нема дами мења тоа у моментот... напротив, ќе се уфилмам дека цел живот сум живеела у лаги и дека се движам по стапките на некоја главна роља од шпанска серија и ќе се трескам од плачење 3 дни. ќе сакам чисто од радозналост да видам шо гомна се или у шо гомна биле моите биолошки родители а нема шо да им бидам лута на оние кои се усреќиле со мене..
 
голема работа... може во моментот да почуствувам трема... но не би им се налутил на овие родители што ме посвоиле... сепак зависи и како ке ме одгледаат
 
Леле имало господ.
 
Па би се чувствувал доста среќен што сум им донел среќа на мојте. Тешко е да неможеш да имаш деца.
 
иам праено ДНК тест и се уверив дека тоа не се моите родители... неам хуманоидна ДНК, кај по ѓаволите да ги барам моите биолошки низ универзумов :nesvest:

незнам мене важни ми се гените иако е поважно тоа кој те одгледал и те израснал...
а сеа знам има третмани за плодност, бар за машки знам, а за жени не сум сигурен :toe:
 
Зашто сум единец сум си правел филови дека сум посинет но мајка ми има слики кога била бремена и тука завршија тие мој филови подсвесно , а ако сум бил посинет нема да барам никого зашто се знае кој ме изгледале , ме израстиле и во кој секогаш ќе барам утеха и ќе бидам разбран :back:
 
I'd be like, oh so I have another pair of parents somewhere?
-well yes son
Oh, well cool then, it will be double going out money!
-facepalm
 
Што ако ви кажат дека сте посвоени?Како би го прифатиле тоа?Има некои деца се разочаруваат од животот,тешко поминуваат низ тоа.Дали би ги гледале поинаку посвојувачите?Дали би ја мразеле биолошката мајка доколку ве побара повторно ?
Мислам дека нема ваква тема... Ако има дирек в канта некој од модераторите.
Ако ми кажат дека сум псовоена би се израдувала, бидејки мн пати мислам дека сум посвоена али секој пат ми викаат во стил дека ме сакаат, и да не зборам глупости, јас не би се разочарала, ама сепак за биолошката мајка ако сигурно од некоја ептен ептен ептен ама ептен оправдана причина ме оставила на посвојување можеби и ке можамд а и простам, а ако не тогаш само ке останеме на однос Госпоѓа Таа и Јас....
 
Си имам правено филмови порано дека сум посвоена. Ваљда од страв или незнам што, можеби сум си се ставала сама себе во ситуација да осетам како би било кога би било... Не сум посвоена затоа што сум плукната на татко ми :)
А кога би била не викам дека нема ништо тоа да смени. Секако дека ќе бидам збунета и ќе сакам да дознаам кои ми се вистински родители. А и по природа сум љубопитна и сакам се да знам. Но и да дознаам тоа нема да смени ништо во односот со оние кои ме изгледале. А на тетката која ме оставила никогаш нема да и простам било која и да е причината. Ниту простувам ниту заборавам.
 
Si[M]onA;3396630 напиша:
...Абе да ми кажат сеа мене дека сум посвоена ќе си ги најдам вистинските, за да ги прашам што била причината за оставањето!!!
и више никат нејќам да ги видам. затоа што тие што ме израснале ми се родители!!:):):) (а знам дека не сум...си личам на моите)

А доколку ја иам така дете...Коа ќе напуни 13-14 години (може и помало малце) да не го фатам баш у будалите години, би му кажала, затоа што несакам да дознае после негде од страна па ја да си ја лупам главата:):toe:


Сигурно од арно не те остаиле, што мислиш ти?, тек туку така ќе го преживееш сето тоа дознавање на биолошките родители..??.. да не си у таква кожа, да си стварно посвоена нема така да размислуваш..
Имав другар (Веќе го немам).. исто беше посвоен, сакаше и нејќеше да ги дознае родителите, беше во заблуда, еден ден реши да ги пронајде, отиде во сите можни институции, не му дадоа НИКАКОВ ОДГОВОР пошто е строго доверливо тоа.. фати врски, дозна, отиде, ги виде, се шлогира од голема возбуда или незнам ни јас како да ја наречам таа ситуација.. дали возбуда дали нервоза, дали кујзнае што, 3 месеци лежеше во Бардовци и на крај скина конци.. не летајте многу со мозокот, ипак ова е премногу озбилна тема.. и секој што е посвоен знае на што мислам.
 
Зашто сум единец сум си правел филови дека сум посинет но мајка ми има слики кога била бремена и тука завршија тие мој филови подсвесно , а ако сум бил посинет нема да барам никого зашто се знае кој ме изгледале , ме израстиле и во кој секогаш ќе барам утеха и ќе бидам разбран :back:

И јас си имам правено филмови дека сум посвоен поради истите причини, ама незнам глупо ми е да му се учукам на тато и да му го поставам тоа прашање. А можеби првите неколку дена ќе ми биде тешко нема да биде тоа тоа, ама сепак тие што ме одгледале мене ми се мајка и татко, а некои шо немале паметна работа на 17 години па се плескале кај стасале.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom