Посвоен сум?

  • Креатор на темата Креатор на темата Fryda
  • Време на започнување Време на започнување
порано ко помал фантазирав дека сум посвоен им барав докази дека сум им вистински син и такви глупости :kesa: а сега воопшто не се замарам ич не ни помислувам на тоа. порано, лудост младост :vozbud:
 
Не сум посвоен затоа што го имам ист изглед и исти бемки и со двајцата родители:)
А и кога би ми рекле деа сум посвоен не би ми сменило многу бидејќи во секој случај тоа се луѓето што стално се глижеле за мене и тие ми се вистински родители........
 
Никогаш не би помислила на тоа. Јас сум реинкарнација на татко ми ( и физички и карактерно). Но ако би била посвоенаа верувам дека никогаш ама никогаш не и помислила за моите биолошки родители. НЕ заслужуват почит!
 
Кога би ми рекле родителите дека сум посвоена нема ништо да смени,сепак тие ме одгледале,тие ме хранеле и ми дале покрив над главата...А доколку се појави биолошката мајка ке ја прашам зошто ме напуштила.
Секако не сум посвоена...копија сум на татко ми:pipi:
 
Bidejki imam mnogu slicni osobini so tatko mi (uste da bev masko i ke bev negova celosna kopija) znam deka ne sum posvoena. Razmisluvano so ladna glava ke recam deka nema da mi se smeni nisto, deka za mene nema drugi roditeli i deka ovie roditeli ne bi gi zamenila za nisto na svetot pa koi i da mi se vistinski roditeli, istotaka bi rekla i deka nema da gi baram moite bioloski roditeli i deka ne me interesira nisto za niv, ni koi se ni sto se. No ako malku podlaboko razmislam sigurno ne bi izreagirala taka kako sto napisav pogore. Tuku ke se obidam na sekoj mozen nacin da doznaam koi se i bi se cuvstvuvala nekako prazno so segasnite roditeli znaejki deka nemam ni kapka zaednicka krv so niv a sepak ziveam so niv. Ne bi gi napustila vo nikoj slucaj no ne bi se ni cuvstvuvala tolku prijatno so niv.
 
Бидејќи личам на дупнат куртон,и никој нејќе да ме посвои.Така да гласам да не се посвојуваат деца зошо може некој да го снајде лоша судбина и да остане на улица.:vozbud::vozbud::vozbud::vozbud::jaj:
 
Сега сите велите едно исто затоа што ви е лесно да го кажите тоа бидејки не сте посвоени но замислете да ви кажат дека сте посвоени нема да ви биде баш сеедно... и нема да ви биде воопшто лесно како што велите
 
Јас познавам доста близок другар кој е посвоен. На таа тема сме паднале повеќе пати, комуницираме отворено без некакви стегања или што ти знам јас. Нормално дека не му е сеедно, но помирен е со фактот дека тие луѓе што го одгледале се всушност и неговите родители. Мислам дека не треба да гледаме на овие луѓе со презир или уште полошо сожалување бидејќи и тие се нормални во секој поглед како и ние.
 
Ако сум посвоена ќе им речам фала што ме спасиле од сите маки кои би ги имала по домовите ќе ги гушнам и ќе продолжам ко до тогаш. Родител е оној кој е со тебе кога си болен кога не се чувствуваш добро кога ти треба некој за муабет за совет и се разбира кога се ти е по ќеиф ама мене не би ми сменило ништо јас ги сакам овие луѓе и не ми е гајле дали ме родиле или не тие биле тука за мене цело време тоа се единствените родители кои што ги знам и си ги сакам и живеам за нив како што тие живеат за мене и сестра ми и крај не би ги прашувала ништо освен ако тие не инсистираат да ми кажат не би им правела никакви проблеми
п.с. јас сум опасен спој од двајцата ахах
 
Мислам дека постојат многу случаи кога децата после читање на лектири и слични книжурчиња со посвојување секако тука спаѓаат и филмовите,автоматски им проработува нивната имагинација и се впуштаат во истражување дали нивните мама и тато се навистина мама и тато.
И јас минав низ таа фаза кога ги испитував.Во секој случај како што минува време сфаќам дека сум неверојатен спој од двајцата.

Онтопик-Дури кога би дознала дека сум посвоена нормално дека на почетокот би изреагирала бурно, но сепак тие се оние кои ми овозможиле и пружиле достоен живот кои биле покрај мене цело време и ме исполниле со неизмерна љубов.За тоа вечно би била благодарна и мислам дека би била уште поприврзана за нив.

Мислам дека е пострашна онаа варијанта-да бидат твои родители(природни) а да не се заинтересирани воопшто за тебе.Постои се на светов:toe:
 
Ne sum posvoena,no imam svoe viduvanje za ovaa tema,pred se golemi se tie lugje sto posvojuvaat deca..spored mene,i tie se vsusnost roditelite na deteto,tie treba da se sakaat i da se postuvaat,a za posvoenikot sekako deka nema da mu bide seedno koga ke doznae deka e posvoen,no mislam deka toa so obostran trud(posvoenik posvoitel) moze da se nadminat eventualnite krizi koi bi mozele da nastanat so soopstuvanjeto....no kako i da e ako nekogas jas posvojam dete-NIKOGAS NEMA TOA DA MU GO KAZAM ILI PRIZNAAM!
 
Ne sum posvoena,no imam svoe viduvanje za ovaa tema,pred se golemi se tie lugje sto posvojuvaat deca..spored mene,i tie se vsusnost roditelite na deteto,tie treba da se sakaat i da se postuvaat,a za posvoenikot sekako deka nema da mu bide seedno koga ke doznae deka e posvoen,no mislam deka toa so obostran trud(posvoenik posvoitel) moze da se nadminat eventualnite krizi koi bi mozele da nastanat so soopstuvanjeto....no kako i da e ako nekogas jas posvojam dete-NIKOGAS NEMA TOA DA MU GO KAZAM ILI PRIZNAAM!

Зошто не?
Ако дознае од други мислиш полесно ќе му биде или пак ќе се залажуваш дека никогаш нема да дознае?

Тешко е нормално за секој родител да го соопшти тоа но кога-тогаш мора да се каже.И всушност не е важно што ќе каже,важни се емоциите и начинот на кој ќе го направи тоа затоа што нема начин да се заштити детето од целосна болка...таа ќе постои,само доколку пристапот на родителот е позитивен и успее да покаже дека посвојувањето не ги менува чувствата што тој ги има према детето,болката може да биде поблага и да се намали.
Важно е да не се одбегнува таа тема и да се овозможи слободен и искрен разговор,да се одговори на секое прашање кое што ќе го постави детето.

Цел живот ќе ти биде терет тоа прашање и постојано ќе мораш да лажеш,да смислуваш одговори на деликатни прашања...и што е најтрагично можно е детето откако ќе дознае да ја изгуби довербата во родителот,секогаш ќе се прашува: има ли уште нешто што не знам,што друго кријат од мене?
 
Ne sum posvoena,no imam svoe viduvanje za ovaa tema,pred se golemi se tie lugje sto posvojuvaat deca..spored mene,i tie se vsusnost roditelite na deteto,tie treba da se sakaat i da se postuvaat,a za posvoenikot sekako deka nema da mu bide seedno koga ke doznae deka e posvoen,no mislam deka toa so obostran trud(posvoenik posvoitel) moze da se nadminat eventualnite krizi koi bi mozele da nastanat so soopstuvanjeto....no kako i da e ako nekogas jas posvojam dete-NIKOGAS NEMA TOA DA MU GO KAZAM ILI PRIZNAAM!
Да ама ако дознае од друг ќе се осеќа као коа ќр му ги најдеш кондомите на татко ти!
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom