ElNinho
Мадридиста!
- Член од
- 17 јули 2009
- Мислења
- 20.973
- Поени од реакции
- 57.795
- Возраст
- 34
Коментар од фејсбук за нашата златна генерација...
Decki, so licna i moralna odgovornost ve uveruvam deka Jas i moe drustvo so svoi oci gi vidovme Antic, Gecevski, Maccaleb, Gurovski i Cekovski kako se krajno pijani vo 6 sabajle posle pobedata nad Srbija vo diskoteka vo Ljubljana- mesto ramno na skopska Despina (blago kazano dupka). Sramota i nepocituvanje kon site makedonski fanovi koi so srce, resursi i odvoeno vreme dojdoa da gi bodrat vo ogromen broj! Sekoja cest na poedinci (brakjata Stojanovski, Sokolov, Kostovski...), no nasite heroi ovojpat ne izneveria!!!
Оваа генерација можеше и мораше многу повеќе на ова првенство, добивме релативно лесна група, и вкрстувавме со релативно лесна група. Квалитетот на ова ЕП е никаков и сега беше шансата да стигнат до медал...
Ама алкохол и спорт заедно не идат.

Овие двајца ги затвараа кафаните во Кавадарци и Куманово цела сезона.

Но на тоа е сведен спортот кај нас, професионални спортисти кои живеат спортски се бројат на прсти. Многу таленти така пропаѓале и ќе пропаѓаат. За што? За да испадне фаца у кафана/диско/кафиќ.
Мислам океј е да отидеш у кафана еднаш неделно, да се напукаш пилешко и свинско, да пивнеш пиво и вино за душа, тоа се согорува лесно за 2-3 дена. Всушност, големите спортски корпорации и во исхраната на спортистите неколку дена во неделата вметнуваат по чаша вино на оброк. Но не е поентата да се направиш камен или ко шо прават играчите од наша лига, после секоја утакмица и секој тренинг да идеш у кафана и да набиеш маснотии.
Уште понепрофесионално е на три дена пред ЕП да луташ по дискотеки до 5 сабајле. Мислам дека најголемата грешка на репрезентацијава беше што се врати во Скопје. Таман им испари алхохолот, влегоа во ритам на турнирот у Германија и требаше директно во карантин у Словенија.
Но професионалност и македонски спорт се сосема различни поими...



)

Го згрешиле спортот божее хахахаха
Никаде ги нема. Тоа е затоа што не знаеме да држиме контиутет во нештата, не само во спортот, туку и во многу други работи. Спортов ни е наједноставен пример само. Сега сфаќаме колку сме биле уствари далеку од медал или пласман на ОИ. Треба најмалку 5-6 години контиунирана работа со еден тим за да дојде таков резултат. За џабе лета(в)ме во облаци, посакувајќи повторување на успехот од претходното ЕП, а уствари не си го гледаме составот каков потенцијал има. Можда пласман во втората фаза ќе ги задоволеше во поголем дел навивачите ама, реално и таму којзнае што ќе направевме. Од Франција ќе беше сигурен пораз, со Украина и Белгија ќе беа ептен тешки и изедначени утакмици, така да тешко да се пласиравме во 1/4 без пренесени бодови од прва фаза. Али ова е шанса за нов почеток, а не да мислиме дека е крај на светот. Играњето квалификации дава шанса и за новите играчи, да се докажат, наметнат. Само пак останува таа значајна алка-организацијата околу репрезентацијата, башка од играчите, која отсекогаш во сите спортови ни била слаба страна. Не знам кој сега би се нафатил да биде селектор, дали Стефанов можда или Куртовиќ ако биде прекомандуван од младата репрезентација...или можда Заре Марковски
Е тек тогаш пласманот на самото ЕП ќе се смета за голем резултат. Ете и Турција, Русиј и Израел, што се вели кошаркарски сили, и тие испаднаа исто како нас, ама сигурно уште првиот ден после ова ЕП ќе направат план како да се вратат на старите патеки. А ние...?