Колку се врзувате?

  • Креатор на темата Креатор на темата Lady
  • Време на започнување Време на започнување
Posle nekolku losi iskustva si davam nekoj odreden period da uvidam dali licnosata vredi za privrzuvanje ili ne. Otprilika toa e toa:)
 
Не се приврзувам лесно за луѓето,животот и неколку лоши искуства се доволни за да те научат кој треба да ти биде близок и да го чувствуваш за свој и приврзан за тебе,такви во мојот живот има неколку и среќен сум што ги има,порано беа повеќе но како поминува време секој си ја покажува својата вистинска страна,па така да брзо ги „одврзувам“ барем со тоа немам проблем.

За предмети се приврзувам многу почесто и полесно,но со една разлика,никогаш не ги „одврзувам“,ме потсеќаат секогаш на времето кога ми биле дадени и како тогаш сум се чувствувал :wink:
 
Несакам да се врзувам премногу, сакам слобода на некој начин, можеби грешам ама тоа е мислење. Доволно е до некоја граница да постои поврзаност, ама само до таа граница.:helou:
 
Многу, многу малку. На прсти од една рака се бројат луѓето за кои сум вистински врзана. Пре одбирам да се "прошетам" и да ми се "прошетаат" низ животот отколку да се стационирам/аат. Така се поштедувам од многу болки и разочарувања.
 
јас сепак мислам дека вожња без врзан каиш е подобра... :)
пошто несреќи се дешавале баш тогаш кога си бил врзан..
 
Предмети не, ама личности - многу. И грешка ми е.
Вечно упаѓам во туѓи животи, секогаш во право време, тогаш кога е најпотребно рамо за плачење (што ми е смачено да бидам, а мене кога ми треба, нигде го нема). Кога ќе се расчистат сите глупости, а мене тој човек ми влегол под кожа за цел живот, истиот ме заборава. Сама си правам проблеми кај што ги нема, со тоа што си дозволувам да се приврзам за такви што не заслужуваат.

Тоа е... Се давам себе, буквално, безрезервно верувам во некоја личност, и` се посветувам најцелосно што може, за на крај да си отиде. А кога ќе дојде тој дел, да треба да си отиде... Да не ми е човек во кожа...
 
мојата учителката, која се вика Искуство, ми рече веќе да не си играм со сите деца...

за жал порано си играв со огнот... но, сега се држам настрана, бидејќи некои изгоренци се уште ме печат...
 
Потешко се врзувам за луѓе, ми треба време. Имам луѓе за кои сум со годинИ силно врзана и не сум зажалила. Но, никогаш во опседнатост не ми преминала таа приврзаност.
Во ред, во проценка некогаш може да згрешиш, ама тоа ти е како некоја лекција да бидеш повнимателен во иднина.
Побрзо се врзувам за предмети и животинчиња, најверојатно затоа што имам некоја сигурност.
Имам предмети кои веќе не се она што биле и покрај одржувањето, но приврзаноста не ми дава да ги фрлам. Не сум ги фрлила во кутија во подрум ни предметите од детство.
Моментално се соочувам со нешто што на некој начин се нарекува губење, нешто за кое сум емотивно врзана откако знам за себе, нешто што сосема ќе ми го промени текот на животот. Но, знаејќи дека ќе биде подобро, полесно ми е.
 
~*~

Сите ние се врзуваме за личности, предмети и сл.работи.
Колку повеќе се врзуваме за нештата, толку нашата зависност станува поголема и кога еден ден во сплетот на околности или ќе го изгуме или дистанцираме од нештото, следува големо разочарување...
Лекција која со тек на времето или се учи, или одредени личности тврдоглаво ја повторуваат грешката. Се врзуваат брзо, често и затоа нивносто страдање е почесто....
Со врзувањето не се повредуваме само себеси ами понекогаш и оние кон кои е насочено тоа...Едноставно ги гуши нашата потреба од поврзаност...
Сметате ли дека ова е лоша навика, доблест или пак лекција која треба да се научи за помалку да се страда?

Колку лесно се врзувам (многу лесно) толку лесно и се одврзувам, па не страдам од повреди од таков вид, често и сама си носам одлуки за одврзување, па лесно ми е.
Можеби тоа е затоа што сум доволно млада, имам премногу работи на кои им сум се посветила, преголем круг на луѓе околу себе што навистина не би ми правело проблем да продолжам понатаму.

Е сега има луѓе како Вика кои ако ги изгубам ќе „легнам болна“ две години и нема да се помирам со фактот дека сум ја изгубила, но тоа е само една личност, во која имам потполна доверба и имам вложено и добиено премногу за да дозволам да ја изгубам.

Сите останати се пролазни или не ... :zajubena:
 
se vrzuvam za licnosti ali samo za 3 licnosti do sega se imam privrzano mnogu:3:
 
За предмети или некои сл. работи,не,али кога станва збор за личности,да.Премногу се врзувам за луѓето,иако за жал на крај останвам повредена.Секогаш се повторвало,се повторва и ќе се повторва то.Нема да се сменам колку и да се трудам...а би сакала да е сосем поинаку...
 
Па за предмети можам да се врзам, за некои кои што стварно ми се посебни, а за луѓе не се врзувам веднаш ,туку ми треба малку време, но потоа ептен се приврзувам.
 
За предмети се врзувам исклучиво за автомобили... И подобар да имам, ке ми биде криво за оној што сум го продал. Инаку за други предмети не се врзувам многу многу... За личности така така... Зависи од времето изминато со некој заедно, но не се приврзувам премногу.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom