Колку се врзувате?

  • Креатор на темата Креатор на темата Lady
  • Време на започнување Време на започнување
pa se vrzuvam epten mnogu,ali sreka sto toa mi se slucuva retko
Се врзувам пребрзо и премногу за луѓе!Затоа се мразам себе си!Предметите не ми значат ништо!
И поззз до членов над мене!Врзувањето е основа на животот!!!
тачнооооо....знам дека нечини али појако е тоа од мене:toe:
лол...мислев дека не има нас малку....same problem here...
 
VRZUVANJETO E OSNOVA NA STRADANJETO. TREBA DA ZNAETE DEKA NISTO NE E NASE I IRACIONALNO E DA BARAME DA GO ZADRZIME ZA NAS, KOGA I NIE SAMITE NE MOZEME DA SE ZADRZIME VECNO VO ZIVOT.PUSTI NEKA ODI, SEKOJ KE UMRE, I PODOBRO DA SI ODI PO SVOJA VOLJA OTKOLKU DA TI GO ZEME SUDBINATA. NE TREBA DA SE VRZUVAME, NO KAKO???KOGA SOMILOSTA E OSNOVA NA MORALOT????

Целосно се согласувам.
Ништо не е наше, ништо не е во наша сопственост, се е минливо, се има почеток и крај... ама во тоа е и болната вистина.
Како да прифатиме дека ништо не е наше, дека сме потполно сами и дека сите до еден си заминуваат?
Како да прифатиме дека сме и секогаш ќе бидеме апсолутно сами кога сме принудени а и имаме потреба од социјализација?
Како да пуштиш да оди некој за кого си се поврзал и ти недостига ако не слушнеш од него нешто во текот на денот, ако не ти се јави, ако не го видиш (и тука не зборам само за личност во која сте заљубени) ?
Како да не се врзуваме?
Како да сакаш некого а да не се врзеш со него кога неминовно е тоа?
Како да ја научиш лекцијата да не се врзуваш и како да останеш воздржан?
Или можеби треба да сме ладнокрвни кон нештата и луѓето?

Јас претерано се врзувам. За предмети не. Предметите се кршат, се уништуваат, се губат и на крај се заменуваат со нови и поубави.
Проблемот е со луѓето. Секој човек е уникатен и не можеш да најдеш дури ни бледа копија од истиот а камоли ист таков. Не можам да останам ладнокрвна кон личност која ја сакам на некој свој болен начин и морам да се поврзам иако знам и сум свесна дека ќе ја изгубам и дека мојата поврзаност ја гуши другата особа. А се врзувам само личности кои се минливи во мојот живот, додека пак со оние кои се постојано околу мене едноставно учам да живеам.
Последиците се неминовни, губењето боли само што лекцијата која е најтешка а мора да се научи за да се пројде е таа дека ништо не губиме затоа што ништо не ни поседуваме.
Но, како тогаш да ги контролираме емоциите???
 
...Se vrzuvam mnogu i toa za kraako vreme... i brzo zasakuvam luge...a tesko mozam da gi prebola ili zaboravam....
 
Дали тој некој/тоа нешто ми е од корист (долгорочна)? Ако да, се врзувам. Ако не, чао.

Ако се врзам веќе и тој некој/таа нешто престане да ми биде од корист, чао.


Чист бизнис.
 
Се врзувам за животни само а за луѓе скоро ич.
 
Јас обично многу се приврзувам.За предмети така-така,ама за луѓе премногу.
Многу лесно знае некој да ми зарасне за срце,без разлика дали е пријател или нешто друго.
Затоа многу тешко ми паѓа и ме повредува,ако некој ми зарие нож во грб или ме разочара ептен.Премногу за срце си ги прифаќам работите.
Не е баш некоја доблест,но не е ни мана.Можеби треба со мала доза резервираност да се однесуваме со луѓето.Јас не сум таква и можеби и тоа е најголемиот проблем.:toe:


исто и јас. нема потреба да пишам ист одговор
 
Премногу се врзувам за личности,за пријатели,за предмети не!Многу ми беше тешко кога се скарав со една моја другарка,и двете бевме подеднакво виновни за скарувањето,но јас неможев да држам лутина,и реков да се смириме,но таа дури и ме удри шлаканица и неприфати!Од мали бевме заедно(куќа до куќа) и ја замолив за прошка,во името на тие години поминати заедно да ми прости(иако не бев само јас крива),до толку се понижив што и на колена и клекнав,зошто ја сакав како сестра,но тогаш сватив дека не е таква како шо ја знаев,добра и фина,дека нема срце,ја никогаш не би кренала рака на некој/а кој сум поминала толку време,па колку и да ми згрешил!
Не е убаво премногу да се приврзуваме за некој,но тоа е до карактерот,јас едноставно неможам да сум на дистанца:toe:,си ја отворам лесно душата,мислам дека ако некој ми се насмее и веднаш ми мисли добро!
А,кога ке сватам каков/ва е се разочарувам!
:(
 
Јас не се врзувам пребрзо со луѓе, напротив, ми треба некое време за целосно да се осигурам дека е безбедно да се врзам, ама после тоа многу тешко се „одврзувам“. :) Во контекст на ова, при први контакти со луѓе (со повеќето, не со сите) многу се опуштам и уште од старт воспоставувам некаков близок однос и поради тоа тие луѓе се врзуваат за мене и ме сметаат за блиска, додека истото не е така и во мојот случај, зошто мене ми треба време, запознавање, сигурно тло.

За среќа, ретко грешам при проценката за тоа со кого смеам да се врзам и да се зближам претерано, а со кој не, па затоа не сум имала преголеми проблеми, во смисла разочарувања од личноста, разидувања и слично.

Се врзувам за животни само а за луѓе скоро ич.
Ах, животните се друга приказна. Како да не се врзеш со нив. :wub: Толку се слатки, мали, верни, срцки, што нема ништо што може да те одврати од тоа да се врзеш за нив ко фластер и да не се одделите никогаш. :back:
 
Не се врзувам.
Другите се врзуваат за мене.
И после тешко ја прифаќаат мојата непостојаност.
Епа,општојасно и прифатено нека биде дека луѓето се минлива работа.They come and go every day.
In the end,i grin and say "Well,fuck it".И тоа е тоа.Никој не е доволно посебен за да зафати константно место.
Никој.
 
Порано многу се приврзував и за луѓе и за животни и за предмети... И изгубив едно чудо предмети што ми значеа и веќе не се приврзувам толку, и кога ќе изгубам нешто криво ми е али ми поминува брзо...

За луѓе потешко се приврзувам, али кога ќе се приврзам после стварно ми е тешко... Али колку и да е тешко не мислам дека е лоша навика, нити лекција што треба да се научи зашто колку и да е тешка разделбата сепак било убаво до тогаш и вредело... А и од кај да знаеш дали некој ден ќе треба да се раздвоите па да знаеш дали да се приврзуваш? Ако сакаш помалку да страдаш, ќе си бидеш сам цел живот...
 
Гледам да не се врзувам за личности бидејќи не знам добро да одберам и лесно можам да се разочарам. Не и верувам ни на мајка ми веќе.
А, за предмети да, технички проблем не може да ме разочара.
 
Воопшто не се приврзувам кон личности или матерјални поединости. Многу блиски персони ми замеруваат на мојата апатија, но едноставно не знам да се програмирам да функционирам поинаку. Ги сакам луѓето, го сакам нивното друштво, ми значат и предметите кои ми ги подариле, ипак ништо од тоа не ми е незаменливо. Не сум генијално независна или пребирлива, само не гравирам се на срце.
 
Definitivno za niso ne se vrzuvam...Bar do saa ne sum se vrzala,ni za predmet ni za licnost,ni za ....ali nikogas ne se znae,mozda i jas ke se smenam:toe:
 
Јас обично многу се приврзувам.За предмети така-така,ама за луѓе премногу.
Многу лесно знае некој да ми зарасне за срце,без разлика дали е пријател или нешто друго.
Затоа многу тешко ми паѓа и ме повредува,ако некој ми зарие нож во грб или ме разочара ептен.Премногу за срце си ги прифаќам работите.
Не е баш некоја доблест,но не е ни мана.Можеби треба со мала доза резервираност да се однесуваме со луѓето.Јас не сум таква и можеби и тоа е најголемиот проблем.:toe:
Ко да си пишувала за мене.Многу лесно се приврзувам и за предмети и за луѓе.Посебно за луѓе.А се нервирам што е така оти после ко шо кажа Crazy in Love,ако на некој начин ме повреди одма ќе си го земам при срце.А дома имам еден куп предмети од значајни настани,карти од концерти и слично и нема шанси некој да ме убеди да фрлам дел од нив.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom