ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ? ПРВИ ВЕЋИ НУКЛЕАРНИ ИНЦИДЕНТ ДОГОДИО СЕ У КОМУНИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ СКОРО 30 ГОДИНА ПРЕ ЧЕРНОБИЉА
Пише: Даниел Крстић
Серија "Чернобиљ" довела је до огромног пораста интересовања како за саму несрећу која се десила априла 1986. у тадашњем СССР-у, тако и за нуклеарну енергију уопште, и то у читавом свету.
Међутим, мало је познато чак и нама, да се први већи инцидент такве врсте догодио у тадашњој ФНРЈ, октобра 1958. године (скоро 30 година пре катастрофе у Припјату) у Институту за нуклеарне науке Винча надомак Београда, када је због неадекватног обезбеђења реактора (који у тренутку свечаног отварања маја исте године од стране председника Тита лично, још увек није имао дозволу за рад) шест оператера приликом експеримента примило прекомерно зрачење, од којих је један преминуо, а остали су срећом спасени трансплантацијом коштане сржи, првом операцијом те врсте на свету која је изведена у Паризу.
Оператер Живота Вранић, који је месец дана касније умро од последица зрачења, је најзаслужнији што је избегнута и већа катастрофа и загађење шире околине, пошто је успео да искључи реактор.
Наравно, јавност је о свему детаљно сазнала тек деценијама касније, а исто као и у Чернобиљу кривица је првобитно бачена на саме оператере, а не на фаличну конструкцију реактора.
Симптоматично за комунистичке системе је да никад нису они криви већ увек неко други, а овакви инциденти су одлична слика и опомена колико је комунистима, и свим тоталитаристима уопште, стало до људи, а још мање до истине.