Ме мрзи да пишувам пак, ќе го прекопирам мојот пост оставен на Звездиниот форум:
Браво Звездо, браво, браво Роберте, тренерчино!
Јебеш куп. Ми смо их рас-та-ви-ли од фудбала.
У протеклих 3 година они су нас добијали. Али никада нису били толико бољи као ми данас. Идеја, лепота у игри, самопоуздање играча - од Тбилисија није било оваквог чудног осећаја у мом стомаку.
Бункераши и њихови навијачи су се коначно претставили Европи у реалном светлу, а то је - у сенци Звезде и Делија.
Звездина игра расте. Бункераши никада се нису у протеклих 3 година саплитали о лопти, никада није крстајић панично слао лопту у аут. Они су схватили да са Робијем и његовом Звздом нема зајебанције. А то је можда и највећа корист - они ће се поново бојати Звезде. Роби је набио велико самопоуздање нашим играчима.
Борха играч утакмице по мени. Ово бих рекао и да није било оне асистенције. Кад год (а хвала Богу ретко) нисмо знали шта ћемо са лоптом, била је прослеђивана њему и увек је Борха добро одговорио на задатак. Добио мали милион дуела, физичком доминацијом понизио њихову леву страну+медведића.
Нинков раме уз раме са њим. Коначно права партија Нинкова против партизана. Лазевском се још увек врти у глави.
Мало бољи нападач од Калуђеровића је могао дати још који гол на овој утакмици.
Микић врло солидан, има доста добар и прецизан пас по земљи.
Евандро ми се није баш свидео на овој утакмици. Неколико пута је имао погрешан избор потеза, бар ја тако мислим. Кад треба паралелу - он дијагоналу, кад треба убрзати, он је успоривао. Да се не схватимо погрешно добар је био, али само добар. Оцена мање од Нинкова и Борхе.
Мићко је требао ући раније, а вероватно и Јевта.
Али добро. Вода је почела да тече на нашу воденицу, врло брзо ће се поток претворити у реку.
О навијању не треба трошити речи. Ми и кад губимо - чујемо се. Они су се два пут чули у целом другом полувремену, и то једва.