Трансхуманизам (H+)

Shemsa

Певаљка
Член од
2 октомври 2012
Мислења
174
Поени од реакции
285
Дистинкцијата на Серл помеѓу intentionality и as-if intentionality е сосем коректна.
Сосема небитно, самите дефиниции му се каша попара и се невредни за експериментален пристап, затоа и немаат никаква тежина.
 
Член од
4 мај 2009
Мислења
2.476
Поени од реакции
5.544
Интенцијалност, или интенционалност е правилниот превод?

Зборуваме за интенционалноста сфатена онака како што ја дефинира Серл?
--- надополнето: 23 септември 2013 во 21:34 ---


Ако ова се однесува на интенционалноста за која зборува Серл, тогаш потполно ја промашува поентата.
Intentionality = интенцијалност. Мислам дека ова би бил подобар превод. И токму за таа интенцијалност напишав.
 

Limbo

maybe an alien
Член од
26 декември 2007
Мислења
831
Поени од реакции
1.457
Имаш право, Шемсо. Интенционалноста е конструкт кој не брка работа во научни истражувања. Свеста единствено може да се објасни како нуспродукт (или епифеномен) на компутациите кои се одвиваат во мозокот, и тоа е доволно.
Имаат компутациите кои се одвиваат во компјутерот свест како епифеномен и ако не зошто би немале по истата логика? :cautious: Калкулаторот?

Интенционалноста ако се разгледува од материјален редукционизам не постои туку е чиста каузалност, но земајќи го во предвид тоа што материјализмот е фундаментално трул и фалшлив и не може никако да ја објасни ни свеста првенствено и ако тргнеме од идеалистички агол да гледаме на нештата свеста, таа е неиспитана па и недостапна за испитување територија и можно е да ја поседува интентционалноста како својство, како што сметал Декарт на пример. Нема како да се докаже или негира. Обидот за докажување на својата (не)интенционалност на човекот е ист случај како кучето кога ќе си ја брка сопствената опашка. Или обид некој да си докаже дека не е „мозок во тегла“ или не се наоѓа во некаков Матрикс :D притоа земајќи го во предвид тоа што го немате Морфеус да ви понуди црвена или сина пилула :D

Интересно е што ние поседуваме интуитивно знаење точно што е тоа интенција како идеја, но „проблемот“ настанува подоцна кога гледа низ призма на материјалистичка логика па си велиме еј не може, сигурно сум во грешка, мора да е илузија таа интуиција. Уште повеќе како што се повеќе се задлобочуваат некои во таа логика па свеста ја сведуваат де на ниво на биолошки процес, па на електрични сигнали, па на крајот на компјутација. Кант се превртува у гроб од глупостиве. Еве како на пример овја кој е сметан за „еден од најголемите умови“ на денешницата кај пошироката јавност. За тие што се запознаени со проблемот кажаното е огромна смешка.
http://www.dnaindia.com/scitech/1892315/report-stephen-hawking-believes-digital-brain-can-provide-form-of-life-after-death
Не знам колку е веродостојно пренесено но смислата е таа "the 71-year-old theoretical physicist said that he’s of the opinion that the brain is like a programme in the mind, which is like a computer, so it’s theoretically possible to copy the brain on to a computer and provide a form of life after death“ :tapp: Рајот и пеколот на Данте звучат пологично. Хокинг иако несомнено интелегентен човек, сепак е далеку од гениј и има толку глупости вакви изнатропано вредносно што глупав човек не може за 10 животи да ги постигне.
 
Член од
4 мај 2009
Мислења
2.476
Поени од реакции
5.544
Имаат компутациите кои се одвиваат во компјутерот свест како епифеномен и ако не зошто би немале по истата логика? :cautious: Калкулаторот?

Интенционалноста ако се разгледува од материјален редукционизам не постои туку е чиста каузалност, но земајќи го во предвид тоа што материјализмот е фундаментално трул и фалшлив и не може никако да ја објасни ни свеста првенствено и ако тргнеме од идеалистички агол да гледаме на нештата свеста, таа е неиспитана па и недостапна за испитување територија и можно е да ја поседува интентционалноста како својство, како што сметал Декарт на пример. Нема како да се докаже или негира. Обидот за докажување на својата (не)интенционалност на човекот е ист случај како кучето кога ќе си ја брка сопствената опашка. Или обид некој да си докаже дека не е „мозок во тегла“ или не се наоѓа во некаков Матрикс :D притоа земајќи го во предвид тоа што го немате Морфеус да ви понуди црвена или сина пилула :D

Интересно е што ние поседуваме интуитивно знаење точно што е тоа интенција како идеја, но „проблемот“ настанува подоцна кога гледа низ призма на материјалистичка логика па си велиме еј не може, сигурно сум во грешка, мора да е илузија таа интуиција. Уште повеќе како што се повеќе се задлобочуваат некои во таа логика па свеста ја сведуваат де на ниво на биолошки процес, па на електрични сигнали, па на крајот на компјутација. Кант се превртува у гроб од глупостиве. Еве како на пример овја кој е сметан за „еден од најголемите умови“ на денешницата кај пошироката јавност. За тие што се запознаени со проблемот кажаното е огромна смешка.
http://www.dnaindia.com/scitech/1892315/report-stephen-hawking-believes-digital-brain-can-provide-form-of-life-after-death
Не знам колку е веродостојно пренесено но смислата е таа "the 71-year-old theoretical physicist said that he’s of the opinion that the brain is like a programme in the mind, which is like a computer, so it’s theoretically possible to copy the brain on to a computer and provide a form of life after death“ :tapp: Рајот и пеколот на Данте звучат пологично. Хокинг иако несомнено интелегентен човек, сепак е далеку од гениј и има толку глупости вакви изнатропано вредносно што глупав човек не може за 10 животи да ги постигне.
Те разбирам. Ама, ова што го застапуваш е: а) дуализам, кој е побиен, и б) научно недокажливи тврдења.
 

Limbo

maybe an alien
Член од
26 декември 2007
Мислења
831
Поени од реакции
1.457
Те разбирам. Ама, ова што го застапуваш е: а) дуализам, кој е побиен, и б) научно недокажливи тврдења.
Нц, иако можеби некој може тоа да заклучи кога расцепкувам, разгледувам други идеи чисто како можности, лично сметам дека се` друго освен идеализам е гола вода :D консеквентно, сметам дека свеста не може да биде цел на научно истражување затоа што самото научно истражување е дериват на свеста.
 
Член од
4 мај 2009
Мислења
2.476
Поени од реакции
5.544
Малку е дугачко, ама корисно е за да се следи дискусијата.

Intentionality and Consciousness
An important feature of the majority of mental states is that they have an “intentional” structure: they are intrinsically about, or directed toward, something. (Intentionality in this sense is distinct from the ordinary quality of being intended, as when one intends to do something.) Thus, believing is necessarily believing that something is the case; desiring is necessarily desiring something; intending is necessarily intending to do something. Not all mental states are intentional, however: pain, for example, is not, and neither are many states of anxiety, elation, and depression.

Speech acts are intentional in a derivative sense, insofar as they are expressive of intrinsically intentional mental states, including expressed psychological states and propositional contents. According to Searle, the derived intentionality of language accounts for the apparently mysterious capacity of words, phrases, and sentences to refer not only to things in the world but also to things that are purely imaginary or fictional.
Although not all mental states are intentional, all of them, in Searle’s view, are conscious, or at least capable in principle of being conscious. Indeed, Searle maintains that the notion of an unconscious mental state is incoherent. He argues that, because consciousness is an intrinsically biological phenomenon, it is impossible in principle to build a computer (or any other nonbiological machine) that is conscious. This thesis runs counter to much contemporary cognitive science and specifically contradicts the central claim of “strong” artificial intelligence (AI): that consciousness, thought, or intelligence can be realized artificially in machines that exactly mimic the computational processes presumably underlying human mental states.

The Chinese Room Argument
In a now classic paper published in 1980, “Minds, Brains, and Programs,” Searle developed a provocative argument to show that artificial intelligence is indeed artificial. Imagine that a person who knows nothing of the Chinese language is sitting alone in a room. In that room are several boxes containing cards on which Chinese characters of varying complexity are printed, as well as a manual that matches strings of Chinese characters with strings that constitute appropriate responses. On one side of the room is a slot through which speakers of Chinese may insert questions or other messages in Chinese, and on the other is a slot through which the person in the room may issue replies. The person in the room, using the manual, acts as a kind of computer program, transforming one string of symbols introduced as “input” into another string of symbols issued as “output.” Searle claims that even if the person in the room is a good processor of messages, so that his responses always make perfect sense to Chinese speakers, he still does not understand the meanings of the characters he is manipulating. Thus, contrary to strong AI, real understanding cannot be a matter of mere symbol manipulation. Like the person in the room, computers simulate intelligence but do not exhibit it.

The Chinese room argument has generated an enormous critical literature. According to the “systems response,” the occupant of the room is analogous not to a computer but only to a computer’s central processing unit (CPU). He does not understand Chinese because he is only one part of the computer that responds appropriately to Chinese messages. What does understand Chinese is the system as a whole, including the manual, any instructions for using it, and any intermediate means of symbol manipulation. Searle’s reply is that the other parts of the system can be dispensed with. Suppose the person in the room simply memorizes the characters, the manual, and the instructions so that he can respond to Chinese messages entirely on his own. He still would not know what the Chinese characters mean.

Another objection claims that robots consisting of computers and sensors and having the ability to move about and manipulate things in their environment would be capable of learning Chinese in much the same way that human children acquire their first languages. Searle rejects this criticism as well, claiming that the “sensory” input the computer receives would also consist of symbols, which a person or a machine could manipulate appropriately without any understanding of their meaning.
 

Shemsa

Певаљка
Член од
2 октомври 2012
Мислења
174
Поени од реакции
285
Малку е дугачко, ама корисно е за да се следи дискусијата.

Intentionality and Consciousness
An important feature of the majority of mental states is that they have an “intentional” structure: they are intrinsically about, or directed toward, something. (Intentionality in this sense is distinct from the ordinary quality of being intended, as when one intends to do something.) Thus, believing is necessarily believing that something is the case; desiring is necessarily desiring something; intending is necessarily intending to do something. Not all mental states are intentional, however: pain, for example, is not, and neither are many states of anxiety, elation, and depression.
Право чудо е колку е научно неписмен Серл, во рангот на француските шарлатани. Кога би знаел малку невробиологија, би знаел дека болката е сосема "интенционална" и го наведува организмот да заземе соодветен став према извесна ситуација и опкружување (чувај енергија, седи на едно место, не превземај ризик). Исто е и со анксиозноста. Анскиозноста е страв кој и тоа како ја одредува "интенциозноста". Анксиозен глушец се движи во затворен простор, не излегува на отворено да се храни, не испитува нов простор.
А ова со верувањето е верување, желбата е желба делува како Латас да му го пишувал.
 
Член од
4 мај 2009
Мислења
2.476
Поени од реакции
5.544
Право чудо е колку е научно неписмен Серл, во рангот на француските шарлатани. Кога би знаел малку невробиологија, би знаел дека болката е сосема "интенционална" и го наведува организмот да заземе соодветен став према извесна ситуација и опкружување (чувај енергија, седи на едно место, не превземај ризик). Исто е и со анксиозноста. Анскиозноста е страв кој и тоа како ја одредува "интенциозноста". Анксиозен глушец се движи во затворен простор, не излегува на отворено да се храни, не испитува нов простор.
А ова со верувањето е верување, желбата е желба делува како Латас да му го пишувал.
Се согласувам. Философијата и воопшто хуманистичките науки многу заостануваат и се речиси исцрпени. Највозбудливите откритија се случуваат во невронауките, биомедицината, инженерството и компјутерските науки. Да бев малце помлад и да немав златен занат ќе се шалтав на биохемија. Секундарно.
 

Shemsa

Певаљка
Член од
2 октомври 2012
Мислења
174
Поени од реакции
285
Еве го бе, тука е до мене. Пиеме суперџус од сурутка и те збориме колку ти е боље као певаљка.
Со стегнато тело до биохемија! Ова е веќе аплициран трансхуманизам, на лицу мјеста!
 

GoD.HateUSaLL

Фар акрос д диштанс
Член од
30 март 2008
Мислења
8.339
Поени од реакции
8.238
Со стегнато тело до биохемија! Ова е веќе аплициран трансхуманизам, на лицу мјеста!
Шемсоу, бидејќи не сум запознаен на форумов да има некој физичар или математичар, и ти си најблиското нешто до научник на кого можам да се обратам, те замолувам да ми објасниш едно многу просто прашање, кое не е трик воопшто туку само моја неинформираност.

Што е тоа кратка субмолекуларна сила, и долга гравитациона сила? Објасни ми ја нејзината материјална природа, вака дефинициски знам шо се, али не сфаќам што е таа сила што ја привлекува материјата во материјална смисла.

Прости ми простоќа.
И ако некој друг знае, please do tell.
 

Kajgana Shop

На врв Bottom