Сакав да најдам нешто от неболгарски извори да се приеме за пообективно.
Цитат
In the early October 1944 three Bulgarian armies, consisting of around 340,000-man,
[86]together with the
Red Army reentered occupied Yugoslavia and moved from Sofia to
Niš, Skopje and
Pristina to blocking the German forces withdrawing from Greece.
From 8 October to 19 November, the
Stratsin-Kumanovo operation was held and
Kratovo,
Kriva Palanka,
Kumanovo and
Skopje[90] were taken. At the same time the
Bregalnitsa-Strumica operation was led, and the Wehrmacht was driven from the villages of
Delchevo,
Kočani,
Stip,
Strumica and
Veles.
[91] In parallel, the
Kosovo operation was also taking a place, aiming to expel the German forces from Kosovo.
Southern and Eastern Serbia, Kosovo and Vardar Macedonia were liberated by the end of November
The 130,000-strong
Bulgarian First Army continued to Hungary, driving off the Germans, while the rest moved back to Bulgaria. On a series of maps from
Army Group E, showing its withdrawal through Macedonia and Southern Serbia, as well as in the memoirs of its
chief of staff, there is almost no indication of
Yugoslav Partisan units, but only Bulgarian divisions. Despite these facts, the contribution of Bulgarian troops is still much debated in the Republic of Macedonia for political reasons
https://www.revolvy.com/page/World-War-II-in-Yugoslav-Macedonia
https://en.wikipedia.org/wiki/Military_history_of_Bulgaria_during_World_War_II
Ова е донекаде вистина, но исто така се заборава колку уствари Македонци од тие 130 000 учествувале во таа офанзива. Јас ќе цитирам личен извор, дневник од Македонец, од Егејска Македонија од драмско кој бил регрутиран од страна на бугарската партизанска војска и подоцна се стекнал со чин подофицер:
" Колку што сум јас информиран околу 4640 фамилии, 20 илјади македонски народ од Драмско ги напуштија своите домови. Опљачкани од Грците ја поминаа бугарската граница. Тие беа сместени во градот Неврокоп и неврокопските села. За бегалците што беа сместени по градот во школите, бугарите отворија места каде што готвеа хрна во казани да ги прехранат преку зимата. Но, храна немаше доволно па луѓето беа принудени да одат од куќа во куќа и да бараат помош во ќебиња, черги, алишта и храна. Зимата беше сурова и студена. Падна голем снег и патиштата во внатрешноста на Бугарија беа завеани. Многу од луѓето, посебно старци и деца умреа од студ и глад. Но сепак бројот беше голем бидејќи бугарското население им помагаше на Македонците.
Мојата 16 бугарска дивизија беше приновена со нови војници, мобилизирани од Неврокопско. Се готвеше да замине на сремскиот фронт. А во склопот на дивизијата бевме опфатени и ние војниците од Егејска Македонија. Заедно со дивизијата заминавме за Пазарџик. Во Пазарџик имаше мобилизирано и оформено уште четири дивизии. Сите дивизии оформуваа цела армија наречена Прва бугарска армија на чело со командант Стојчев. И во февруари 1945 год со возови и големо вооружување заминавме за Србија. Во Белград каде што се истоваривме, се соединивме со руската и југословенската војска кои водеа жестока битка со Германците. Битката се водеше околу патниот мост на реката Сава што го поврзуваше Белград со Земун. "
Сите овие сојузнички војски се бореле против Германците се до Австриска граница, патем ослободувајќи ги Србија, Хрватска, Унгарија...Првата бугарска армија била под команда на руски воени сили под водство на маршал Точбухин. Во овие битки се истакнале повеќе Македонци чии подвизи се опишани во дневникот. Еден таков подвиг е на Богомил од с. Плевна. Тој успеал да ја преплива Драва и сам да завземе 4 германски бункери.
" Нашата армија беше префрлена во Унгарија. Иако капитулира Германија, сеуште некои германски единици даваа отпор. Меѓу нашите војници ги немаше наши другари роднини и пријатели (во овие битки е починат и братучед му). Пристигна наредба. Тие што беа војници од Егејска Македонија да се слободат од војската и да се вратат во Бугарија, а останатата бугарска војска што беше мобилизирана од Бугарија, заедно со руската, да останат во Унгарија. "
Подоцна сите овие војници кои дале придонес и останати Македонци, бегалци од Егејска Македонија биле иселувани како стока во Вардарска Македонија и Србија.
"Мислам беше месец јули, Бугарија објави соопштение " Сите бегалци од Егејска Македонија се иселуваат со бугарски превоз во Вардарска Македонија. Бугарската милиција ги фаќаа луѓето со сила. Бевме префрлени во Петрич со мало вовче. Од Петрич не натоварија како стока во камиони и не префрлија во Струмица."
Иако Бугарија (комунистичка) имала некој поблаг третман кон Македонците за разлика од Грција и им пружила помош, колку - толку храна, и смештај, сепак нејзиниот однос бил далеку од човечки и хуман. Скоро сите Егејски Македонци живееле мизерно и често умирале од студ, глад, а повеќето биле регрутирани и мобилизирани без своја воља и го дале својот придонес, а многу од нив и своите животи во војните против Германија, денес никаде не се спомнувани официјално, ниту признаени од страна на Бугарија како Македонци.