Сведоштва за постоење на Бог

  • Креатор на темата trilobite
  • Време на започнување
Член од
17 декември 2007
Мислења
178
Поени од реакции
7
Господ ти дава тест. Ти го решаваш и паѓаш. Не си го поминал “филтерот“ по кој Господ требал да одлучи дали ќе те прими кај него, или не. А знаејќи дека Господ ни ја напишал нашата судбина пред раѓање, тој го напишал и овој неуспех. Со други зборови, Господ вршел селекција (ете не мора да е природна), и не те селектирал ти да бидеш крај него, туку за тебе одбрал да бидеш кај неговиот непријател. Господ те отфрлил!

А и за крај, не ми треба религиозна демагогија! Сакал тоа да го создаде, ама нејќел, сакал така, сакал вака....
Ako veke sudbinata na site lugje e odredena, bez moznost da se smeni nesto, kako togas Gospod veli deka sme odgovorni za ova ili za ona i deka na kraj site ke polagame smetka pred Nego za site raboti koi bile protiv Negovite uredbi? Znaci, ne e logicno toa so odnapred napisanata sudbina. Sorry...Pozdrav
 

melak

Слобода за Јохан Тарчуловски
Член од
25 мај 2008
Мислења
29
Поени од реакции
0
Epa znaete gospod kazuva deka se toa sto e zapisano vo setite knigi(biblija, kuran) ke se ostvari, a se drugo nema da se ostvari. Epa toj ne kaza vo svetite knigi nitu za roboti nitu za osvojuvanje na vselenata a seto toa e zapocnato.
 
Член од
4 јануари 2008
Мислења
611
Поени од реакции
9
Ako veke sudbinata na site lugje e odredena, bez moznost da se smeni nesto, kako togas Gospod veli deka sme odgovorni za ova ili za ona i deka na kraj site ke polagame smetka pred Nego za site raboti koi bile protiv Negovite uredbi? Znaci, ne e logicno toa so odnapred napisanata sudbina. Sorry...Pozdrav
Па многу работи во религиите не се логични! Ова е само една од многуте.

Многу религии имаат во својата основа поим за однапред напишана судбина, и мислам дека и Христијанството е една од нив. Тоа што го пишуваш за Господ дека рекол ова и она (а од каде знаеш што рекол Господ, си бил присутен таму?), е доказ дека или Господ е контрадикторен, или има(ло) шарлатани кои се преставуваат(ле) како толкувачи на зборовите божји.
 
Член од
25 јануари 2005
Мислења
5.274
Поени од реакции
4.156
Оф леле. Според ова што го кажува Докторот, сварно нема никаква врска и логика. Ако Господ предходно ни ја креирал судбината, тоа значи дека на светов што и да правиме се е залудно, едноставно тој предходно не селектирал кој ке иде, а кој не кај него и крај(како што вели Докторот). Сварно бесмислено.
Друго.. се е тоа ок, Господ постои, тој не создал нас, планетите универзумот и сл. А кој го создал Господ? Не може туку-така ШТРАК и еве го Господ, па ај сеа ке си создавам луге, планети универзум и сл.
За да се создаде тоа се' тоа треба да се има простор. А кој го создал тој простор? Еве да речеме дека Господ. А Господ во каков простор настанал? Кој е почетокот?
Исто така ние христијаните веруваме во Господ и на крај мислеме дека он ќе не спасе. ОК е тоа се'. А што да речеме за будистите, за муслиманите? Они си имаат СВОЈ Господ кој мислат дека после смртта ке ги спасе, така? Ако само нашиот Господ е единствен, тогас како ќе ги спасе овие души? Или нив ги става на друго место? Друго.. неможеме ни да си замислеме колку е огромна вселената, универзумот. Сами ли сме во овој огромен простор? Единствена ли цивилизација сме? Ако ме прашувате мене. -НЕ! Има многу други светови далеку од нас, на други планети и можда се многу поразлични од нас и адаптирани на други средини и подруго функционираат. Нив како ке ги спаси Господ кога ке умрат(а 100% ке умрат, зашто нема НИШТО вечно). Друго.. како верувале предходните генерации(да ги нарешам(мислам за оние пред исус)) ? Они верувале во Богови, и тогаш како Господ ги спасувал нив кога ни Г од него не се спонувало во нивните животи? Или пак можда тогаш СВАРНО постоеле богови и они биле во блиски врски со Господ, па као демек ај еве спаси ги нивните души?
Друго.. од кога ке умреме, тие што заслужиле идат во Рајот. ОК е тоа. А каде е Рајот? Некаде во/вон универзумот? На некое друго место? Каде?
Значи уште еднаш ќе напоменам. ЛЕСНО Е НЕШТО ДА СЕ СОЗДАДЕ АКО ПРЕДХОДНО НЕШТО ПОСТОЕЛО. Целата дилема е во ПОЧЕТОКОТ. Ок е да има Господ и ова се' он да создал, ама тогаш дилемата е Господ како настанал. ПОЧЕТОКОТ НА ПОЧЕТОКОТ!
Благодарам.
 
Член од
20 јули 2006
Мислења
260
Поени од реакции
10
разликата меѓу митот и религијата е во тоа што во митот мораш да поверуваш да најдеш и докази за да митот опстане како таков. Секој мит изумира порано или подоцна. Религијата е прашање на длабока и интимна верба, дали срцето ќе му го отвориш на Семоќниот и дали таму ќе го настаниш или не.Затоа религијата опстанува се до денес. За мене ценкања со докази не докази и се останато е сосема излишно
 
Член од
12 јули 2008
Мислења
161
Поени од реакции
9
Многу религии имаат во својата основа поим за однапред напишана судбина, и мислам дека и Христијанството е една од нив. Тоа што го пишуваш за Господ дека рекол ова и она (а од каде знаеш што рекол Господ, си бил присутен таму?), е доказ дека или Господ е контрадикторен, или има(ло) шарлатани кои се преставуваат(ле) како толкувачи на зборовите божји.
Doktorot e sosema vo pravo, zasto ako postoi samo slobodata, togas nuzno se nametnuva koncepcijata na slucajnosta. Bidejki se se razvilo bez nekoja cel i bescelno ke otide vo nistoznosta na postoenjeto. No ako postoi odredena sudbina, togas nuzno postoi i Bog, zasto nekoj osmislil i predopredelil kakov ke bide zivotniot pocetok na covekot. Zatoa ovie nesta ne smeat da se gledaat kako crno-bel svet, tuku konecno da se sfati, iako toa izgleda paradoksalno deka postoi tesna povrzanost na slobodata na voljata so determinizmot, sto kako naucen koncept se narekuva KOMPATIBILIZAM. Vistina e deka skoro site religii veruvaat deka covekot se raga i so odredena sudbina, no poradi neodrzlivosta na moralnata odgovornost i bozjiot sud, moraat da veruvaat i vo slobodata na izborot sto sekoj covek individualno si go vospostavuva. Vo Hristijanstvoto teorijata za predestinacija koja ja razvivale Sveti Avgustin, Martin Luter, Zan Kalvin i dr. ja negira slobodnata volja. Biblijata izobiluva so tekstovi vo koi prorocite precizno nagovestuvaat sto ke se sluci. Hindusite i Budistite veruvaat vo karma, a muslimanite vo kadar, odnosno ksmet. Vo judaizmot seuste go ocekuvaat prorecenoto doaganje na nivniot Mesija. Tuka ima uste mnogu dokazi vo korist na veruvanjeto vo sudbinata, a kontra teorijata za apsolutnata sloboda na covekot. No, od druga strana ni ostanuva i potrebata da veruvame deka nasiot zivot ne e celosno predodreden, zasto premudriot Bog, mora da mu ostavil na covekot opcii koga i kako i samiot da ja opredeli svojata zivotna pateka.
 
Член од
5 јануари 2008
Мислења
981
Поени од реакции
408
Doktorot e sosema vo pravo, zasto ako postoi samo slobodata, togas nuzno se nametnuva koncepcijata na slucajnosta. Bidejki se se razvilo bez nekoja cel i bescelno ke otide vo nistoznosta na postoenjeto. No ako postoi odredena sudbina, togas nuzno postoi i Bog, zasto nekoj osmislil i predopredelil kakov ke bide zivotniot pocetok na covekot. Zatoa ovie nesta ne smeat da se gledaat kako crno-bel svet, tuku konecno da se sfati, iako toa izgleda paradoksalno deka postoi tesna povrzanost na slobodata na voljata so determinizmot, sto kako naucen koncept se narekuva KOMPATIBILIZAM. Vistina e deka skoro site religii veruvaat deka covekot se raga i so odredena sudbina, no poradi neodrzlivosta na moralnata odgovornost i bozjiot sud, moraat da veruvaat i vo slobodata na izborot sto sekoj covek individualno si go vospostavuva. Vo Hristijanstvoto teorijata za predestinacija koja ja razvivale Sveti Avgustin, Martin Luter, Zan Kalvin i dr. ja negira slobodnata volja. Biblijata izobiluva so tekstovi vo koi prorocite precizno nagovestuvaat sto ke se sluci. Hindusite i Budistite veruvaat vo karma, a muslimanite vo kadar, odnosno ksmet. Vo judaizmot seuste go ocekuvaat prorecenoto doaganje na nivniot Mesija. Tuka ima uste mnogu dokazi vo korist na veruvanjeto vo sudbinata, a kontra teorijata za apsolutnata sloboda na covekot. No, od druga strana ni ostanuva i potrebata da veruvame deka nasiot zivot ne e celosno predodreden, zasto premudriot Bog, mora da mu ostavil na covekot opcii koga i kako i samiot da ja opredeli svojata zivotna pateka.
Во однос на судбината и повеќе од потребното е јасна Христовата Црква дека судбина не постои, а доколку сето тоа што нам ни се случува го означиме со терминот судбина тогаш, истата ние самите си ја изградуваме. А од твоја страна спомнативе богослови, блажени Августин е припаднк на Римокатоличката Црква, а останативе двајца на протестанската од кои Мартин е и основач на протестантизмот.Учењето кое што туе го имат е многу спротивно на вистинското православно учење. Потполноста на слободната воља во човекот се гледа и во самата беседа на Христос кога вели, Се ви е позволено, но не и се ви е од полза. А доколку барем на еден од вас му е нарушено правото на слобода нека се провери самиот па нека видеи дали вистина постои нешто такво. А за тоа што предвидувале Старозаветните Пророци, сето тоа што и се случувало, например, 40 годишното лутање низ постината, за се имало причина, што мислите тие луѓе тогаш немале чувства не им се здосадило од страдање, без домови, само колкумина изумреле, само размислете што се не поминале, и што се не поминало низ нејзината глава.И на нив и опаѓала верата, па викале по Мојсеја, дека доколку не ги избави од проклетството ке си заминат, и право бог интервенира, таа е слободата на човекот, исполнувањето на Домосторојот Божји, не е само во некој , физичка игра, туку живот во Христа, во послушание за да станеме во се Христови.
 
Член од
12 јули 2008
Мислења
161
Поени од реакции
9
Во однос на судбината и повеќе од потребното е јасна Христовата Црква дека судбина не постои, а доколку сето тоа што нам ни се случува го означиме со терминот судбина тогаш, истата ние самите си ја изградуваме. А од твоја страна спомнативе богослови, блажени Августин е припаднк на Римокатоличката Црква, а останативе двајца на протестанската од кои Мартин е и основач на протестантизмот.Учењето кое што туе го имат е многу спротивно на вистинското православно учење.
Togas zasto patrijarhot Fotije ucitelot na sv. Kiril i Metodij se zanimaval so astrologija (podatoci zemeni od Tatakis i prof. d-r. Georgieva), odnosno zasto sv. Jovan Damaskin veli deka Bog dozvoluva pravednikot nesrekno da strada, bidejki saka toj da ne se otstrani od pravilnata sovest ili za da ne zapadne vo arogancija od silata i blagodetite koi mu se podareni (vidi vo Istocnik znanja). Za pocetok dovolni se ovie primeri da pokazat deka i vo pravoslavieto postoelo veruvanje deka Bog ja upravuva sudbinata na covekot.
Ponatamu ke prodiskutirame i za nekoi drugi sporni prasanja vrzani so slobodata na voljata i sudbinata.
 
Член од
5 јануари 2008
Мислења
981
Поени од реакции
408
Брат, Св.Дамскин, праведниците страдаат, мислам дека ваква тема имасе на форумот види можеби ке ти помогне нешто. А зошто праведниците страдаат е типичен пример со животот на Јов, доколку си ја прочитал книгата може да разговараме, а ако не тогаш читај па кажи кога ке завршиш.
 
Член од
12 јули 2008
Мислења
161
Поени од реакции
9
Брат, Св.Дамскин, праведниците страдаат, мислам дека ваква тема имасе на форумот види можеби ке ти помогне нешто. А зошто праведниците страдаат е типичен пример со животот на Јов, доколку си ја прочитал книгата може да разговараме, а ако не тогаш читај па кажи кога ке завршиш.
Dali ako na pravednicite im e odnapred dadeno da stradaat togas moze da postoi slobodata na izborot. Od pisanoto deka ke stradaat, bez ogled dali se pravednici ne moze da se izbegne. A za Jov ke procitam, pa ke diskutirame na nedogmatiziran nacin, tuku so razmena na konstruktivni idei.
 
Член од
5 јануари 2008
Мислења
981
Поени од реакции
408
Dali ako na pravednicite im e odnapred dadeno da stradaat togas moze da postoi slobodata na izborot. Od pisanoto deka ke stradaat, bez ogled dali se pravednici ne moze da se izbegne. A za Jov ke procitam, pa ke diskutirame na nedogmatiziran nacin, tuku so razmena na konstruktivni idei.

Не и ме страдањето предодредено, тоа е слобда на твој избор која се слива во послушанието, сето тоа е испитување.
 
Член од
4 јануари 2008
Мислења
611
Поени од реакции
9
Оф леле. Според ова што го кажува Докторот, сварно нема никаква врска и логика. Ако Господ предходно ни ја креирал судбината, тоа значи дека на светов што и да правиме се е залудно, едноставно тој предходно не селектирал кој ке иде, а кој не кај него и крај(како што вели Докторот). Сварно бесмислено.
Друго.. се е тоа ок, Господ постои, тој не создал нас, планетите универзумот и сл. А кој го создал Господ? Не може туку-така ШТРАК и еве го Господ, па ај сеа ке си создавам луге, планети универзум и сл.
За да се создаде тоа се' тоа треба да се има простор. А кој го создал тој простор? Еве да речеме дека Господ. А Господ во каков простор настанал? Кој е почетокот?
Исто така ние христијаните веруваме во Господ и на крај мислеме дека он ќе не спасе. ОК е тоа се'. А што да речеме за будистите, за муслиманите? Они си имаат СВОЈ Господ кој мислат дека после смртта ке ги спасе, така? Ако само нашиот Господ е единствен, тогас како ќе ги спасе овие души? Или нив ги става на друго место? Друго.. неможеме ни да си замислеме колку е огромна вселената, универзумот. Сами ли сме во овој огромен простор? Единствена ли цивилизација сме? Ако ме прашувате мене. -НЕ! Има многу други светови далеку од нас, на други планети и можда се многу поразлични од нас и адаптирани на други средини и подруго функционираат. Нив како ке ги спаси Господ кога ке умрат(а 100% ке умрат, зашто нема НИШТО вечно). Друго.. како верувале предходните генерации(да ги нарешам(мислам за оние пред исус)) ? Они верувале во Богови, и тогаш како Господ ги спасувал нив кога ни Г од него не се спонувало во нивните животи? Или пак можда тогаш СВАРНО постоеле богови и они биле во блиски врски со Господ, па као демек ај еве спаси ги нивните души?
Друго.. од кога ке умреме, тие што заслужиле идат во Рајот. ОК е тоа. А каде е Рајот? Некаде во/вон универзумот? На некое друго место? Каде?
Значи уште еднаш ќе напоменам. ЛЕСНО Е НЕШТО ДА СЕ СОЗДАДЕ АКО ПРЕДХОДНО НЕШТО ПОСТОЕЛО. Целата дилема е во ПОЧЕТОКОТ. Ок е да има Господ и ова се' он да создал, ама тогаш дилемата е Господ како настанал. ПОЧЕТОКОТ НА ПОЧЕТОКОТ!
Благодарам.
Абе ташак, јас само илустрирав што проповеда црквата, не го кажував јас тоа! Прочитај 2-3 страни поназад, немој вака од контекст да вадиш.

Doktorot e sosema vo pravo, zasto ako postoi samo slobodata, togas nuzno se nametnuva koncepcijata na slucajnosta. Bidejki se se razvilo bez nekoja cel i bescelno ke otide vo nistoznosta na postoenjeto. No ako postoi odredena sudbina, togas nuzno postoi i Bog, zasto nekoj osmislil i predopredelil kakov ke bide zivotniot pocetok na covekot. Zatoa ovie nesta ne smeat da se gledaat kako crno-bel svet, tuku konecno da se sfati, iako toa izgleda paradoksalno deka postoi tesna povrzanost na slobodata na voljata so determinizmot, sto kako naucen koncept se narekuva KOMPATIBILIZAM. Vistina e deka skoro site religii veruvaat deka covekot se raga i so odredena sudbina, no poradi neodrzlivosta na moralnata odgovornost i bozjiot sud, moraat da veruvaat i vo slobodata na izborot sto sekoj covek individualno si go vospostavuva. Vo Hristijanstvoto teorijata za predestinacija koja ja razvivale Sveti Avgustin, Martin Luter, Zan Kalvin i dr. ja negira slobodnata volja. Biblijata izobiluva so tekstovi vo koi prorocite precizno nagovestuvaat sto ke se sluci. Hindusite i Budistite veruvaat vo karma, a muslimanite vo kadar, odnosno ksmet. Vo judaizmot seuste go ocekuvaat prorecenoto doaganje na nivniot Mesija. Tuka ima uste mnogu dokazi vo korist na veruvanjeto vo sudbinata, a kontra teorijata za apsolutnata sloboda na covekot. No, od druga strana ni ostanuva i potrebata da veruvame deka nasiot zivot ne e celosno predodreden, zasto premudriot Bog, mora da mu ostavil na covekot opcii koga i kako i samiot da ja opredeli svojata zivotna pateka.
И ти немој да ме вадиш од контекст! Не постои нити Бог, ниту случајност, ниту судбина. Во природата владее хармонија, само ние луѓето уште не сме ја сфатиле, а може и никогаш нема!
 
Член од
12 јули 2008
Мислења
161
Поени од реакции
9
И ти немој да ме вадиш од контекст! Не постои нити Бог, ниту случајност, ниту судбина. Во природата владее хармонија, само ние луѓето уште не сме ја сфатиле, а може и никогаш нема!
Zasto namesto harmonijata ne postoi haosot. Ako postoi harmonija, togas mora da postoi i nekoj koj taa harmonija ja sozdal. Toj nekoj mozeme da go nareceme Bog, apsoluten duh, intiligibilna dimenzija i dr. Znaci postoi umna postavenost na univerzumot, a ne na slucajot, bidejki koga toj bi postoel, togas namesto harmonijata ke go imame haosot.
 
Член од
9 ноември 2007
Мислења
9.327
Поени од реакции
1.334
:pos2:Се вртиш и само се вртиш и пак газот е позади.....дрн..дрн...дрн..ова она..и на крај решение..еурека..по милионити пат...мора тоа да е господ....:vozbud:
 

MIKI1

Поставувач на неодговорени прашања.
Член од
10 јануари 2008
Мислења
20.396
Поени од реакции
3.397
:pos2:Се вртиш и само се вртиш и пак газот е позади.....дрн..дрн...дрн..ова она..и на крај решение..еурека..по милионити пат...мора тоа да е господ....:vozbud:
...а можеби си ти...
 

Kajgana Shop

На врв Bottom