Се сложувам со ова што си го напишал, значи да престанеме да произведуваме само суровини и полупроизводи и да се ориентираме кон производство на финални производи. А за да се случи тоа треба претходно да се случат некои други работи. Како прво целосна имплементација на ISO стандардите од областа на земјоделието, потоа да се имплементираат стандарди за органска храна. Еве кажи ми ти дали по македонскиве пазари и маркети си сретнал да се продава домашна органска храна, а тоа значи храна ослободена од секакви пестициди, хемикалии, адитиви, генетски модифицирана храна и тако даље. Ние не само што не ја произведуваме туку и увезуваме пилиња со хормони од Латинска Америка кои се производители на најнеорганската храна во свет. Еве да ја земам ко пример пак Емлилија Ромања, Италија. Таму има донесено закон со кој се задолжуваат болниците, градинките и други јавни установи да послужуваат исклучиво органска храна. Со тоа тие си го подигнуваат квалитетот на животот и си обезбедуваат домашен пазар за таа храна додека кај нас сето ова е мислена именка. Доволно е да отидеш на пазар, и ако сакаш да купиш патлиџани ќе видиш колку се тие различни на изглед. Некои се ептен големи, некои се ептен мали, некои се деформирани и одма ти станува јасно колку е тоа органска храна. А еве за информација земјите во Европска Унија, САД, Канада бараат храната или прехрамбените производи кои се увезуваат и произведуваат кај нив да имаат 95 % органско потекло, така да види колку сме ние конкурентни. Друго, мора да се воведуваат новини во производството. Еве да ги земеме за пример холандските сирења и кашкавали, знаеш ли колку ги има на број? Еве само неколку од нив
1. Gouda
2. Edam
3. Maasdammer
4. Boerenkaas
5. Goat's cheese
6. Smoked cheese
7. Frisian clove cheese
8. Leidse cheese
9. Dutch blue cheese
10. Herb cheese
И може да се примети дека кај секоја од овие врсти на сирења постојано се воведуваат новини во изгледот и вкусовите. Тоа е тоа што нив ги прави најдобри, постојано воведуваат иновации во своето производство, вложуваат во R&D и тоа им се исплати. Додека кај нас тоа не е случај, имаме 3 - 4 типа на сирење со константен вкус, беден изглед и амбалажа, и кажи ми ти како ќе извезуваш во Европа кога не сакаш да вложиш во сопствено производство, ниту во маркетинг, најмалку пак во креирање на некаква бренд слика за твојот производ, па боже мили пола од нашиве компании немаат веб сајтови колку да се информираш за нив а они сакале на европски пазар да одат. Или еве еден друг пример кој што постојано го спомнувам, нашите винарии како Тиквеш, Бовин кои се етаблирани на пазарот потребните флаши, тапи, амбалажи ги купуваат од Шпанија и Португалија, зошто да речеме не се развијат поддржувачки индустрии, зошто не се развие кооперантството во Македонија. Така и многу полесно ќе дојдат силни странски брендови од било која сфера доколку постои квалитетно кооперантство кое ќе биде нивен доверлив аутсорсинг партнер. И пошто ние сакаме себе си да се профилираме ко земја со развиено земјоделство и земја која извезува квалитетни food & beverages а реалноста ни кажува нешто сосема друго. Еве ти
линк каде што според едно истражување е утврдено кои се најсилните брендови во земјите од екс Ју просторите. И тука сретнуваш производи ко: "nivea", začin "vegeta", vitaminski napitak "cedevita", "žilet", "smoki", "kokta", "plazma keks", "pepsi", toaletni papir "paloma", "negro" bombone, keks "domaćica", "orbit" žvake, "kiki" bombone, čokolade "dorina" i čokoladice "snickers". U prvih 25 našli su se i "jafa keks", "medeno srce", "nescafe", "nesquik" i "fructal" sokovi. И овде покрај странски брендови гледам има и доста брендови за кои што може да се каже дека се домашни или балкански, е сега проблемот е тоа што овде нема ни еден македонски производ. Значи ние прво немаме производ за овие поблиски и соседски пазари а сакаме да извезуваме во Европа. Ова треба многу да не замисли околу тоа кои ни се приоритетите во моментов.