S
StormRage
Гостин
Кајг, it's me. Again.
ден, соба обоена од слабото светло низ жолтата завеса. Тешка глава, уморно тело, ситен мамурлак. И обвинувања за нешто што не си го направил, по навика, скоро секогаш се дешава. Излегуваш на тераса по маица, дождот удира по тебе, сфаќаш дека апстракцијата не е само низ твојот живот. Се е апстрактно, ништо не е доведено во ред. А и нема потреба да е во ред... И се надоврзувам на еден пост од пред некој ден, измиениот асфалт каде вечерта се некој нешто правел, пак сето тоа заминало во канализацијата заедно со дождот... Но, колку водата може да измие се? Сите тие сеќавања, случувања, лажни насмевки, лажна среќа секаде наоколу. Па гледаш низ angel eyes, гледаш се што си се надевал дека нема да го видиш. Гледаш од високо и гледаш многу, сфаќаш дека не вреди да се оди некаде, кафе со некого... Туку можеш да сработиш нешто и да ја зачадиш собата како да не била расчадена толку. Ако дојде некој, добредошол, ако не, се осеќам ко социопат денес, уште подобро.
Coffee- Check
цела кутија цигари- Check
python- Check
keyboard- Check
концентрација- half check
а ја ипак би спиел до утре, кога новиот ден ќе го растури сето тоа што се десило денес, кога дождот пак ќе ги измие денешните случувања, кога ќе е нов ден... И тогаш, тогаш пак ќе сфатиш дека многу малку се менуваат работите.
yep, here's a song:
Walking on thin ice, talking in the form of song
Singing in the key of life, I'll lose my voice before too long
Head came loose and they screwed it back together wrong
Fire behind my eyes, desire died all night long
ден, соба обоена од слабото светло низ жолтата завеса. Тешка глава, уморно тело, ситен мамурлак. И обвинувања за нешто што не си го направил, по навика, скоро секогаш се дешава. Излегуваш на тераса по маица, дождот удира по тебе, сфаќаш дека апстракцијата не е само низ твојот живот. Се е апстрактно, ништо не е доведено во ред. А и нема потреба да е во ред... И се надоврзувам на еден пост од пред некој ден, измиениот асфалт каде вечерта се некој нешто правел, пак сето тоа заминало во канализацијата заедно со дождот... Но, колку водата може да измие се? Сите тие сеќавања, случувања, лажни насмевки, лажна среќа секаде наоколу. Па гледаш низ angel eyes, гледаш се што си се надевал дека нема да го видиш. Гледаш од високо и гледаш многу, сфаќаш дека не вреди да се оди некаде, кафе со некого... Туку можеш да сработиш нешто и да ја зачадиш собата како да не била расчадена толку. Ако дојде некој, добредошол, ако не, се осеќам ко социопат денес, уште подобро.
Coffee- Check
цела кутија цигари- Check
python- Check
keyboard- Check
концентрација- half check
а ја ипак би спиел до утре, кога новиот ден ќе го растури сето тоа што се десило денес, кога дождот пак ќе ги измие денешните случувања, кога ќе е нов ден... И тогаш, тогаш пак ќе сфатиш дека многу малку се менуваат работите.
yep, here's a song:
Walking on thin ice, talking in the form of song
Singing in the key of life, I'll lose my voice before too long
Head came loose and they screwed it back together wrong
Fire behind my eyes, desire died all night long