Драга,
Посакувам да го најдам вистинскиот пат за да продолжам понатаму, да направам чекор кон ризик или да се повлечам и да делувам на друг начин за да успеам во животот.
Среќен сум што до сега не сум направил погрешен избор и доста сум успеал и покрај многуте тешки работи кои ги поминав, а сега се прашувам дали ќе останам здрав и жив за да живеам во еден свет кој бара многу борба и предизвици? Дали ќе можам да успеам да поминам низ многуте скалила кои треба да ги искачувам или ќе морам да запрам пред вратата која мора да ја изберам?
Во едно време сме играни, работиме како модерни робови на големите капиталисти, поминуваме време во мислење, работа и мачење и не сме среќни, плачеме да има правда, плачеме на голема врата пред бога да ни подари здравје и да не чува од несвесните возачи и од лоши болести, бараме да ни биде здрава фамилијата, а на крајот надежта останува.
Ја испратив амбицијата, не можам да ја пронајдам, ја барам ама ја немам повеќе, исчезна во морето длабоко, а со неа замина и среќата што ја имав. Барам трошка среќа да имам, барам да ни се вратат среќните мигови во кои не исполнуваше една целина и не ни беа потребни големи нешта за среќа.
.........