Може еден препев?! Ај, може... Од чичко Ѓорѓе Балашевиќ е оригиналот:
Marina
Marina, tek uz pomoć starih slika,
još mogu da se setim tvoga lika,
i bude se tad neki nemiri zli i
drugovima pričam da si moja bila ti,
sav pijan od te laži, ko od dobrog
rumenog vina.
Marina, ti si bila moja prima,
Marina, svetlo, tama, leto, zima.
I verujem još, u tome je spas,
i često tako smišljam neki život za nas.
A tada, javi mi se stvarnost setna ko violina.
Marina, ja još iste pesme pevam.
Marina, ja još iste snove snevam.
Iz ničega smeh još stvoriti znam,
na kraju svake pesme ipak ostanem sam,
i uvek čujem kako šumi more iz daljina.
Marina, dal' ćemo se ikad sresti?
Ja ne znam kuda će nas to odvesti.
I dobro je to što ne znamo kraj,
Sad zbogom, neću reći da te volim,
ali znaj,
Marina, ti si bila moja pesma i moja plima.
Marina...
Препевов е од пред некоја година.
Само една забелешка: за да биде и звучно еднакво со оргиналот и музички коректно, иако во македонскиот нема должина на вокалите, сепак со горна хоризонтална цртичка е обележано подолго траење на самогласката.
Мила (?)
[1]
(според
Балашевиќевата „Марина”, обид за препев, но и создавање нова стихотворба со акцент на актуелните душевни устројби на препејувачот-создавач на „новово”)
Мила,
стари слики будат спомен,
сал тие - за тебе ми се помен.
Се будат в час некои немири зли
на другар ми му зборам: си ме љубела ти
Змеј пијан,
од оваˉ лаж к’о од фино, румено вино;
Мила...
Буица од чувства
Мила,
Светло(ст), залез, лето, зима.
Со верба сум уште,
(и) тоа е спас
и често знам да смислам (и) љубов за нас,
Само тогаш
стварноста е стварност-ти не си виˉ-ла!
Мила,
не, не се сменив јас часкум,
Миˉла, љубов платонска си била,
Од ништо јас смев(шега) правам за миг
но, те немам јас тебе, имам сал стих
Секипат,
Слушам шум на море
к’о да е свила...
Мила,
ќе се сретнеме ли повтор?!
До тогаш-јас ќе сум к’о в понор
[2]
и добро е кога крај нема знаен
„Те љубам” не ќе речам, изговор краен
[3]:
Мила,
ти за мене стих се стори
и-љубов моја!
[1] Не како име, туку како вокатив, женски род од придавката „мил”.
[2] Првичната верзија гласи:„јас сум к’о во понор”.
[3] „’Те љубам‘ не ќе речам, но знај”