џимеј
џимилино
- Член од
- 4 март 2007
- Мислења
- 10.475
- Поени од реакции
- 25.446
Епа финтата е како ќе му пристапиш на филмов. Кажав и претходно, Џон Вик не продава филозофии, не сака да биде нешто спектакуларно, невидено, туку е едноставно кул. Сети се како Сталоне ги собра Ескпендаблс и направи кул акционен филм затоа што никој не го сфати сериозно и така требаше и да биде.Оти кружев околу стол неколку пати...
Шала на страна, океј ми беше, ја имаше онаа олд-скул акција од времето на Сталоне и Шварци, ама пак, освен она со хотелот и цело подземје и сите платени убијци како живеат, друго ништо ново немаше во филмов. И сериозно шо вика драгонскај, мит го направија, знаеш дека ќе ги расплаче сите од ќотек, синот на овој Русинов класичен лигло шо секогаш го имало.
Океј си беше за да пуштиш мозок на пасење, ама ништо спектакуларно.
И да саундтракот на Whiplash е miles away од овој.
Последната сцена од филмот баш кажува што дотогаш беше Џон Вик. Фраер. Не се обидува да биде сериозен, невиден, туку да го направи жанрот акција малку подинамичен. Приказната почнува како и секоја друга во акционен филм, ама како е реализирана понатака, мене многу ме бендиса.
Еве добар коментар за филмов:
John Wick is propelled by Tarantino-esque dialog mixed with the swagger of action stars from the 70s. Reeves literally emulates cool in this film and does it with such confidence, that we don't even doubt the character...even when he kills countless bad guys with extreme force in some utterly ridiculous and implausible situations. We don't doubt it for a minute. This is EXACTLY what you want out of an action film. It is briskly paced, brilliantly shot and meticulously choreographed and keeps you wanting more and more.