Кајгана психолог

  • Креатор на темата Креатор на темата FLiX
  • Време на започнување Време на започнување
Naucena sum da mi obrnuvaat poveke vnimanie onie od sprotivniot pol.Kolku i da sum gresela sepak se pominuvalo iako greskite bile od moja strana...no sega ne postapuvam isto so decko mi,kako sto sum postapuvala porano so druga licnost.Cuvstvuvam deka go sakam poinakvo cuvstvo imam sega.Mu pisuvam mu se javuvam a toa porano ne sum go pravela tolku cesto a toj,toj ne mi go dava ona vnimanie koe sum go imala porano od licnost sprema koja ne sum gi imala istite cuvstva.Na primer koga ke kaze deka ke se javi vo odredeno vreme ne go pravi toa i pominuva mn vreme dodeka da se javi ili pak pise..cesto taka se slucuva..a jas go cekam i cekam i na kraj jas sum taa sto prasuva pa sto e problemot?veruvajte porano jas toa sum go pravela ne sum bila odgovorna i ne sum razmisluvala deka na nekoj mu zna4i toa sto jas koga ke sum kazela ke se javam togas ke pisam togas..a ne sum znaela deka boli koga nema da go ispolnam toa.Mi zna4i no dali vredi jas da ostanam so nego iako cuvstvuvavm nesto poveke?Neznam dali mi nedostasuva vnimanieto sto porano sum go dobivala ili pak ima nesto poveke vo seto toa...

Значи,реално гледано, или нема чуства према тебе, или пак е некој префриган, паметен, што знае како треба да постапи, за женска (како тебе во случајов), да го засака.
Според мене, најпаметно ти е, уште утре да си го седниш , и најотворено да си напрајте муабет во стилот.... Срце вака и вака, ако ти е целта со твојава незаинтересираност, ако можам да ја наречам така, да те засакам, тогаш во ред. Ама ако ти е стварно исти курац во однос на мене, дај да не се заебаваме ко деца мали, да не губиме време за џабе, да си фатиме секој по својот пат....:toe:
 
Значи,реално гледано, или нема чуства према тебе, или пак е некој префриган, паметен, што знае како треба да постапи, за женска (како тебе во случајов), да го засака.
Според мене, најпаметно ти е, уште утре да си го седниш , и најотворено да си напрајте муабет во стилот.... Срце вака и вака, ако ти е целта со твојава незаинтересираност, ако можам да ја наречам така, да те засакам, тогаш во ред. Ама ако ти е стварно исти курац во однос на мене, дај да не се заебаваме ко деца мали, да не губиме време за џабе, да си фатиме секој по својот пат....:toe:
Tnx ke go imam vo predvid toa sto go napisa,inaku denes na pr ne mu obrnuvav tolku vnimanie jas na nego si izlegov so drustvo i toj pocna da se javuva da pisuva se vide deka ne mu bese seedno.Zna4i malku distanca trebalo ..
 
Идам со девојка долго време ја сакам ама некогаш на моменти избувнувам :nerv:
и после тоа се каам многу и секогаш кога ке речам ова е последно секогаш има
уште после тоа и многу ми глупаво према неа така што сум изреагирал
и кога ке сум сам 1000 мисли ми се вртат во главата дека повеке никогаш нема да биде исто и така натаму

п.с. поради љубомора
 
Идам со девојка долго време ја сакам ама некогаш на моменти избувнувам :nerv:
и после тоа се каам многу и секогаш кога ке речам ова е последно секогаш има
уште после тоа и многу ми глупаво према неа така што сум изреагирал
и кога ке сум сам 1000 мисли ми се вртат во главата дека повеке никогаш нема да биде исто и така натаму

п.с. поради љубомора

Па треба да поработеш повеке на довербата помеѓу вас.
Размисли прво дали има некаква причина да си љубоморен.
Ако има конкретно некоја работа поради која избувнуваш,разговарај со девојката,кажи и дека ти смета.Сигурна сум дека ке те разбере.
Ако нема ништо посебно,не гледам зашо би бил љуборен.
Убаво расчисти си со мислите,и обиди се да ја контролираш љубомората,оти не вреди да си ја уништеш врската заради глупости.
 
Па треба да поработеш повеке на довербата помеѓу вас.
Размисли прво дали има некаква причина да си љубоморен.
Ако има конкретно некоја работа поради која избувнуваш,разговарај со девојката,кажи и дека ти смета.Сигурна сум дека ке те разбере.
Ако нема ништо посебно,не гледам зашо би бил љуборен.
Убаво расчисти си со мислите,и обиди се да ја контролираш љубомората,оти не вреди да си ја уништеш врската заради глупости.

па да имаше пред 3 месеци причина за раскинување поради некој друг...
и од тогаш ја изгубив довербата во неа и со некој си другар кога ке ја видам ми е глупо мислам дека нешто прави и поради такви причини
а таа упорно ми тврди дека и е другар
ама кога немаш доверба во тоа џабе ти е...
Да знам да ја контролирам ама тоа е момент кој неможам да се воздржам и за тоа барам некакво чаре да знам како да реагирам и сл:smir:
 
па да имаше пред 3 месеци причина за раскинување поради некој друг...
и од тогаш ја изгубив довербата во неа и со некој си другар кога ке ја видам ми е глупо мислам дека нешто прави и поради такви причини
а таа упорно ми тврди дека и е другар
ама кога немаш доверба во тоа џабе ти е...
Да знам да ја контролирам ама тоа е момент кој неможам да се воздржам и за тоа барам некакво чаре да знам како да реагирам и сл:smir:
ова знам дека не е некоја јака утеха ама јас си го викам ова кога ќе дојдам во ситуација како оваа твојава

доколку се сомневаш нема да те доведе тоа никаде освен во уште поголема нервоза.сомнежот и нервозата не помагаат.доколку се сомневаш нема да промениш ништо освен сопственото расположение.доколку таа тврди дека и е другар верувај и.....се додека не се докаже спротивното.во секој случај ке знаеш дека си постапил правилно....
 
I need help, I can't find real friends ...:(:cry: Имам другарки, за кои долго време мислев дека ми се вистински, но сфаќам дека и не е баш така ... го немаме она другарство ко што го замислувам. Се им кажувам, додека тие на мене не ... нон стоп кријат нешто и дознавам месеци потоа. Незнам веќе што да правам, зборев со едната другарка ама пак се си е по старо. Неможам веќе ... :cry:
 
I need help, I can't find real friends ...:(:cry: Имам другарки, за кои долго време мислев дека ми се вистински, но сфаќам дека и не е баш така ... го немаме она другарство ко што го замислувам. Се им кажувам, додека тие на мене не ... нон стоп кријат нешто и дознавам месеци потоа. Незнам веќе што да правам, зборев со едната другарка ама пак се си е по старо. Неможам веќе ... :cry:

Koj рече дека ти требаат другарки другарки?
Јас имам една вистинска другарка, највеќе си ја сакам и со неа си кажувам се`.
Останатите вистински пријатели ми се машки.
Поискрени се, не се замараат со оговарање, и почесто се тука за мене кога ми требаат, отколку женските.
Пробај, ќе видиш.
Или ако не сакаш, седни, прави муабет со сите заедно, отворено, можеби нешто ќе се смени. Кажи им дека се осеќаш отсечено, отфрлено. Можеби несвесно го прават тоа, од каде знаеш?:smir:
 
I need help, I can't find real friends ...:(:cry: Имам другарки, за кои долго време мислев дека ми се вистински, но сфаќам дека и не е баш така ... го немаме она другарство ко што го замислувам. Се им кажувам, додека тие на мене не ... нон стоп кријат нешто и дознавам месеци потоа. Незнам веќе што да правам, зборев со едната другарка ама пак се си е по старо. Неможам веќе ... :cry:
Промени се малку карактерно,сигурно си повлечена,направи нешто интересно,заинтересирај ги малку.
 
Zosto nemozam da se oslobodam od stravot koj go custvuvam sekojpat koga ke me zaboli bilo sto ili ke mi bide loso?Ne mozam da ja otrgnam nitu panikata koja me zafaka deka ke zavrsam vo bolnica ili ke mi bide uste poloso.Pokusavam da razmisluvam pozitivno no ponekogas toa ne mi uspeva.Porano ne bev vakva no ova me drzi veke edna godina otkako imav operacija lani na stitnata zlezda i od togas ne mozam da si dojdam skroz na normala kako porano a tolku sakam da si bidam pak normalna:kesa:
 
Zosto nemozam da se oslobodam od stravot koj go custvuvam sekojpat koga ke me zaboli bilo sto ili ke mi bide loso?Ne mozam da ja otrgnam nitu panikata koja me zafaka deka ke zavrsam vo bolnica ili ke mi bide uste poloso.Pokusavam da razmisluvam pozitivno no ponekogas toa ne mi uspeva.Porano ne bev vakva no ova me drzi veke edna godina otkako imav operacija lani na stitnata zlezda i od togas ne mozam da si dojdam skroz na normala kako porano a tolku sakam da si bidam pak normalna:kesa:

Психијатар, а не психолог. Побарај, не е срамота.
Во меѓувреме, читни нешто за тоа шо ти се случува:
http://www.anksioznost.net/

Се е во главата, ама не е лесно да се премине преку тоа, колку и да звучи така кога читаме книги на Ог Мандино и слично... Анксиозноста може да се јави оф повеќе причини, а една од нив е и пост трауматски стрес.

Она шо во кратки црти би можел да ти кажам е дека нема да умреш и дека се шо ти се случува е страв и благ напад на паника - кој мора да се прекине, пошо ако тера долго може да полудиш (сеа те фурам намерно, се шегувам, насмеј се, релаксирај се....).

И клик на линкот.

Поздрав.
 
Zosto nemozam da se oslobodam od stravot koj go custvuvam sekojpat koga ke me zaboli bilo sto ili ke mi bide loso?Ne mozam da ja otrgnam nitu panikata koja me zafaka deka ke zavrsam vo bolnica ili ke mi bide uste poloso.Pokusavam da razmisluvam pozitivno no ponekogas toa ne mi uspeva.Porano ne bev vakva no ova me drzi veke edna godina otkako imav operacija lani na stitnata zlezda i od togas ne mozam da si dojdam skroz na normala kako porano a tolku sakam da si bidam pak normalna:kesa:

Ако не ти успева да мислиш на нешто позитивно, тогаш мисли на таа ситуација, убедувај се самата себе дека тоа не е ништо озбилно и дека беспотребно паничиш. Или гледај некој филм со тема сличен на твојот страв и дај се од себе да го победиш.
 
Ако не ти успева да мислиш на нешто позитивно, тогаш мисли на таа ситуација, убедувај се самата себе дека тоа не е ништо озбилно и дека беспотребно паничиш. Или гледај некој филм со тема сличен на твојот страв и дај се од себе да го победиш.

Фората е да се препознае стравот, да се знаат можните консеквенци т.е. импликации на истиот. Може да отрпне рака, да боли желудник, да треперат нозе, да се дигне температура, крвен притисок, да боли глава, да имаш тахикардии... и сето тоа како реакција на мозокот поради стравот кој те обзема и те носи во паника.

Затоа, треба да се препознае. Да не паничиш дека „чукнал часот“. Еве, ренатче чита, па ќе ни каже нешо повеќе, шо научила :smir:
 
Психијатар, а не психолог. Побарај, не е срамота.
Во меѓувреме, читни нешто за тоа шо ти се случува:
http://www.anksioznost.net/

Се е во главата, ама не е лесно да се премине преку тоа, колку и да звучи така кога читаме книги на Ог Мандино и слично... Анксиозноста може да се јави оф повеќе причини, а една од нив е и пост трауматски стрес.

Она шо во кратки црти би можел да ти кажам е дека нема да умреш и дека се шо ти се случува е страв и благ напад на паника - кој мора да се прекине, пошо ако тера долго може да полудиш (сеа те фурам намерно, се шегувам, насмеј се, релаксирај се....).

И клик на линкот.

Поздрав.
Прво е потребно да отиде на психолог (и да се обрати директно на психијатар, ќе ја упатат прво кај психолог), за да ја направи првичната евалуација на личноста.
Барем така беше со моето искуство од овој тип.
Ако не ти успева да мислиш на нешто позитивно, тогаш мисли на таа ситуација, убедувај се самата себе дека тоа не е ништо озбилно и дека беспотребно паничиш.
Фино звучи вака, сигурна сум дека и таа сама понекогаш е свесна за неоснованиот страв...али три позитивни реченици на ден не се доволни во случајов, ниту само сопствена добра воља.

Инаку, renate...Првите знаци на анксиозност ги имав на 6/7 години. И интензивно траеа до пред некоја година, а сега сеуште се тука, но со значително помал интензитет.

Апсолутно можам да се поистоветам со твојот страв...Кај мене се манифестираше со лошење, забрзано дишење и денови и денови кога опсесивно проучував симптоми, одев на разно-разни испитувања и, најтешко од се, верував дека умирам.

За жал, не можам да ти кажам лесен и едноставен начин да го пребродиш тоа, ниту мислам дека било кој од форумов може.

Единствено нешто што мора да го направиш е да отидеш на психолог, а потоа евентуално психијатар. Тој може и да ти препише анксиолитици кои би ги регурилае телесните симптоми на паниката...а, останатото ќе го решите со разговор.

Ти пожелувам среќа и извести не како се движат нештата.
:smir:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom