па не можам да разберам каде тоа универзумот се шири,
на чива сметка се шири? 
Gledas deka nesvesno ja nacna sustinata na mojot muabet koj go kazuvav vo prethodnite postovi. Na civa smetka se siri? Zosto se siri? Zosto voopsto eksplodiralo? Zosto, zosto?
Dali radi "necija" volja? Bi rekol da.
Dali toa e negova sopstvena volja(na univerzumot mislam)? Bi rekol ne. Zosto? Zatoa sto ne e svesno za sopstvenoto postoenje.
Togas, najverojatno bi mozelo da bide radi voljata na "nesto" svesno i inteligentno. Toa "nesto" za mene pretstavuva Gospod.:smir:
За твоето прашање... не е важно што нас ни е пологично, туку што е вистината, која повторувам, никогаш нема да ја знаеме.
Da, vo ovoj slucaj vistinata e apsolutna, ili postoi ili ne postoi Gospod. Nie, lugeto, pa pat na logicno tumacenje na problemot i zemajki vo predvid nekoi vistini koi gi znaeme, se obiduvame da stigneme do vistinata. No sepak za razlicni luge razlicno funkcionira logikata, pa zatoa sekogas ke ima od nie koi mislat deka postoi Gospod a i od onie koi go mislat sprotivnoto.
Да ти одговорам, првата варијанта, без креаторот за мене е пологична, но не и за светот нели.
U redu togas, kazav, secija logika raboti na razlicen nacin
Сепак се прашувам зашто на мнозинството луѓе им е потребен Господ, дали е тоа некоја програма всадена во нив која генетски се пренесува или е нешто друго во прашање. Просто како да не се направени да дејствуваат ако не осеќаат дека некој голем супер татко се грижи за нив. Како големи деца..
Silen, kako prvo i najbitno, potrebno e da se razgranicat i vzaemno nezavisno i posebno se tretirat konceptite : "veruvanje vo postoenjeto na Gospod" i "veruvanje vo Gospod". Prviot koncept ne naveduva kon vtoriot, a vtoriot kon prviot da. Sto mi e muabetot? Ne mora da znaci deka ako veruvas deka postoi Gospod, bi trebalo da veruvas vo Gospod. Kade e razlikata?
Prviot koncept, i pridrzuvanjeto kon nego bi mozel da bide i samo kako plod na logicno, racionalno i nepristrasno gledanje na rabotite. Znaci edinstveno bi mislel deka postoi "nesto" sto ima sozdadeno se, i tuka zavrsuva se, ne cuvstuvas nikakva obvrska kon nego.
Vtoriot pak, e poveke duhovna kategorija, da veruvas deka toa "nesto" ima moznost da ti pomogne vo odredena situacija, da se molis na "nego", da ocekuvas nesto od "nego", da go sakas, da se plasis, i tako dalje... znaci cisto religiozno, toa sto e ucenje na site religii.
E sega da ti odgovaram na prasanjeto. Ke ti ja raskazam mojata prikaska.
Jas od rodzenje, od mal sum bil izrasnat vo prilicno religiozno semejstvo, i vo takov duh sum bil vospitan. Sum veruval vo Gospod ( pazi, ne sum veruval samo vo negovoto postoenje, tuku i sum veruval vo nego ), sum se molel, klanjal, postel, i taka dalje, site onie voobicaeni raboti.
E, posle doaga onoj period, tinejdzerksi, kade sto kaj sekoj covek se pojavuva neverojaten nagon za doznavanje na sto poveke vistini i znaenja. Neli, pocnuvas da burickas po razni knigi, nauka, astronomija, kosmologija... i togas uslovno kazano pocnav nekako da se preispituvam sebesi, i moeto veruvanje. Pa pocnav so prviot koncept. Ukljuciv mozokot i logikata, i pocnav nepristrasno da gi analiziram rabotite. Posle nekoe vreme sepak zakluciv deka za mene pologicno e deka postoi Gospod. Znaci stanav privrzanik na prviot koncept.
Posle toa se osvrnav na religijata, za da vidam sto toa taa kazuva, koi se nejzinite tezi, i se obidov isto taka nepristrasno da ja analiziram. Zimam citam, i vo knigata naiduvam na nevorajtni "fakti", koi sto prosto me ostavija vcudoneviden, so ogled na faktot deka e napisana nekolku veka prethodno, vo moment koga naukata a i civilizacijata bile mnogu ponerazvieni. Toa bea "fakti" koi sto naucno bea otkrieni tek so razvivanjeto na modernata nauka, vo posledniot vek. A sepak bea napisani, tamu vo knigata, stotini godini prethodno. Toa me navede da logicki zaklucam deka sepak zborovite vo taa kniga ne se zborovi na obicen smrtnik, tuku na "nesto" drugo, nesto nad nas. Znaci uste ednas prifativ deka toa se Bozji zborovi, no sega veke ne mi bese toa nametnato mislenje tuku samiot analiticki i logicki dojdov do toj zaklucok.
Vo istata kniga pisuva i deka "naredba" mi e da veruvam vo mokta na Gospod, vo "negovata" dobrina i milost, no i vo kaznuvanjeto koe sto bi sledelo ako ne se pridrzuvam na "negovite" "naredbi". Pa jas koga veke uvidov i bev ubeden deka Gospod postoi, deka Toj e "nesto" beskonecno mokno, deka zborovite vo taa kniga se "negovi" zborovi, dvolicno od mja strana ke bese ako ne se pridrzuvav i na tie "naredbi". Taka stanav privrzanik i na vtoriot koncept. Veruvam vo postoenjeto na Gospod, a i veruvam vo Nego t.e. religiozen tipac sum.
Inace, osven sto sekojdnevno mu se zablogaduravam Nemu za noviot den, retko nesto specijalno barem da mi ispolni, valjda zatoa sto seuste sum nemal potreba, dosega zivotot mi bil kolku tolku ubav i sum bil zadovolen.
