Во врска со љубовта: Сакам да ти кажам дека...

  • Креатор на темата Креатор на темата Crazy in Love
  • Време на започнување Време на започнување
Секогаш кога ќе помислам на 2011, ќе помислам на тебе и ќе добивам нагон за повраќање. Фала ти многу. Нека ти е среќна, среќен да си, жив и здрав... Се надевам дека патиштата нема никогаш да ни се вкрстат.

Знам, знам дека еден ден правиот ќе се појави и сите нетребашедасеслучатвомојотживот луѓе ќе избледеат, исто како да не постоеле...

Нема ништо поубаво на светов од љубовта. Онаа права, искрена, чиста, силна... Ќе ја почувствувам некогаш и јас, нема секогаш мојата приказна да е тажна, насолзена и студена... Барем се надевам дека нема да биде така, а што носи животот ќе видиме.

Љубам, значи постојам. Да се откажам од љубов е исто како да се откажам и од моето постоење. Зарем некој би се откажал од својот воздух, својата храна?
 
Среќен сум што сме заедно, барем мислам дека сме заедно, на каков-таков начин. Иако ми нанесе толку болка годинава, сепак, кога ќе те чујам, кога ќе те видам, кога ќе те гушнам, се околу мене се претвора во некаква си своевидна бајка. Не можам а и не сакам да излезам од неа. Многу надеж, многу љубов, тоа ми дава сила да издржам и да продолжам да се надевам.

Сакам постојано да те гледам насмеана и ведра :) На прагот од новата година, се надевам дека ќе си дадеме шанса за нешто повеќе...
 
Никогаш веќе нема да верувам 100% не затоа што сум скептик,туку само на тој начин ќе можам да имам каков-таков одбрамбен механизам за тоа што ме чека во иднина.После она разочарување од Јули колку и да ме фрли на колена нема да потонам,оптимист сум го издржувам и овој удар,постепено ќе застанам на нозе,чекајќи го животот да ми врати на најдобар можен начин,а кога ќе дојде таа некоја,верувај дека ќе ги избрише твоите траги,ти ќе бидеш само едно минато и моја наголема грешка .......
 
Sakam da ti kazam deka...

Nesto me ispolnuva. Dali se slucuvanja koi se slucile vo minatoto ili pak ona sto jas sakam da mi se sluci vo idnina. Kako i da e, bas kako vo pesnata....It's all empty but I don't give a damn, mi e i mene. Bas sega. Bas vo ovaa sekunda. Mozebi zaradi Nova Godina. Mozebi zatoa sto za prv pat sfakam deka bas koga ti odi "sranje" treba da se naucis da stanes covek. Maz. Golem maz. Neli?
 
Прекрасен си :) Ќе го памтам ова засекогаш, по тебе♥
 
тоа што сум со тебе е исто ко да добив 7ца на лото а ти со мене незнам 5, 6 ваљда доби...на лото нели :D :D :D
 
184930_150019015059168_100001532109194_307088_1557756_n.jpg



Видеово е од пред..нз колку време, ама ај..секој ден истото чувство.
 
Ти благодарам што ме прими и ме подигна на нозе пак, а не ме напушти на улица како некој друг што го стори тоа. Да беа легални геј браковите во државата ни кутра, ќе те оженев. И така сите трошоци ги делиме, зошто тоа да не биде озаконето?
 
Јас те сакам, ти не ме рецкаш, кога ќе решам да направам барем чекор настрана од тебе, се појавуваш...Ме истоштуваш, не можам да продолжам, ни со тебе, ни без тебе...
Јас те сакам, ти не ми се јавуваш, кога друг ми ѕвони на телефон, јас се надевам дека ќе го видам твоето име.
Кога ќе те видам, не можам да ти кажам ништо, тогаш сум заљубена седумнаестгодишничка која ги голта твоите празни зборови.
Ти си во калта, ама јас на дното со тебе. Правиш да ми е убаво со тебе, а не мрдаш ни со прст. Било кој друг да беше, ќе направеше се спротивно од тебе. Било која друга да беше, ќе мислеше дека си идиот и ќе те мразеше.
Се занесувам само, ништо не бива од нас. Ама те сакам, колку нерационално и глупо е тоа.
 
Ти го дадов најдоброто од себе за никогаш да не осетиш болка, за да не поминеш низ тоа што јас поминав.За да еден ден заплачеш од радост и си спомнеш за мене , за оној кој ти го подари животот
 
PONEKOGAS MISLAM DEKA PATUVAM NIZ VREMETO I DEKA SUM SAMO POSMATRAC NA SAMATA SEBE,GLEDAM KAKO PONEKOGAS ME BOLI SRCETO ILI MI STRADA DUSATA....POSAKUVAM DA TE SRETNEV NEKOGAS ODAMNA KOGA SEUSTE ZIVEEV,KOGA CUSTVUVAV DEKA PROSTOROT E MOJ,KOGA LETAV NA KRILATA OD ZIVOTOT..SEGA SMAMO.SAMO TISINATA ZBORUVA SO MENE,TAA NAJDOBRO GO POZNAVA MOETO SRCE , CUSTVUVA KOGA SE BRANUVAAT CUSTVATA VO MENE ONIE NAJNEZNITE,NAJSUPTILNITE.....PONEKOGAS JA GLEDAM MESECINATA I POSAKUVAM DA SUM NEJZINATA SVETLINA, TAKA BI MOZELA DA TE DOPRAM TIVKO VO NOCTA DODEKA PATUVAS ILI DODEKA SONUVAS ZA ZIVOTOT....BI SAKALA DA MOZAM DA TI KAZAM KOLKU MNOGU MI NEDOSTASUVAS,KOLKU MNOGU TE POSAKUVAM...NO SEKOGAS HRABROSTA BEGA OD MENE....BI SAKALA DA TI GO SLUSNAM GLASOT I VO TOJ MOMENT DA MISLAM DEKA TE MILUVAM,DEKA JA DOPIRAM TVOJATA KOZA,ONAKA NECUJNO I NEZABELEZLIVO KAKO STO DOPIRA VETEROT...CUSTVUVAM DEKA BRANOVITE NA EMOCII MI GO ISPOLNUVAAT SRCETO ......NO NESMEAM MIL MOJ TOA DA TI GO KAZAM..SAMO OTVORIGI OCITE AKO POCUSTVUVAS NEZEN DOPIR NA TVOITE USNI I POMISLI DEKA JAS TE BAKNUVAM,SVRTIGO POGLEDOT I ZAMINI VO NOCTA,JAS CE BIDAM ZVEZDA STO NEZNO CE TE MILUVA......CE GO OBVITKUVA TVOETO TELO VO STRASNA PREGRATKA, I TOGAS CE BIDAM SRECNA...ZATOA STO USPEAV DA TE BAKNAM MIL MOJ.....ZNES DEKA TE SAKAM BESKRAJNO MNOGU, ZNAES DEKA MOETO SRCE OSTANA ZASEKOGAS KAJ TEBE.....
--- надополнето: 6 јануари 2012 во 00:07 ---
Koga gi zatvoram ocite,te gledam tebe i se gubam vo dlabocinata na tvoite oci,ja pruzam rakata nezno da te dopram ...gi dopiram tvoite usni nezno i mislam deka se gubam vo toj baknez......ti gi podavam racete da me gusnis,da ja stavam glavata na tvoite gradi i da go slusam bienjeto na tvoeto srce...togas ja custvuvam toplinata na tvoeto telo i znam deka tvojata pregratka e najsigurnoto mesto za mene....vo nea sum beskrajno srecna.....Gi gledam snegulkite kako tancuvaat pred nas i posakuvam da te fatam za raka i da trcame,da te pregrnuvam i da ti gi podaram najneznite baknezi.....Vo tie momenti sakam da mi pripajgas samo mene,za da mozam da ti gi sepotam moite tajni i da ti kazam kolku beskrajno te ljubam....Ljubov moja kolku mnogu mi nedostasuvas,,,ziveam samo koga te custvuvam do mene, togas znam deka umiram...a tvojot baknez povtorno me ozivuva....Bi sakala da si tuka pokraj mene, samo da te pregrnam beskrajno dolgo.......
 

The more you put me through
The more it makes me wanna come back to you
You say you hate me, I just love you more
You don't want me, I just want you more
I buy you flowers, you throw 'em at me
I know it's sad but it's making me happy
 
Прва Новогодишна ноќ во која не си ни честитавме меѓусебно. И чудно, ама прилично мирно го поднесов твоето отсуство, дури имав и неверојатно мирен сон таа ноќ, што е секако уште еден раритет плус.

Кога вчера го видов твоето име на направата, која често беше наш посредник за одвивање на нашите најепски битки, во првиот миг дури и не бев ни најмалку вознемирена. Го подесив сопствениот глас на онаа метална нота, која остава впечаток на тешка пристапност и висока резервираност, твојата изнасилено еуфорична ентузијастичка нота е виновна за тоа. Всушност, за кратко потпишав капитулација и бев истата, толку неразумно искрена и спонтана ексклузивно за тебе, дури и на твоето се‘ најдобро посакување, како од рафал го испукав своето ,,те заболе тебе ку*от за мене,,.:facepalm: Колку софистицирана и исконтролирана, високорафинирана и полна манири елоквенција на една образована и фина млада дама, нели?! Тоа што уште знаеш да го извлечеш најлошото и најдоброто од мене е за своевидна почит. Инаку немаше ни милиграм револт во мојот глас и не ти префрлав за отсуството на чувството, туку на делата, поточно твојата вечна апстиненција од акција, која тебе толку те краси и нас вечно (ќе)не‘ гнаси.

Еј, дебелоглав, дури и оној период кога бевме ние = јас+ти, толку елементарно едноставно и моќно истовремено равенство, се чини толку туѓ, само врела и енергична шлаканица на спомените, ме освестува дека тоа сепак била еднаш наша реалност... Во задниот дел од твојата стара кола, на -15 по Целзиус, кога со саати лежевме голи и повеќекратно се водиљубевме, на замагленото стакло ми нацрта две паралелни линии, убедувајќи ме дека погорната е твојата љубов, која јас никогаш нема да успеам да ја достигнам, на моето негодување, ми нацрта насмеано смајли... Кога не си заминувавме дома без да ги разрешиме и најмалите несогласувања претходно, кога те гледав немо и буквално верував дека мојата егзистенција, надвор од твојата е невозможна... Кога бевме толку лути и јас поминав пред твојата зграда, од другата страна на улицата и дури трчајќи го довикуваше моето име, се правев дека не сум те забележала, додека не ме стигна, при што ги прекрстив рацете формирајќи невербален – не ми приоѓај – гард, а ти почна толку силно да ме гушкаш, што ги затворив очите и ми се причини дека Земјата ја запрела својата ротација... Кога ти ја простив шлаканицата за фотографирањето со колегата, на кој беше љубоморен, на истата онаа прослава, кога од четири часа, јас поминав добри три во ходникот на ресторанот, додека ја распрснував твојата неоправдана параноја, а јас добив поглед полн прекор со глазура потсмев, од моите колеги... Би продолжила, ама која е поентата, кога твојот најголем страв е да не те заборавам, твојата најголема амбиција беше да си изградиш бесмртност во моите спомени, наместо да ја градиш нашата иднина на стабилни темели...

И уште една иронија е што оној ултимејт бич атитјуд, кој секогаш сакаше да го имам кон другите машки, сега ми е усовршен до максимум. Би бил горд на мене, иако нема ни да ти се верува колку станав вешта во истото. И не од обзир кон тебе, ти тоа не го ни заслужуваш, туку едноставно губам интерес и станувам или ледено рамнодушна или нападно дрска, некаде прочитав дека се нарекува постојаното губење интерес синдром на скакулец, станав проклет скакулец заробен во женско човечко тело, скокам од еден до друг душевен амбис и никаде не го наоѓам својот мир, со никого. Не сум имала никој освен тебе, ни после тебе, во овие скоро 8 години, од кои 7 беа нашата неславна љубовна приказна, имам сериозни оштетувања во емотивниот софтвер, нефер сум кон себе и кон другите, за проекција и трансфер на минати негативни искуства, а истовремено сум немоќна кон истото, сје*ана сум сериозно...

Се чудам колку лесно и без цензура ти го открив цело мое минато, што мислиш колку девојки го сториле истото, м?! Тоа, ако веќе се случи, настанува од едно единствено уверување – дека ќе сте заедно за навек. Иако, нема ништо такво мој *****. Упс, грешка, не си мој повеќе, човек долго е роб на навиките, ова беше само рефлекс, слично како декапитираната жаба на галванска струја . Сега си со поласкави атрибути, далеку подобра професионална позиција и полуксузна кола, а јас уште сум врзана за стариот ти, без оваа помпезна своина, сигурно ова би изгледало смешно во очите на девојките родени во ерата на мобилната телефонија, јас сум од оние олд фешн модели девојки со застарен софтвер, такви веќе не се произведуваат...

Те сакам. Колку долго не си го чул од мои усни ова, изговорено спонатано, искрено, онака како што треба и доликува. Не онака како што воглавно било низ годините на поместување на границите на нашата љубов, секс, лудило, казни, трагано по истото... Не на начин на кој што било изнудувано низ конфликти, кога се сугерирала негација на истото... Не ни на начин кога било изнудувано низ прашална форма, па само интуицијата на екстремна блискост би го препознала и најмалото гласовно поттреперување и изгубениот сјај на погледот, поради страв од тоа дека одговорот може и да не е афирмативен.

Знаеш колку убаво дете можевме да создадеме?! Сигурно ќе имаше пуцвал темна косичка, моите црни или твоите зелени очи, а устата и запчињата (без разлика чии и кај двајцата се еден од главните атрибути) право мало, совршено човече, независно од кој пол... види не‘, наместо тоа имаме стерилни срца и автодеструктивни мисли, ништо добро не сме веќе кадарни да создадеме заедно...

Те сакам, иако знам дека ти не си тој и не си таков. И ова ми создава поголема болка отколку никогаш да не си ме сакал. Ова е мојот непребол и казна заради која сме осудени на вечна разделба...
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom