Што ни останува на крајот од денот?

  • Креатор на темата Креатор на темата Сатори
  • Време на започнување Време на започнување
Секоја вечер гледам да одвојам време за себе...Кога ќе се вратам дома да легнам во кревет и да размислувам.

Имаше еден лош период,каде што се чувствував многу лошо,осамено,плачев секоја вечер и се трудев да најдам начин да се сменам комплетно.Тоа беа мисли кои постојано се вртеа во мојата глава.Што знам такви периоди имам некогаш и само за глупости размислувам.

Во последниве неколку дена,кога го наоѓам тоа време да размислам,заклучувам дека околу мене се луѓето кои што ги сакам и кои што сакам да се присутни во мојот живот.Гледам да ги средам впечатоците и мислите и емоциите од тој изминат ден.
Воглавно сум задоволна...животот ми е навистина ок,среден,нема причина за да не бидам задоволна.
Има работи кои сакам да ги сменам,но сепак,некогаш преферирам да мислам на работите кои ме прават среќна.

Некогаш имам потреба кога сум сама,навечер,кога нема шанса да ме прекине некој,да се исплачам.Некогаш едноставно сакам да ги пуштам созлите да течат иако немало некоја конкретна причина за да плачам.
 
На крајот на денот? Секогаш среќна и задоволна со себеси. Можеби си велам „Можеш ти и подобро.„ меѓутоа никогаш не разочарана. Понекогаш носталгична и заробена, но сепак среќна што постојам и што има луѓе што ме љубат. И секогаш размислувам дека нешто треба да сменам. Да почнам да учам, да ја допишам книгата, да ја сменам исхраната, да ја скратам косата, да престанам да планирам... и утре дента се будам иста како минатиот ден и предминаиот ден и секој ден пред нив... Али ако, убаво е да се размислува за промени, делуваат оптимистички. На крајот од денот ми останува моето его и понекогаш, ама само понекогаш, нечии пораки...
 
~

Јас на крајот од денот останувам со сама себе.

Шехерезада и Алиса во земјата на чудата, циркус или спектакал на трагедијата на кловнот, не знам ...

Битно, најмногу го мразам крајот на денот.

Тогаш навистина размислувам.
 
Ги резимирам работите што ми се случиле дента, размислувам што треба да направам утре, си викам "ај, од утре почнувам да учам".. :)
Редовно помислувам колку брзо поминува времето и дека сме само гости на овој свет, и на крај, секогаш, заклучувам дека најбитни од се ми се луѓето што ги сакам и дека тие се она што останува после се... Што знам, чудно време е тоа пред заспивање, милион мисли ми летаат низ глава...
 
Некогаш имам потреба кога сум сама,навечер,кога нема шанса да ме прекине некој,да се исплачам.Некогаш едноставно сакам да ги пуштам созлите да течат иако немало некоја конкретна причина за да плачам.
__________________
а да пробаш со медитација повеќе помага барем така мислам:smir:
 
Зашто крајот на денот мора да е нешто WOW?
Зарем не можам едноставно да се одморам и релаксирам?
Не гледам никаква потреба на крај на денот да размислувам за поентата на животот и за тоа како јас функционирам со него...
Едноставно,си сумирам се што ми се случило дента...расположена,среќна,тажна,нерасположена сум во зависност од тоа како ми поминал денот,дали нешто ме разочарало,повредило,насмеало,изненадило итн.
Дали треба нешто да сменам?
Не би можела да сменам нешто што поминало само да научам од него,нели?
Крај на денот...привршуваат 24те изминати часа од завршетокот на претходниот,а следуваат уште 24 часа од наредниот...нови шанси,нови задоволсва...
Тивка музика,удобна перница и добар сон...тоа е крајот на денот.

П.С.Обично нешто што можам да го постигнам и сакам да го постигнам не го оставам за на крај.
 
Na krajot na denot...pa najcesto si gi sreduvam impresiite od denot i pravam planovi za utresniot...posledno vreme nemam bas nekoe vreme za odmor i relaksacija,i koga se obiduvam da se odmoram...pak nesto planiram,razmisluvam...:toe:
 
Денот најчесто го завршувам со голема насмевка, и колку и да звучи оптимистички секогаш сум задоволен од тоа што ми се случило денес, со надеж дека секогаш утре иде поубав ден.

На крајот на денот констатирам што сум направил денес, и пред заспивање не изостанува една голема воздишка, некогаш позитивна некогаш негативна.
 
Na krajot na denot??? Mene mi ostanuva nadesta... Sekoja vecer si fantaziram deka nema mnogu da mi se spie utre sabajle koga ke stanam u 6:45, deka srekata vo ljubovta ke (prodolzi da) me sledi (btw, ovaa zelba mi e posebno aktuelna denovive :(), da ne me krene fizika, da si najdam ubavi cizmi/kaputce/dzemper, deka utre ke mi bide ubavo i veselo vo skolo, deka ona sto sum go namislila ke se ostvari... Pred da si legnam mi e najubavo, sakam da spijam i da sonuvam zosto utre e NOV DEN***
...leleee ko poetesa sum :)
 
секоја вечер пред да заспијам онака плански си го разработувам утрешниот ден со надеж дека од ден на ден се на подобро оди:)
 
Многу песимист бе ти. Дај малце разведри се. Шо ако то го мислиш? Ќе смениш нешто? Не. Само ќе бидиш во депримирачко расположение.

Кој рече дека сакам да сменам нешто?
 
До пред некое време: "Пројде уште еден ден во кој ништо не направив.. е браво.. утре пак?"; од вчера: "Се` ме боли..".
 
До пред некое време: "Пројде уште еден ден во кој ништо не направив.. е браво.. утре пак?"; од вчера: "Се` ме боли..".

Meн, ај одма опуљ низ пенџере, или трк на тераса... Какво убаво утро! Вдиши го.

Да, бјудифул деј :vozbud: А крајот му е далеку. Уживај го.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom