Реалноста и идеалот

  • Креатор на темата Креатор на темата Natural-girl
  • Време на започнување Време на започнување

Natural-girl

Morphine
Член од
16 октомври 2007
Мислења
3.462
Поени од реакции
5.246
Дали цврсто стоите на земја или пак сонувате за подобро време? Дали сте реалисти или пак, идеалисти? Дали идеализирањето на работите ви помага? Може ли да се направи некаква спојка меѓу она што го имаме и она што го посакуваме? Очекувам размислувања, а и јас ќе се произнесам на подолго:helou:

Реалноста и идеалот - она што не опкружува и она што го посакуваме се прекрасни кога се сплотуваат во едно. Во едно нешто што го сакаме и го имаме. Звучи добро, но човечиот дух е тешко задоволлив и немирен, тој е обележан со постојаната замисла и потрага по нов идеал.
Човекот е талкач. Талкач кој напати бега од реалноста и скита по патишта барајќи го идеалот. Човекот живее меѓу два света, реалноста го ранува, идеалот го лечи. Тој нема дом. На земјата ја насетува минливоста, а небото му е недостижно.
Човекот се обидува да го пронајде својот космос и место во универзумот. Човекот бара се додека не открие дека идеалот треба да го вметне во реалноста. Идеалот го носиме во разумот и ако научиме да го вклопуваме во сегментите од реалноста, ако научиме да ги отфрламе негативните мисли во главата, ако бар малку ги гледаме порозово нештата, на крајот ќе се вчудоневидиме кога ќе сфатиме дека - и кога ќе ги тргнеме очилата, сликата ќе биде истата, веќе видената и замислената.
 
Реалист сум и сум била и ќе бидам. Одам цврсто на земја, планирам нешто што е остварливо а не нешто неверојатно. Песимист сум и се надевам на најлошото. Го посакувам она што е реално, можеби предвидено и не летам во облаци. Едноставно реална сум во секој поглед, став и очекувања.
 
Realist definitivno.Zamisluvam i posakuvam nesta koi se ostvarlivi.imam realni sfakanja i mislenja i ne letam visoko,bidejki znaete koj visoko leta nisko paga:toe:
 
Реалиста 80% но тие 20% ми се за малку сонување и веднаш станувам иделиста...Мора малку човек да биде dreamer:wink:
 
Во принцип се трудам да ги вклопам реализмот и идеализмот во една целина. Ја согледувам the big picture, ама имам желба да направам се што можам за да ја подобрам. Оптимист сум и секогаш гледам на добрата страна на нештата. Размислувам рационално, ама знам и да сонувам. Се надевам дека не е конфузен постов:smir:
 
Реалист сум,ама што би било ако не оставам бар малку простор за фантазирање и летање со паметот.Имам моменти кога сакам да се отргнам од реалноста и да не се замарам со секојдневни проблеми
 
pretezno realist,no sekogas imam vreme i za malku fantazija.idealist sum koga stanuva zbor za rabotite sto jas licno gi pravam,sakam da bidat idealni kako sto ke gi zamislam i sekogas se trudam da dopram do nekoja perfekcija,sto sekogas ne mi uspeva ama ponekogas rezultatite mozat da bidat prezadovoluvacki.sto se odnesuva na moite pogledi kon svetot najcesto se realni, sekogas koga planiram nesto za vo idnina,gledam da e realno i ostvarlivo,ama nikogas ne mi preci da go zacinam toa so malku fantazija i da se nadevam deka se ke bide taka rozevo

vo sekoj slucaj idealiziranjeto na rabotite vo odredeni granici moze da ni go zacuva teloto i umot od sekojdnevnite stresovi,da ne odmori od site problemi,ama nemojte nikogas da zaboravite da se spustite na zemja,vo sekoj slucaj realnosta pa i ne e tolku losa
 
Јас сум идеалист по секој цена. Некако реалност ми е гледање само на она што е баш реално, баш во моментов без некако мисла на подобро и поубаво.
Иделизмот истовремено ми значи и креативност можност за сегашности а и минатото да се размислува и гледа исклучиво од убавата страна.

Многу луѓе ми замеруваат затоа што сум идеалист.


За мене нема лошо нешто. Нема лоша работа, лош момент. Што и да е јас го гледам од убавата страна.
Тука мислам дека идеализмот се граничи со оптимизам-кога гледаме и размислуваме за иднината, блиски и далечна.

Велите дека идеалистот ќе се разочара кога ќе ги тргне очилата. Напротив-убаво ми е вака и нема потреба од промена на моето мислење т.е. од промена на начинот на размислување.
За мене идеализмот преставува реализам и сум свесен за тоа.
 
Идеалист.Едноставно,која е реалноста во суштина?...Таа која ја перцепираме низ нашите сетила?..Милион пати е докажано дека тие не лажат.
Подобро да си замислам моја сопствена слика и да верувам во неа,или барем во нејзиното остварување,отколку да верувам во некоја си реалност,наметната од општеството кое и само не е сигурно дали е тоа вистинското нешто.
 
Едноставно,која е реалноста во суштина?...Таа која ја перцепираме низ нашите сетила?

Не,туку онаа која глобално се презентира.Wallmart џинови кајшто среќно одиш да си купиш бактерија у сардина.

Подобро да си замислам моја сопствена слика и да верувам во неа,или барем во нејзиното остварување,отколку да верувам во некоја си реалност,наметната од општеството кое и само не е сигурно дали е тоа вистинското нешто.

Општеството зафатено од коорпоративната Сенка нема доволно сива маса да разглобува филозофии и идеали,а е запознаено со само една вистина.

Кога и природно си ограничен,ем и ти се сервира една вистина која пак преку subliminal messages of pink bunnies happily drowning in acid ти се претставува како единственото нешто кое те прави среќен,тогаш веруј ми дека се повеќе од сигурни оти тоа е вистинското нешто.
 
Релиста до максимум може и затоа не ми е секогаш се розево...
 
секој можен начин го користам за бегање од реалноста!не дека сум забеган или луд,но реалноста ја живеам,а идеализирањето ме релаксира!имам приметено дека многу ги идеализирам луѓето!
 
...

Дали цврсто стоите на земја или пак сонувате за подобро време? Дали сте реалисти или пак, идеалисти? Дали идеализирањето на работите ви помага? Може ли да се направи некаква спојка меѓу она што го имаме и она што го посакуваме? Очекувам размислувања, а и јас ќе се произнесам на подолго:helou:

Колку само едно без друго не може.

Реалистот сам по себе мора да има нешто за што ќе сонува, како што идеалистот нешто за што ќе се држи.
Психички здрава личност има некоја „идеална“ комбинација од двете.

И секогаш се трга од она што го имаме за да го добиеме она што го посакуваме.
 
Тоа што го сметам за идеално го оставам на хартија.. Било дали во расказ или цртеж.
Реалноста е таа што ја живеам и опишувам преку РАП текстови. Рапот е реалност сам по себе затоа и го слушам.
Ако се претставуваш како нешто за тебе идеално пред другите, почнуваш да мечтаеш за тоа и го губиш својот вистински идентитет. Се губиш сам себеси во сликата на перфекција што ти е створена во глава.
 
Веќе подолго време цврсто стојам на земја и сум реалист. Сметам дека не би ми помогнало идеализирањето на работите, па затоа и не го правам тоа.
Тоа е така за мене затоа што мразам разочарувања, кои би ги имала доколку би живеела во соништа. Подобро да очекувам помалку и реално и да бидам задоволна, отколку да фантазирам за недостапното, само колку да помине времето.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom