(продолжение)
ПОЛИЦИЈА УГРАЂЕНА У НАСИЉЕ
У ствари, горе је. Пред онима који успешно избегну прва три зла – дрогу, „рат против терора“ и сиромаштво – које сам укратко описао, остаје четврто: оно што социолози називају „структурно насиље“. Оно поприма два облика. Први је оно што психијатри називају „агресијом из фрустрације“. Да бисте схватили о чему се ради, погледајте окрутне примере канибализма међу индустријски узгајаним пилићима, које држе заробљене у мајушним кавезима под вештачком расветом и хране дрогама и ГМО сачмом. Гето је социолошки пандан тог кавеза, и фрустрација коју производи немогућност отпора или бекства може да доведе то поремећеног насиља против себе или других.
Други облик (структурног) насиља је системско, када се кроз намеран процес друштвене манипулације једна група или класа људи учи страху и мржњи према другој. То је процес који називам шизмогенеза, инспирисан запажањима Грегорија Бејтсона (
Gregory Bateson): у суштини најсировији облик оног „завади па владај“, који производи погроме, грађанске ратове, геноциде итд.
Полиција је у потпуности уграђена у ово систематско насиље. Полицајце уче да истовремено мрзе и страхују од јавности којом господаре. И то није нимало случајно. Полицајац у патроли, специјалац (
SWAT) или снајпериста – то су људи ограничених интелектуалних способности, који не разумеју како функционише геополитички систем. Они по природи нису радознали што се тога тиче, већ су обични људи који вреднују традицију, конвенције, уклапање у друштво око себе, ред и закон. Другим речима, искрено и потпуно верују у митове нашег друштва о „слободи“, и „доброти сврхе“, и „праведности срца“, и „посебности“. И очекују од других који би да буду „добри“ и родољубиви Американци да исто тако верују у те ствари. Јер како у ретком наступу елегантне речитости ономад рече Џорџ Буш јуниор: „Ако нисте с нама, онда сте против нас.“ Дакле, полиција је веома подложна пропаганди.
Полицајцима онда ограниче знање, поделе их у подгрупе, и непрекидно их обучавају да мрзе и страхују од службеног „непријатеља дана“ – а потом их обучавају насилним методама спречавања тих „непријатеља“ да остваре своје наводне циљеве. Полиција више нема палице, већ елитно наоружање које користи војска. Уче како то оружје да користе тако што гледају филмове. А све се то на крају запечати специјалном обуком коју врше они исти „специјалисти за тероризам“ који обучавају војску – јер америчка метода субверзије увек се ослања на стварање утиска посебности. Тако да сад то више нису „глупи дротови“, већ добро обучени чувари реда, којима је речено да су елитни чувари „домовине“ од оних што мрзе нашу слободу.
МИТОВИ У КОЈЕ ВЕРУЈЕ ПОЛИЦИЈА
У односу на становнике места попут Фергусона полиција је у економски привилегованом положају. Полицајци имају синдикате, можда једине у данашњој Америци које не напада владајућа класа, тако да су добро плаћени, имају бонусе, бенефиције, и могу да купују куће и одгајају децу далеко од монструозног система који сам описао горе. Они у некој мери имају користи од неједнакости у друштву, па онда са презиром гледају на народ над којим стражаре, а са обожавањем на оне „изнад“ себе: богате и „стручњаке за претње друштву“. Ако погледате полицију у богатом крају, видећете да уопште нису толико осиони. Зову вас „господине“ и „госпођо“. Ако вас зауставе због неисправних светала, готово да се извињавају – јер шта знају, можда сте судија или општински посланик. Знају, дакле, ко им је господар и према њему се односе послушнички. То очито није случај у Фергусону, где полиција годишње бележи више привођења него што место има становника, а стопа хапшења је исто тако несразмерна.
На концу, полицајац који проведе неко време у служби мора да се суочи са потпуном исквареношћу друштва: спознајом да је „правда“ фарса. Зна се ко су дилери, зна се ко су макрои, курири, купљени политичари и судије – све се зна. Али се зна и да не постоји воља да се било шта ту промени. Штавише, они сами ту ништа не могу: избор је да или учествују у поквареном систему или да се држе по страни и надају се да им пре или касније неће „напаковати“ скандал.
Полиција у нашем данашњем друштву живи у стању потпуног спознајног раскорака, односно етичке дилеме. Принуђени су да верују како смо наводно најбоље друштво свих времена – а, с друге стране, како је живот безнадежно окрутан и покварен. Морају да верују, или се бар праве да верују, у митове које су се заветовали да чувају: ратове против дроге и тероризма, да је друштво у којем живимо праведно и да су они чувари те правде, обећање напретка и малтене верско убеђење да је могуће побећи из гета кроз поштење и вредан рад. Истовремено, попут свих осталих у Америци, могу да виде како се цео систем убрзано распада. Знају да за житеље Фергусона уствари нема посла и да они могу да напусте гето колико ликови из филма
Труманов шоу (
The Truman Show) могу да напусте филмски студио. Овај раскорак је, дабоме, непомирљив – тако да и сами полицајци под унутрашњим притиском реагују истом фрустрираном агресијом, тј. изненадним насиљем.
„ЧИШЋЕЊЕ“ КАО У ИРАКУ
У таквим условима, једина моћ коју полиција заиста има је над становништвом којем би требало да служи. А једини начин да покажу ту моћ је кроз насиље. Социолози и криминолози знају да су методе које полиција учи јалове, исто као што економисти знају да нема „цурења надоле“ већ само „тока нагоре“. Нежније методе рада, од укључивања заједнице до правде кроз реституцију, већ постоје и доказано успевају. Али и насилне методе успевају – само служе другој сврси: застрашују народ, стварају услове да једна група постане доминантна, изолују људе и терају их на сукобе у јаловим играма без победника, затиру људскост и милосрђе. Другим речима, контролишу народ и омогућавају властодршцима да га селективно експлоатишу за сопствени профит, попут плантажне културе, која полако сазрева по врућини лета у Сент Луису.
Колико год локална полиција била лоша, не може се поредити са насиљем специјалаца (
SWAT). Они су брутални колико и војне патроле које „чисте“ куће по Ираку – што не треба да чуди, јер и једне и друге уче на исти начин: ако се нешто миче, убиј.
Што нас враћа на питање полиције. Под условима које сам управо описао, у немогућем оквиру у којем су приморани да функционишу, како и не би били насилни, макар понекад? И, како не би били систематски насилни, као организација? Можда не све време, али углавном друштвене околности у којима полиција данас функционише просто налажу вршење насиља према подређенима, систематски и тоталитарно.
Управо свест о свему горе описаном наводи многе коментаторе овде да аутоматски претпоставе како полиција редовно лаже и врши насиље. Надам се да вам је сад јасније зашто. Не ради се овде о разумевању мотивације појединца (тј. полицајца који је усмртио Мајкла Брауна) – јер, дабоме, не познајемо човека довољно – већ о сагледавању целе слике друштвених и материјалних услова нашег друштва данас, у којем битишу како америчка „подкласа“ тако и њихови „пастири“.
Што се саме полиције тиче, од стотина случајева попут овог сваке године – корупције, бруталности, заташкавања, подмићивања, крађе, убиства итд. – понеки је можда случајан, ненамеран или чак измишљен. Мало је вероватно да је ово један од њих; просто, досад би се сазнало, осим у случају да су самом полицајцу намерно наместили. Али то је детаљ, и усредсређивањем на њега ризикујемо да пропустимо суштину шире слике ствари. Надам се да нам је то свима јасно.
Са енглеског НЕВОЈША МАЛИЋ
(коментари)
- пегепет • pre dan
Можда неколико бројки помогне:
- црнци чине 66% градске популације
- у саставу градске полиције има 91% белаца
- међу незапосленима у граду је 6,5% белаца и 26% црнаца
Осим ових статистичких података, симптоматично је да по избијању немира долази до "медијског позиционирања" и полиције и демонстраната, па тако полиција за свог портпарола поставља црног полицајца, а демонстранти истурају испред себе белца.
Чињеница да су обављене већ три аутопсије, једна на захтев породице, говори сама за себе о општем неповерењу.
Шест метака је прича за себе, јер је шести метак једини био смртоносне природе и, наравно, испаљен је последњи и у главу, што је јасна назнака "овере".
Дакле, није спорно ништа од овога што аутор коментара пише, јер људи тамо боље знају, из те су средине, али је проблем у својој дубокој суштини типичан расни проблем и то никаква пиркања и пеглања не могу прикривати.
Zdravko Novak • pre dan
Da malo dopunim sliku najmocnije i najbogatije zemlje sveta.
-Oko 50 miliona gradjana SAD (ili 20% domacinstava) zavisi od food stamps-bonova za hranu ili "tackica" za svoj dnevni obrok.Za poslednjih 10 godina broj domacinstava koji se hrane pomocu food stamps je dupliran.
-preko 2 miliona gradjana SAD su u zatvorima (toliko imaju Rusija i Kina zajedno) a oko 5 miliona su uslovno na slobodi , tako da su ukupno oko 7 miliona pod direktnom policijskom kontrolom .Oko 40% zatvorenika su Crnci. Ovde nisu uracunati maloletni prestupnici u zatvoru , pa treba dodati još neku stotinu hiljada.
- Izmedju 12 i 30 miliona (niko ne zna tacan broj) ilegalnih imigranata koji žive i rade (ceo svoj život) na crno .
God Bless America (Bože blagoslovi Ameriku) - izgleda da joj je sada blagoslov potrebniji nego ikad.
Zdravko Novak • pre dan
Još jedan podatak :SAD ima nešto preko 300 miliona stanovnika a ima u privatnim rukama oko 300 miliona komada vatrenog oružja (od pištolja do mitraljeza). Dakle jedan komad po glavi stanovnika (3-4 po domacinstvu).To objašnjava donekle zašto americka policija mora da bude naoružana kao voska (specijalci)-jer stanovnici su vec naoružani kao prosecna policija!
Ovo je primer tzv katastrofalne ravnoteže !
I da izvucem neke zakljucke (veoma paradoksalne) iz podataka koje sam malopre izneo.
Sto je SAD bogatija to ima više sirotinje ! Kuda vodi takav trend ?
Sto su slobode i ljudska prava veca -to ima više zatvorenika i ilegalaca ! Da li ljudi u SAD imaju previše slobode i premnogo ljudskih prava ?
Evropa ocigledno ide putem Amerike, Srbija ide putem Evrope !
Bože blagoslovi i Evropu i Srbiju . I njima je potrebana milost božija
- banev • pre dan
Све је ово прича. Суштина је у САД црнци (мислим и на оне обојене из ЈА) мрзе белце, и обрнуто. При том је мржња већа са стране оних белих (јер имају власт и моћ-чист расизам). Да ли су ови и у већини, нисам сигуран.
Но, видеће се ускоро.