Ја признавате ли грешката, и ја прифаќате ли одговорноста?

  • Креатор на темата Креатор на темата city
  • Време на започнување Време на започнување
Порано или подоцна,си ја признавам грешката и нормално ќе се извинам.Моето завршува таму,а другото зависи од другата страна,т.е дали ќе ми биде простено или не.Како и да е,мислам дека не е фер секогаш да ја префрламе вината на друг и дека кога-тогаш ќе мораме да се сносиме со последиците од дадената ситуација...:pipi:
 
Како и секој смртник грешам и кога правам грешки.Нормално настојувам колку што е можно помалку да грешам и тоа не на оние најблиските.Целосно ја прифаќам одговорноста за тоа.Секогаш сум стоела зад моите постапки и ја прифаќам максимално одговорноста за работите што сум ги направила..ипак никој не ми е крив, сама сум си..:toe:
 
Секогаш кога ке направам грешка што на сите ни се случува ја признавам и се извинувам за тоа што сум го направил.......
 
Секогаш ја признавам вината.....
Тоа ми е можеби лоша но и добра страна воедно..
Кој што си направил со тоа ќе си живее..
 
секогаш ги признавам моите грешки ако можам ќе ги поправам се случува и да се извинам секако за моите грешки сум само јас одговорна и ги сносувам последиците
 
Si gi priznavam greskite, si ja snosam odgovornosta, i koga znam deka sum kriva ne sakam da gubam vreme izvinuvajki se deka ne sakav da go storam toa, deka stvarno mi e zal bla bla ... ednostavno vikam kriva sum i gotovo.
 
Prifakam greski znam da se izvinam iako sum masko znam da padnam na dno i da kazam deka sum gresel mada ne lici na masko :vozbud: ama koa se grese se grese i zatoa posti zborot izvini koj znam da go kazam koga gresam :tapp:
 
Ако сум згрешила да, ќе ја признаам мојата грешка. Не е фер да се префрла вината на некој друг. Сепак не заслужува. Иако има милион такви што ја префрлаат вината на други, ама кога тогаш вистината ќе искочи на виделина. :pipi:
 
Пред некое време добив коментар ,,па може ли ти да си крива понекогаш,,...
и од мама сум го добивала истиот коментар ама не сум обрнувала внимание бидејки што се однесува до неа јас сум крива за се што ќе тргне наопаку.Но овој коментар од сосема неутрална личност го добив и ме натера да се замислам за прашањево.Не сакам да признаам дека грешам.Тешко ми паѓа тоа.На некое потсвесно ниво знам дека не сум во право но продолжувам да се инатам додека гледам дека има мегдан.Но сепак зависи и до грешката.Ако од мене се бара да прифатам некоја одговорност,и од таа грешка зависи нешто,никогаш не сум ја избегнувала,ниту вината,ниту одговорноста.Грешките повеќе ги гледам како мотив отколку како разочарување но сепак не се водам од тоа кој работи греши.
 
Да,најчесто ги признавам направените грешки.Знам да кажам потоа човечки „Извини“ нема зошто да бегам од одговорноста,едноставно кога веќе сум го кажал или направил тоа сигурно е дека сум размислил за последиците.
Не ми е воопшто тешко да си ја признаам грешката.
 
Нешто што многу ме нервира кај луѓето е кога ќе згрешат и не сакаат да си ја прифатат грешката. Што е толку бе мајката? Гордоста ли не им дава да го направат тоа? Инаку кога јас кога ќе згрешам нешто, не брзам да се извинам, туку да кажам „Другар, згрешив и ќе гледам да не се повтори“. Настојувам да си признаам кога сум згрешил.
 
Понекогаш ги признавам грешките, понекогаш не ..
 
Скоро никогаш не грешам.Дури и кога грешам,тоа е верижна реакција започната од нечија туѓа грешка.
 
Не ми е тешко да си ја признам грешката колку што ми е тешко да си простам самата на себе. Не бегам од одговорноста на сопствената непромисленост!
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom