Трајла бе, трајла бе, Рефко и Чомбе бацају бомбе.

ОооОоООо Кајги, па шта маи?
Ја зевам уште од прееска, не знам колку солзи узпатно отидоа. Се вртам ко тулумба, сон не ме фаќа.

Едно време застанав на прозор и се заборавив.

Гледав паркирани коли. А бе јас поима што си немам, поарно ќе ги паркирав еј, жими кариера.

Едно количе застанало на сред улица, гајле си нема. Друго кај и да е ќе влезе во влез и ќе ми заколедари. А третава мислиш ќе се качи на дрво, да бере крушки. Овај, липа.

Озбилно на ништо не личи, расфрлани кај им текне, мислиш дека си во некоја компјутерска игрица. Жими ја да умреш ти.
Мени се не спава, тананна, не буди блесава.

Ај да не продолжам, бидејќи ќе потрае, па ич нема да заспијам. Ќе се внесам во песниве, ќе разбудам некого. Така што... пшшшт.