Прикаската по име "како је Весна Пусич примила Курцу" конечно е завршена.
Почивај во мир, Ишине Куропушоски, ми беше драго... па и не така многу ако бидам искрен.
А сеа како што ветив, "неколку" (
) реченици за играва.
Дефинитивно подобра отколку што очекував, кажав и погоре.
Очекував тие јапански срања - приказна, анимации, армори, оружја и ред други елементи тесно поврзани со јапонската култура да ми бидат константно трн во око и да не можам да ја играм играва, но сум грешел, многу сум грешел. Не велам дека после Секиро ги засакав, но гејмплејот е толку добар што како продлабочуваа дејствијата така почнував и да не ги приметувам сите тие ствари, или со други зборови почнуваа да не ми пречат.
Фактички гејмплејот те вози. Толку е добар и флуиден што стварно не можеш да останеш рамнодушен и целиот фокус ти е насочен во него. Како што кажа и wot, тоа чувство на reward кое ти го нуди играта е најбитно и тоа те драјва напред.
Е сеа дали Секиро ми беше најтешка Соулс-лајк игра? Прво, мислам дека и не е толку блиска до ДС и покрај сѐ, но RPG елементите се тука, дизајнот на комбатот и прогресијата во играта во основа е како во ДС и затоа смееме да се осмелиме на таа компарација. With that being said - Да, Секиро потешка од било која друга соулс игра досега. А што е најинтересно, разликта во тежината ја дадоа само неколку босови - Ишин и Ејпот. Пеперутката исто така, но таа не ја рачунам бидеќи заскитав и ја тепав во време кога не требаше. Overall босовите во ДС ми правеa поголем број на просечни убиства отколку во Секиро. А тежината кај регулар непријателите беше тука некаде и во двете игри, али можда во Секиро имаше малку повеќе непријатности во тој дел.
Лорот далеку попрецизно обработен отколку во ДС, но нема да кажам дали тоа ми се допадна повеќе, пошо и јас не можам да се одлучам.
Загодичноста во ДС е пласирана на еден посебно симпатичен начин и затоа мислам дека нa тоа прашање не треба да земам страна.
Комбинацијата со стелтот според мене беше одлична, одлично се вклопуваше во акцијата.
Во голем дел од играта стелтот беше апла пласиран и наметнат што дури беше и гејм-чејнџер кога станува збор за експлорингот и прогресијата во играта, што љубителите на константна акција би можеле да замерат. Но ок, добар е миксот.
Кога станува збор за брзината на гејмплејот - јас како фанатик на ДС кој бев во најидеална позиција да го остетам тоа, можам слободно да кажам дека имаше огромна разлика. Секиро двапати побрза од ДС. А кога сме кај брзината...
Долго време читав, тука во темава а и на интернет за тоа како Секиро и ББ се "подобри" од ДС бидеќи имаат побрз гејмплеј. Јас не би се сложил, или не би се изразил во тој стил.
Точно, уживав во работите кои ми ги овозможи брзината на Секиро (а не ги можев во ДС), но еве и после Секиро можам да кажам дека уживам подеднакво и во инертностна на ДС. Уживам и таму бидеќи не гледам дека недостигот на брзина ме скратува од нешто, туку ме тера да се адаптирам на таквите околности и врз нив да го изградам триумфот.
Играв и Lords of the Fallen и The Surge кои и двете се побавни од ДС и воопшто не ми пречеше ништо. Едноставно брзината ми изгледаше реалистична, за разлика од Секиро во која е апла надреалистична и напумпана само да им овозможи на играчите други нови авантури. Но пак ќе кажам... не ругам, уживав и јас, но сметам дека разликата во брзината не смее да прави таква дистинкција.
Секиро имаше и многу други нови кул механики поради кои морам да признаам дека е супериорна во однос на ДС.
Подобрена латенција/респонзивност, no delay, скоро воопшто и да немаше багови и такви ствари, сѐ изгледаше исполирано и перфектно, едноставно уживав во секој момент.
Далеку подобар комбат систем и левел дизајн.
Е сеа имаше и ствари кои ми пречеа.
Пр. апла голема рипетитивност на непријатели (а најстрашното - босови), рипетитивност во области исто така. Зошто?!! Ова ептен фрустрирачки.
Ај со тоа катаната - во ред, можам да разберам, сакале да не оттргнат од дополнителните дефокусирања кои ги имаше ДС со големата варијабилност на оружја и време поминато во пасивност и калкулации со оружја. Сакале да иновираат нов систем на апгрејдување на карактерот и ок е донекаде. А разбирам, варијабилноста кај оружјата ќе резултирала со компликација во голем дел од веќе воспоставениот комбат систем (кој како што кажав изгледаше одличен), но и покрај тоа сметам дека малку поширока лепеза на оружја ќе било подобро, барем за мене.
А имам и замерки кај апгрејд "гранката" од карактерот. Добро им е осмислена но мислам дека 80 % од техниките и скиловите беа јузлес. Како бе... факинг 6 поени оставам на ултимативна техника и прави помалку штета од регулар хитинг ?! Are you fucking serious?
А не добивам нити предност во posture статусот, апсолутно ништо.
Ќе беше покул ако техниките имаа позначителен импакт во играта - мој став.
Ми пречеше и јапанизмот како што кажав и на почетокот, но тоа беа ствари кои би го ставил во група "работи кои ги занемарив" и воопшто не влијаеа на впечатокот.
За крај -
Дефинитивно во топ 5 игри! Без дилема и колебање.