Дали би сакале да имате можност да ги бришете негативните спомени?

Не би. Кога не би постоеле и не би ни се случиле би живееле во некаква илузија, безлично, без сјај.
Кога не си во можност да видиш и да се почуствуваш што е лошо тогаш не си во можност ниту да се израдуваш на позитивното, на убавото.
Нека си се таму каде што се како потсетник на тоа од што и од кого треба да се стои подалеку.
 
Не сакам. Хехе. Тие се дел од мене зошто да ги бришам... Учам од нив... Ако ги немаше лошите спомени како ке знаев кои се добри... Хехе.
 
Имам можност, се трудам....... и ми успева. :)
Како ти успева, односно каква можност имаш?

Освен амнезија и лоботомија, не ми текнуваат други познати методи.
 
Не! Никогаш не сум ни посакал да заборавам нешто негативно. Без разлика дали тоа било последица од мене самиот, или од некој друг...или кога подобро ќе подразмислам, се е последица на самиот себеси. Злопамтило сум, паметам се, имам многу негативни моменти, ако сакате наречете ги и исечоци од живот, нема да згрешите многу. И тоа ме прави цврст. Моите негативни моменти, мојот живот сведен на емпириско учење на животните лекции. Нешто, низ коешто преживувам и во моментов. Зошто би ги заборавил...тогаш би имал многу празен споменар. Вака, барем се чувствувам ментално богат.

едит: прочитав погоре, па се сетив...токму најтешките и најлошите моменти посебно не сакам да ги заборавам...нека ме удираат по тиква секогаш, кога повторно ќе се обидам да ги повторам
 
Не!Верувам дека повеќе научив од нив,него ли од позитивните спомени.Зборувам и за негативни спомени како лични грешки,не помнејќи ги повеќе сигурна сум дека ќе ги повторам,а нели се учи од грешките.Има толку работи кои будат лоши спомени,но ниеден како таков не сакам да го заборавам,затоа што секој подеднакво ме прави ова што сум,тоа е еден своевиден биланс за моето Јас.Не сакам да бидам поинаква,сакам да бидам подобра,но не да се менувам од корен.Верувам дека без почувствувани негативни емоции колку и да биле бестијални и не знам какви,сакам да ги помнам и без нив не би ја знаела вредноста на позитивното и убавото во вистинска големина,како и сето она олеснување кога се ќе помине.Со помош на негативните искуства се учиме на самоутеха,истрајност и созреваме.Доста кукавички би било да се избегнат.Балансот е важен,ја сакам златната средина,а можам да ја имам ако го имам позитивното и негативното,во спротивно би била кретен кој се церека за се и сешто и го гледа светот со розови очила кои нижат само бајковити замисли.Не сакам одново да се учам за лошите страни на животот и да ги доживувам,ако повторно се сретнам со истите барем ќе знам како веќе да се соочам,а оние кои ќе зависат од мене да ги поправам на време или избегнам.
Искуство не е искуство ако не те плеснал животот барем еднаш по нос и те натерал да се замислиш дека постојат идиот на светот,иако и ти можеби учествуваш во нив и си бил некогаш идиот,па колку-толку ќе се пронајдеш и ќе се потрудиш да се поправиш во однос на останатите низ негативното искуство почувствувано на своја кожа.Не мора да се извиниш,доволно е да се покаеш во себе итн.
 
Она што не не убива,не прави посилни.
Зошто да го избришам она што ме направило посилна?
 
Не!И тие спомени се дел од мојот живот па не би ги бришел.
 
Сакам само еден мал дел од нив да бидат избришани, што ми оставиле белези и трауми... да ги избришам зошто гледам последици... лоши.. воопшто да не се сеќавам на нив и да не болат толку колку што болат..
Сите други спомени негативни нека останат, какви - такви мој си се, тие ме направиле посилна, сум научила нешто од нив, денес сум ваква ради сите спомени и позитивни и негативни... кога ќе ми текни на некој од негативните спомени одма ме лазат морници... ама сум научила од нив некоја лекција...
Денес таа лекција ми помага многу...
 
Па богами ни ја не би сакал ... зашто тогаш ке беф многу глупаво дете ... пошто немаше ништо да научам од ниф ...
 
koga bi imala moznost bi gi isbrisala poslednive 5 godini i se bi pocnala otpocetok.mozebi povtorno bi zgresila ama vredi da se proba.
 
Зависно кои, има некои кои служат како огромно искуство, а некои едноставно би сакала да ги избришам....
 
ubavite spomeni koga ke pominat, na primer sekavanje na nekoja draga licnost so koja sme ziveele a ne e so nas oti zaminala od ovoj svet to est sto se veli umrela, se macni i losi.
 
Да ,само во случај ако се работи за тешки трауми предизвикани од друг, додека за лични грешки ,вообичаени непријатности не , бидејки ќе останат како поука за понатаму ,ќе не доизградат ,па тоа е и животот .
 
Не би сакал.. Составен дел се од мене , а со нивно бришење се бришам и себе си !
 
Има една статија која ја прочитав ,која вели дека наскоро би можело да се создадат инекции кои ќе им помогнат на луѓето да ги забораваат непријатните доживувања,спомени па и своите стравови.

Дали вие би се подложиле на такво нешто?
Дали посакувате некогаш да не се сеќавате на некои работи кои сте ги направиле или кои ви се случиле?Дали би сакале да можете така како со гума да избришете и заборавите работи/стравови или сепак не? Зашто да/зашто не?

nema potreba da gi zaboram losite sekavanja poarno da gi pamtime za da ne gi povtorvame istite raboti a ako gi zaborajs losite sekavanja pak ke gi naprajs istite:helou:
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom