Дали би сакале да имате можност да ги бришете негативните спомени?

не сакам да можам да ги избришам секое лошо носи нешто добро во себе секоја лоша ситуација ме научила да бидам тоа што денес сум затоа несакам да избришам ништо од минатото
 
Доброто и Лошото се поврзани едно со друго....кога не би било лошото како би знаеле шо е добро?...за мене инекција не треба...Доволно во мојата свест да си ги избришам оние лоши работи коишто сум ги предизвикал или направил...не ми треба некој да ме шиба со инекција..:)..позз и Шмек
 
Не... Што се всушност негативните спомени? Нешто што сме го доживеале како неуспех, како негативен исход кон нештата за кои се бориме. И тоа останува врежано во умот како лекција следен пат да не го потегнеме тој чекор. Но не чини и целосно да се препуштаме на самите спомени (било среќни или тажни) затоа што од премногу мислење (навраќање) нема ништо да потегнеме и ќе тонеме подлабоко и подлабоко. Затоа треба да знаеме од тие негативни спомени да го исцрпиме максималното за да одиме напред.
 
Се сложувам и со мислењето на Саладин.Понекогаш лошите спомени не нас прават по силни,од сите тие лоши спомени треба само да се има поука за во иднина.:pipi:поздрав...
 
Ne. Zasto ucime od negativnite spomeni i rabotikoi ni se slucuvaat. Vo sprotivno bi gi povtoruvale greskite.
 
Не би сакала да имам таква прилика затоа што токму тие негативни спомени ме направиле да бидам мноху појака одколку што сум била и на некој начин тие ми помогнале да се сватам себе си ко личност да бидам спосбна да ги препознавам луѓето какви се и што се така да искрено не би
 
Понекогаш животот како свесно да ги одбегнува лесните патишта и создава испреплетени случки, можеби за поука .
 
nekoi da, nekoi ne.ziveeme u takov svet da i moznosta da izbrises nekoi losi spomeni dzabe e i onaka ke dobies novi,no dobri se ponekogas i za nekoja zivotna lekcija.
 
Ми годат „негативните спомени“ и се добар почеток на секоја интроспекција, сите тие филозофски муабети дека ако не се негативните спомени нема да бидеме истите личности се сосем океј, држат вода. Но, се запрашал ли некој какви ќе бидеме доколку постојат само позитивни спомени? Што подразбирате под позитивни спомени, а што под негативни?? Дали тие „спомени“ се позитивни затоа што вие ги доживувате како позитивни или се позитивни затоа што ви се наметнати како позитивни? И кој ги разграничил позитивните од негативните спомени??
Да не забегувам... Не, немам потреба од таква можност. :pipi:
 
Ne ne , zasto bash od tie nezgodni i negativni situacii uchime za ponatamo , a dokolku bi gi izbrishale , mozebi povtorno bi doslo do ista takva situacija ..
 
Ако ги избришам своите грешки тогаш повторно ќе потклекнам.
Ако не научам од моите неуспеси, тогаш сум осудена да ги повторам.
Ако не се борам со животот и со сама себе, тогаш знам дека мојот живот ќе биде верижна реакција на пропусти и слабости.
Се повторувам на темава со истиот заклучок, но, силата на разбирањето во овој пост ми е поголема од таа во предходниот, да ги избришам негативните спомени е да ја убијам можноста за усовршување и надградување.
 
Да само во случај на некоја тешка траума која со себе донела психолошки последици, нешто што ме спречува нормално да функсионирам во општеството како индивидуа и ме измачува. Во таа ситуација дефинитивно да, но изгубени љубови и миленичиња од детството се нешта кои сами ги надминуваме со време и не прават посилни за она што допрва ке дојде такво нешто дефинитивно не би бришела. Не гледам зашто некој би.
 
Има една статија која ја прочитав ,која вели дека наскоро би можело да се создадат инекции кои ќе им помогнат на луѓето да ги забораваат непријатните доживувања,спомени па и своите стравови.

Дали вие би се подложиле на такво нешто?
Дали посакувате некогаш да не се сеќавате на некои работи кои сте ги направиле или кои ви се случиле?Дали би сакале да можете така како со гума да избришете и заборавите работи/стравови или сепак не? Зашто да/зашто не?
Понастрана од тие инексии зошто големите фармацевтски компании ќе те искористат како лабараториски глушец.Нема потреба да се заборават лошите искуства единствено што човек може да направи е да се соочи со нив затоа што колку и да се лоши тие сепак се искуства.Тие искуства од минатото можат да се искористат во твојот сегашен живот не дај боже ако се случи некоја слична ситуација да знаеш како да реагираш,зошто ако ги заборавиш тие искуства нема да реагираш баш најдобро.Инаку јас не би се подложил на такво нешто објаснив зошто во првата реченица.
 
Jas ne bi izbrisala nisto zatoa sto so to toa bi gi izbrisala i poukite sto sum gi izvlekla. Taka da sakam da pamtam se, losi spomeni, greski, bolki, radosti... bukvalno se.
 
Ништо не би сакала да избришам, освен едно нешто кое и по две години ме јаде одвнатре. Е како тоа би сакала да го избришам. А ниту научив нешто од него, ниту па било што друго. Само онака ми тежи на душава за џабе.

Како и да е, другите с*ања што ми се десиле и што ме повредиле нејќу да ги бришам. Секогаш кога ќе ми текне на нив, ме болат исто како и тогаш ме повредиле, ама па во друга страна ме потсетуваат дека можам да било што да поднесам и дека сум јака и дека секоја случка во мојот живот има и своја поука.
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom