Дали би останале со партнерот ако...

  • Креатор на темата Креатор на темата B. Boop
  • Време на започнување Време на започнување
Замислете ваква ситуација:
Имате партнер со кого сте подолго време. Се почитувате, се сакате, ве врзувале и ве врзуваат многу убави моменти. Одлучувате дека тоа е човекот/жената на вашиот живот.
Наеднаш се случува нешто непредвидливо (пр.сообраќајна несреќа) и вашиот партнер станува инвалид. Значи, повеќе не е подвижен, животот понатаму треба да го продолжи во инвалидска количка и да се справува со сите непријатности што ги носи животот понатаму.
Освен физичкиот момент со кој што треба да се справува, тука би се појавил и психичкиот момент (како ќе ја прифати новата ситуација, колку ќе биде подготвен да ја издржи, колку ќе се измени психички, колку тоа ќе влијае на вашиот однос, и сл.).
Бидејќи претходно сте решиле дека тоа е личноста на вашиот живот дали оваа новонастаната ситуација ќе ви ја промени одлуката?
Ако одлучите да останете знаете или претпоставувате низ што се` треба да поминете.
Ако одлучите дека треба да се повлечете како понатаму ќе живеете со таква себична одлука?
Ова се случи во мојата фамилија , страшна работа.
 
Одлуката дека таа личност е личноста на мојот живот го крие одговорот. Нема потреба од повлекување. Како што сме поминале многу убави моменти во нашиот живот, така ќе се справиме со се што носи животот. Колку и да се промени таа личност кон мене или кон светот, јас ќе се адаптирам, без оглед на последиците. Подготвен сум на СЕ и СЕШТО за личноста со која сум решил да го поминам животот!
Тука нема дилема
 
Преголем емпат сум и за најмали ситници ми паѓа тешко и ми е жал...
Во такви моменти ама баш НИШТО не би ме разделило од мојот партнер.
Сум му ветила дека ќе бидам покрај него без разлика на се` , дека ќе го сакам и почитувам... Љубовта не може да исчезне преку ноќ,нели?
Ма да, не ме држи за него тоа што сум го ветила...
Да, ќе ми биде тешко, претешко да останам покрај него и да го гледам како повеќе не може да прави некои најобчини работи, како судбината го предала и му ускратила многу, но јас нема да го предадам и оставам кога сум му најпотребна, кога љубовта е единствениот двигател и само таа му дава смисла на неговиот живот.
Сум се заљубила во она што е, а не во неговата способност да оди или вози точак...
 
Без разлика на тоа дали е инвалид или не, останувам со неа. Зошто? Одговорот е прост: таа како личност ме привлекла, сум ја прифатил таква каква што е. Да, тешко ќе ми биде што ќе ја гледам како мачи да ги извршува најосновните обврски за да преживее (повеќето јас ќе и помагам), но љубовта е таа што секогаш ќе не врзува и ќе ги разблажува душевните рани.
 
Лесно е да кажм дека ќе останам со партенерот без разлика што ќе се случи. Би останала со него и во ваква ситуација не велам не, иако тоа ќе бара преголем напор од моја страна. Значи свесна сум за се она што ќе треба да го правам за него ако е тој инвалид. Ако мене тој ме привлекол физички, а јас сметам дека тој е личноста на мојот живот, значи дека ме привекол и психички.

Физичката работа со која ќе треба да се справам во таков случај би била сосем во ред од моја страна.
Проблем е како тој ќе гледа на целата ситуација по таа случка. Значи може да дојде до сосем поинакво гледиште од негова страна. Може, а и сигурно дека ќе помисли, дека сум останала со него поради сожалување. Никој не може да гарантира колку тој ќе биде психички спремен за да го продолжи својот живот онака како што јас мислам дека би го продолжила. Би била со него и покрај тоа однесување и замислување. Меѓутоа се си има своја граница на толеранција. Ако се помине таа граница сигурно дека ќе го оставам. Би ми било жал затоа што го сакам ама сепак. Воглавном зависи од мене исто онолку колку што зависи и од него.
 
Ljubovta e nesto sto najmnogu go cenam...vo sekoj slucaj ako e toj ljubovta na mojot zivot nema nesto sto ke moze da me odvoi od nego ni pa ke napravi pomalku da go sakam...ako go sakam,ke go sakam i so negovite mani i nedostatoci,ako ne bidam so nego (ljubovta na negoviot zivot) koj ke bide drug so nego koga ke mu bide najpotrebna podrska..?
 
Преголем емпат сум и за најмали ситници ми паѓа тешко и ми е жал...
Во такви моменти ама баш НИШТО не би ме разделило од мојот партнер.
Сум му ветила дека ќе бидам покрај него без разлика на се` , дека ќе го сакам и почитувам... Љубовта не може да исчезне преку ноќ,нели?
Ма да, не ме држи за него тоа што сум го ветила...
Да, ќе ми биде тешко, претешко да останам покрај него и да го гледам како повеќе не може да прави некои најобчини работи, како судбината го предала и му ускратила многу, но јас нема да го предадам и оставам кога сум му најпотребна, кога љубовта е единствениот двигател и само таа му дава смисла на неговиот живот.
Сум се заљубила во она што е, а не во неговата способност да оди или вози точак...


Да додадам само дека во тешките моменти се препознава вистинската љубов и колку на некој му значиш/ти значи.
Дедо ми имаше ептен проблеми и компликации.Не можеше ништо да направи самиот, беше парализиран...одвај се хранеше.
Глетката беше... :( ...премногу ме болеше да го гледам како се мачи, на сите ни беше исто, но останавме покрај него.
Баба ми, не спиеше за да го чува.Постојано беше на штрек да не му се случи нешто... се грижеше максимално и покрај тоа што и на неа здравјето не и е во најдобра состојба.
Дедо ми, и покрај тоа што физички беше тотално парализиран - беше среќен, бидејќи знаеше дека е сакан и дека има некој кој се грижи за него.

Те сакам бе дедо...ми фалиш
bw.gif
 
ако е човекот кој навистина го сакам и мислам дека нема да најдам подобар навистина ке останам со него.но не дај боже на лугето на кои му се дешаваат такви грди ствари имаат големи психички последици,тешко кој останва ист каков шо беше.се повлекуваат,одбиваат контакти,едноставно секој кој ке му зборни и ке му се приближи сметаат дека е резултат на сожалување.така да се зависи од ситуацијата.
 
Ljubovta e mnogu poveke od baknezi, cvekenca i srcenca.
Ljubovta e ednakva na zivotot.A niz zivotot ima mnogu poneprijatni i teski moomenti otkolku all happy happy.
Tokmu tuka se sogleduva dali nekogo vistinski go sakate.
I da...sto i da mu se sluci bi bila pokraj nego...

Zatoa sto toj bil mojot prv i posleden izbor:wub:
 
Би останала со него, не би можела да го напуштам.Нема да биде лесно, ќе биде тешко, колку за него толку и за мене но уште потешко јас ќе се чувствувам ако не сум покрај него за заедно да ја споделиме и ублажиме болката.Како би можела да се одделам од него токму во најтешките моменти.Не, никако.
 
Би останала. Али во такви ситуации не зависи се` од мене и од мојата желба да бидам покрај него. Што ако тој ме отфрли? Ако сака да сум среќна и да продолжам со животот, а не може да сфати дека тој ми е живот? Ако отиде далеку на лечење, и неговите побараат од мене простор за да бидат со него? (има и такви родители)
Али како и да е, ќе бидам покрај него. И во добро и во зло:pipi:
 
Ќе бидам искрен, и искрено ке одговорам : јас не би останал после таква ситуација со партнерот.

извинете на ова мислење, можеби ке ме осудите, али јас така размислувам, искрен сум :(
 
Ќе бидам искрен, и искрено ке одговорам : јас не би останал после таква ситуација со партнерот.

извинете на ова мислење, можеби ке ме осудите, али јас така размислувам, искрен сум :(
Реален, поточно .
 
Пазете што зборите сега,а на што се колнете кога стапувате во брак,што се случи со она,во добро и лошо додека смртта не не раздели? Се колнеме пред Бога а не го почитуваме?

Во секој случај би останал,без разлика на се
 
Ќе бидам искрен, и искрено ке одговорам : јас не би останал после таква ситуација со партнерот.

извинете на ова мислење, можеби ке ме осудите, али јас така размислувам, искрен сум :(

Не те осудувам но ако постапиш на тој начин тогаш ти не си го сакал партнерот.Ако вистински го сакаш, како прво ќе немаш срце да го оставиш (не зборам во смисла дека ќе го сожалуваш).
Сега ќе ми кажеш од кај знам јас дали го сакаш партнерот или не.Добро, можеби го сакаш но штом таа љубов не е доволно силна за да се соочи со суровата реалност тогаш тоа не било вистинска љубов.(мразам да зборам за вистинска љубов пошо самиот поим љубов треба тоа и да претставува но понекогаш мора :))

Секој што ја почувствувал љубовта во вистинската смисла на зборот...без двоумење би останал со партнерот.Зарем не треба да има поддршка од страна на партнерите(меѓу останатото).
 

Kajgana Shop

Back
На врв Bottom