Па со ова болдираново не би се согласил, самоубијците во смртта си го гледаат спасувањето, можеби со тој акт бараат да заврши болката која што си ја носат во себе. Јас не ги оправдувам самоубијците, ама би рекол дека ги разбирам зошто се одлучиле на таков чекор. А дека самоубиството претставува некоја голема храброст не би се сложил воопшто, повеќе би рекол дека се случува поради безнадежност, осаменост и немање на цел која што би не водела напред односно цел која е невозможно да се достигне. Се сложувам со тоа што е напишано подоле, кога си осамен и нешто те боли и немаш со кој да го споделиш тоа, ќе почне да боли уште повеќе и тогаш се раѓа желбата за самоубиство. Тоа е некој нагон или инстинкт за самоуништување кој што секое човечко суштество го поседува.После многу многу прочитани страни... еве и јас да пишам нешто.
Жално е тоа што оние кој го оправдуваат самоубиството, од кога ќе се самоубие некој човек велат "Штета " "Жално, зошто?" "Не не... "... и милион примери, а зошто не ги критикувате како што ги критувате сега?
А што се однесува до мене, оправдувам самоубиство... животот е премногу суров иако е краток и не е кукавички начин самоубиството како што мислите, ајде пробај да се самоубиеш, па да видиме дали имаш храброст да го направиш тоа.
Како што рече еден од членовите: Самоубиството не е чин на спасување, туку избор да не се продолжи со животот од икс причини.
Знаете зошто кога ќе ви се случи нешто лошо, не се чуствувате како самоубијците? - Бидејки имате кого да ви даде поддршка за да продолжите понатаму со животот.
И да уште нешто, зошто секаде ја мешате религијата?
Зошто никад не сум одговорил на ова? И ќе се задржам вака на пола цитат, зашо одамна било, а се збори за истото и во понатамошниот цитат.Nikoj ne veli deka nekoj nema voopsto losi misli, deka nekoj sade ubajni gleda, si svirka cel zivot so racete vdzep i si go ladi.... ne, nikoj ne go veli toa, do dusa apsurdno e da se tvrdi takvo nesto.
Na sekoj, na vakov ili onakav nacin mu se desavale losi stvari vo zivotot, sekoj bil vo loso raspolozenie, sekoj ponekad bil vo taga, vo ocaj etc.... no, aj tuka pak da ja vmetneme karmata. Neli e ciklus, neli posle dozdot ide sonce? Zosto pri ovoj slucaj karmata da ne ja prifatime kako pozitiven fenomen i bas taa karma da ni bide nadez, onaa motorna sila koja ke ne drzi vo zivot i koja patem za mig mentalno ke ne rastereti od problemite i ke ni dade prostor da gi uvideme i ubavite raboti koi ne opkruzuvaat i koi de fakto postojat i pri takvi situacii.
Kazav, se e do mentalnata sostojba na poedinecot, da umee da ja prifati realnosta onakva kakva sto e bez nepotrebno cepidlacenje.... znaes, upravuvanje so sotojbata na umot, manipuliranje... e bas toa pretstavuva hrabrost za mene.
Колку го обожаваш зборов лоботомија, не-видено.Toecutter напиша:Храброст...зависи како се гледа на тоа...може да било и лоботомираност да се даде животот заради нечиј интерес...ништо поспектакуларно од било кој јуриш на Верден,Сома или Сталинград преку `ничијата земја`...несвесност,идиотизам и патриотизам.
Марсовке, знаеш дека ние сме многу себични. Дал во љубов, поседување нешто материјално...човекот е таков (некому иде да го потисне себичното во себе, некому не, нијанси се и слично).Доколку би морализирала би рекла дека се слабаци , дека немаат храброст да се соочат со животот
Но како можеме да така лесно да го кажеме тоа кога го немаме вкусено нивниот личен пекол. Кога не го гледаме животот низ нивните очи, кога не гледаме дека за нив шишенцето полно со отров, куршумот или жилетот претставува олеснување
Контрадикторен си не им судиш а сепак ги нарекуваш себични и неблагодарни запакувано у златна обвивка со розе панделка одозгора.Не им судам на овие што сакаат да се отепаат, но ме интересира зошто не се соочат со животот? И зошто секогаш нивниот проблем е најголем од цело човештво кое живее во надеж? И секогаш добиваме одговор "знаеш ја што имам преживеано?". И...дали тие самоубици некад размислиле колку повеќе болка ќе створат кај своите блиски??? За мене ова е дел од себичноста (колку и да звучи навредливо). Другиот дел е неблагодарноста кон она што ти дало живот, истиот да го искористиш за друг живот.
Има многу успони и падови, не е цртата никад рамна...ако е рамна ќе се убие некој од досада.
Златна обвивка за крваво сценарио со кобен крај Оние околу нив што ќе ги изгубат засекогаш што би рекле? Како нив би ги погодило? Неблагодарни не према мене, него према животот кој им е даден (во смисол ти дале живот, дај и ти) и шансата да створат нешто и према блиските.Контрадикторен си не им судиш а сепак ги нарекуваш себични и неблагодарни запакувано у златна обвивка со розе панделка одозгора.
Ок, но мора да живее и со болка. Зарем оние кои не се отепале немале болка? Според ова нели е логично дека тие лица немале болки во животот? Не, само биле ваљда многу поупорни, посилни. Пак еве прашувам, дали сопствената болка е најсилна, дали ако ме згазне некој во автобус повеќе ме боли него ако тебе те згазне? Мислам, да. Да си одземе живот, но ради некои навистина крајни причини (кои не би ги напишал овде), али млад човек...не иде бе. Со уште незапочнати проблеми.Второ зарем не е себично кога некој страда и бара олеснување на болката да му речеш не може зошто ми причинуваш болка на мене ?
Значи, како ќе дариш среќа и душевен мир некому? Сигурно не ако те снема, нели? НапротивСекогаш барав сила и верба однадвор, но тоа доаѓа одвнатре. Тука е цело време.
Постои прекрасен мистичен закон на природата дека трите нешта кои ни се најпотребни во животот - среќата, слободата и душевниот мир, секогаш ги постигнуваме ако му ги пружиме на некој друг.
Не мислам дека треба сите да се самоубиеме... ова го кажав поради тоа што дирекно ги осудувате за КУКАВИЦИ, што погрешно е тоа :smir:она што е со задебелени букви:
Мислиш дека треба да се самоубиваме за да докажиме дека не сме кукавици????Инаку во право си за останатото на сите не им толку розов животот
Не познавам никого кој се самоубил, но знам како е.Дали познаваш некој што се има самоубиено, чисто се сомневам.
Нема никаква храброст или никаков кукавичлук во тој чин...... Батали.
Види вака, од некои ситуации... нема излез.Храброст...зависи како се гледа на тоа...може да било и лоботомираност да се даде животот заради нечиј интерес...ништо поспектакуларно од било кој јуриш на Верден,Сома или Сталинград преку `ничијата земја`...несвесност,идиотизам и патриотизам.
Избор ........
Не е чин ни на храброст ни на кукавичлук. Баш фино...филозофски разглабања...на полувреме меѓу игнорирањето на оние кои им е тешко и морализирањето...
Не гледаат луѓето излез од некоја ситуација и тоа е тоа...
Во одреден момент попушта мрежата и паѓаат долу...
А да не зборуваме за стотици илјади кои полека и без драматика го приведуваат животот кон крај...алкохол,дрога,апатија,депресија...и ота е еден вид самоубиство...само на подолг рок...
Зарем би сакал да живееш од жалење? :uvo:Као дете и ја сум мислел дали ќе ме жалат и такви...детски работи
Сум лапнал зборови, требаше да стои "Као дете и ја сум мислел ако се самоубијам дали ќе ме жалат"Зарем би сакал да живееш од жалење?
Епа да,не е можно сите исто да не боли.Секој си има различен праг на толеранција на болка и различно реагира на истата.Обичен убод од игла за некој е како да си му отсекол рака,некој само офнува,а некој ни збор не изустува.Истото важи и за душевната болка,истиот проблем што некој го доживува како крај на светот,кај друг е само една грижа која не му пречи во секојдневното функционирање.дали ако ме згазне некој во автобус повеќе ме боли него ако тебе те згазне?