Самоубиство!

bucio

Урбан индијанец.
Член од
8 јули 2008
Мислења
16.330
Поени од реакции
7.799
Многу добар филм со необичен завршеток видете на крај кој ќе победи во рускиот рулет........ Специјално за тие што мислат дека е храброст:

 
Z

zmej gorjanin

Гостин
После многу многу прочитани страни... еве и јас да пишам нешто.

Жално е тоа што оние кој го оправдуваат самоубиството, од кога ќе се самоубие некој човек велат "Штета :(" "Жално, зошто?" "Не не... :("... и милион примери, а зошто не ги критикувате како што ги критувате сега?

А што се однесува до мене, оправдувам самоубиство... животот е премногу суров иако е краток и не е кукавички начин самоубиството како што мислите, ајде пробај да се самоубиеш, па да видиме дали имаш храброст да го направиш тоа.

Како што рече еден од членовите: Самоубиството не е чин на спасување, туку избор да не се продолжи со животот од икс причини.

Знаете зошто кога ќе ви се случи нешто лошо, не се чуствувате како самоубијците? - Бидејки имате кого да ви даде поддршка за да продолжите понатаму со животот.

И да уште нешто, зошто секаде ја мешате религијата? :drk:
Па со ова болдираново не би се согласил, самоубијците во смртта си го гледаат спасувањето, можеби со тој акт бараат да заврши болката која што си ја носат во себе. Јас не ги оправдувам самоубијците, ама би рекол дека ги разбирам зошто се одлучиле на таков чекор. А дека самоубиството претставува некоја голема храброст не би се сложил воопшто, повеќе би рекол дека се случува поради безнадежност, осаменост и немање на цел која што би не водела напред односно цел која е невозможно да се достигне. Се сложувам со тоа што е напишано подоле, кога си осамен и нешто те боли и немаш со кој да го споделиш тоа, ќе почне да боли уште повеќе и тогаш се раѓа желбата за самоубиство. Тоа е некој нагон или инстинкт за самоуништување кој што секое човечко суштество го поседува.
 
Член од
28 март 2006
Мислења
17.840
Поени од реакции
12.349
Као дете и ја сум мислел дали ќе ме жалат и такви...детски работи :)

Храброст не е чкрапалото, храброст е да живееш у џунглава, преживееш, изградиш нешто зад себе, да оставиш трага, да израснеш пород, да ги усмериш у живот...
Самоубиството не е благодарен чин ниту кон мајка природа која те донела на свет. Башка како што бегаш од проблемите во секојдневието така и ова, бесцелен чин...ако не се соочи со било каква опасност во секојдневието, тогаш како се нарекува таа особина на човекот?
 
M

marsovka

Гостин
Доколку би морализирала би рекла дека се слабаци , дека немаат храброст да се соочат со животот

Но како можеме да така лесно да го кажеме тоа кога го немаме вкусено нивниот личен пекол. Кога не го гледаме животот низ нивните очи, кога не гледаме дека за нив шишенцето полно со отров, куршумот или жилетот претставува олеснување.
Live has no meaning anymore does it ?!
I can plug out the pain .
доколку некоја акција би ви донела олеснување, утеха или било какво подобрување зарем не би ја направиле ?
 

Chapstick

Сам свој психолог
Член од
7 август 2009
Мислења
2.986
Поени од реакции
311
Еве овде ке кажам една случка.Пред некој ден дознав дека едно девојче во моето маало исекла вени во школото вовецињата но ја спасиле(не умрела).Истото девојче пред неколку месеци дојде до мене со крвави раце да ми се пофале за чинот.ПОзнавајки ги мајка и и татко и многу фини луѓе се се би направиле за својата керка а она праве вакви работи.Има срцева мана а пуше и пие(она не смее на тава ни да помисле...).Нејзините оценки се супер(четворки и петки).Викала дека дечко и е од америка и дека само преку интернет комуницирале(шо не е точно на мене ми вика имала дечко од штип мислам беше).Како шо кажах нема проблеми со родители нема проблеми со школо нема проблеми со другарки.Епа каков проблем има не сфаќам?За да праве овакви работи....
 
Член од
30 јануари 2005
Мислења
7.397
Поени од реакции
1.308
Nikoj ne veli deka nekoj nema voopsto losi misli, deka nekoj sade ubajni gleda, si svirka cel zivot so racete vdzep i si go ladi.... ne, nikoj ne go veli toa, do dusa apsurdno e da se tvrdi takvo nesto.
Na sekoj, na vakov ili onakav nacin mu se desavale losi stvari vo zivotot, sekoj bil vo loso raspolozenie, sekoj ponekad bil vo taga, vo ocaj etc.... no, aj tuka pak da ja vmetneme karmata. Neli e ciklus, neli posle dozdot ide sonce? Zosto pri ovoj slucaj karmata da ne ja prifatime kako pozitiven fenomen i bas taa karma da ni bide nadez, onaa motorna sila koja ke ne drzi vo zivot i koja patem za mig mentalno ke ne rastereti od problemite i ke ni dade prostor da gi uvideme i ubavite raboti koi ne opkruzuvaat i koi de fakto postojat i pri takvi situacii. :):)
Kazav, se e do mentalnata sostojba na poedinecot, da umee da ja prifati realnosta onakva kakva sto e bez nepotrebno cepidlacenje.... znaes, upravuvanje so sotojbata na umot, manipuliranje... e bas toa pretstavuva hrabrost za mene. :)
Зошто никад не сум одговорил на ова? И ќе се задржам вака на пола цитат, зашо одамна било, а се збори за истото и во понатамошниот цитат.

Кармата може да ја земеме како позитивна работа, со тоа што мораме да бидеме свесни дека за секоја минута среќа чувствуваме сигурно најмалку три пати повеќе несреќа. Таков е животот. Шо вика нихилиста, ние сме тука за да патиме, зошто се надеваме на среќен крај?

И храборст е чинот, и поголема храброст од тоа да се живее во тешката сурова реалност, зашто да се убиеш треба акција, за да живееш не треба да се трудиш особено.
Toecutter напиша:
Храброст...зависи како се гледа на тоа...може да било и лоботомираност да се даде животот заради нечиј интерес...ништо поспектакуларно од било кој јуриш на Верден,Сома или Сталинград преку `ничијата земја`...несвесност,идиотизам и патриотизам.
Колку го обожаваш зборов лоботомија, не-видено. :)

И не е исто, а примерот е идеален. Да си камиказа е класично самоубиство, отпоздравуваш на смртта и сам го пречекоруваш прагот од живот во смрт. Јуриш на Сталинград се преживува, или барем има шанса да се преживее, додека трчаш си викаш ај може нема да ме погодат баш мене, се бориш за живот ако дојде до тоа. Или во превод, колку и да е мачен животот на моменти, кога си гладен, бараш храна па макар би просел.
 
Член од
28 март 2006
Мислења
17.840
Поени од реакции
12.349
Доколку би морализирала би рекла дека се слабаци , дека немаат храброст да се соочат со животот

Но како можеме да така лесно да го кажеме тоа кога го немаме вкусено нивниот личен пекол. Кога не го гледаме животот низ нивните очи, кога не гледаме дека за нив шишенцето полно со отров, куршумот или жилетот претставува олеснување
Марсовке, знаеш дека ние сме многу себични. Дал во љубов, поседување нешто материјално...човекот е таков (некому иде да го потисне себичното во себе, некому не, нијанси се и слично).
Исто и овде, секогаш нам ни е најтешко. Од било кој аспект, доколку се деси недајбоже несреќа, секогаш таа несреќа (сметаме дека) е поголема кај нас него кај некој друг (а се работи всушност за ист тип несреќа). Ваљда ме сфати, малку го намотав :)

Со други зборови, за некого ова е секојдневие и не размислува да се убие и дал е пекол или не, едноставно не филозофира него го живее животот во каков што се нашол




И за овие деца сепак животот е убав. Колку се радуваат ако им дадеш цигара...како ние на нов компјутер :)

Не им судам на овие што сакаат да се отепаат, но ме интересира зошто не се соочат со животот? И зошто секогаш нивниот проблем е најголем од цело човештво кое живее во надеж? И секогаш добиваме одговор "знаеш ја што имам преживеано?". И...дали тие самоубици некад размислиле колку повеќе болка ќе створат кај своите блиски??? За мене ова е дел од себичноста (колку и да звучи навредливо). Другиот дел е неблагодарноста кон она што ти дало живот, истиот да го искористиш за друг живот.
Има многу успони и падови, не е цртата никад рамна...ако е рамна ќе се убие некој од досада :)
 
M

marsovka

Гостин
Не им судам на овие што сакаат да се отепаат, но ме интересира зошто не се соочат со животот? И зошто секогаш нивниот проблем е најголем од цело човештво кое живее во надеж? И секогаш добиваме одговор "знаеш ја што имам преживеано?". И...дали тие самоубици некад размислиле колку повеќе болка ќе створат кај своите блиски??? За мене ова е дел од себичноста (колку и да звучи навредливо). Другиот дел е неблагодарноста кон она што ти дало живот, истиот да го искористиш за друг живот.
Има многу успони и падови, не е цртата никад рамна...ако е рамна ќе се убие некој од досада.
Контрадикторен си не им судиш а сепак ги нарекуваш себични и неблагодарни запакувано у златна обвивка со розе панделка одозгора.

Прво кога даваш поклон на некој после се интересираш што прави со тој поклон? Правиш пу пу не важи? Животот е таков на поклон сме го добиле, сите гага и бираме што ќе правиме со него. За некој е товар и пекол , за некој е неупотреблив и служи за потпала, за трети е бесценото.
Второ зарем не е себично кога некој страда и бара олеснување на болката да му речеш не може зошто ми причинуваш болка на мене ?

Кога зборам за личен пекол мислам за чуства. осет, ти може да имаш порше и куќа на три спрата а да се осеќаш мизерно. Зборам за оние пеколни моменти кои сите ги имаме доживеано , зборам за агонијата која ти ја предизвикува секој нареден здив, за болка која ти ја пара утробата . За чуството дека некој те дави и гуши , дека бетонска плочка од неколку тона е на твоите гради. Зборам за таква болка која те тера да се склопчиш на креветот и цел ден да лежиш. Зборам за моментите кога мислиш дека си тотално сам.Зборам за тие моменти кога не знаеш што те гуши и дави, сакаш да вриснеш а не можеш, немаш сили бидејќи болката те парализира
Сеа замисли тие пеколни моменти, тие мисли за момент кои ти пролетуваат , тој мрак кој понекогаш после многу лош ден пред легнување те обзема заедно со грижите . Замисли дека се протегаат баш тие моменти на часови , денови, месеци, години...

Колку на моменти забораваме дека сите имаме различна перцепција, дека без оглед сме изградени од истиот материјал различно реагираме на работите :back:
 
Член од
28 март 2006
Мислења
17.840
Поени од реакции
12.349
Контрадикторен си не им судиш а сепак ги нарекуваш себични и неблагодарни запакувано у златна обвивка со розе панделка одозгора.
Златна обвивка за крваво сценарио со кобен крај :) Оние околу нив што ќе ги изгубат засекогаш што би рекле? Како нив би ги погодило? Неблагодарни не према мене, него према животот кој им е даден (во смисол ти дале живот, дај и ти) и шансата да створат нешто и према блиските.

Според примерот што го има дадено Love-computers, јас тоа девојче нема да го нарекувам никако пошто нит го знам нит го познавам. Но према нејзините родители, другари... нели е тоа себично однесување?
Второ зарем не е себично кога некој страда и бара олеснување на болката да му речеш не може зошто ми причинуваш болка на мене ?
Ок, но мора да живее и со болка. Зарем оние кои не се отепале немале болка? Според ова нели е логично дека тие лица немале болки во животот? Не, само биле ваљда многу поупорни, посилни. Пак еве прашувам, дали сопствената болка е најсилна, дали ако ме згазне некој во автобус повеќе ме боли него ако тебе те згазне? Мислам, да. Да си одземе живот, но ради некои навистина крајни причини (кои не би ги напишал овде), али млад човек...не иде бе. Со уште незапочнати проблеми.
----
Барајќи некои слики низ мрежата, наидов на некои цитати кои имаат некоја врска со темава, па (пошто не сум толку паметен јас да ги смислувам овие реченици) еве ги копирам овде.

Секогаш барав сила и верба однадвор, но тоа доаѓа одвнатре. Тука е цело време.

Постои прекрасен мистичен закон на природата дека трите нешта кои ни се најпотребни во животот - среќата, слободата и душевниот мир, секогаш ги постигнуваме ако му ги пружиме на некој друг.
Значи, како ќе дариш среќа и душевен мир некому? Сигурно не ако те снема, нели? Напротив :)
 

^^GoRiLLaZ^^

Happiness...?
Член од
25 јануари 2007
Мислења
5.771
Поени од реакции
8.034
она што е со задебелени букви:
Мислиш дека треба да се самоубиваме за да докажиме дека не сме кукавици????Инаку во право си за останатото на сите не им толку розов животот
Не мислам дека треба сите да се самоубиеме... ова го кажав поради тоа што дирекно ги осудувате за КУКАВИЦИ, што погрешно е тоа :smir:
Дали познаваш некој што се има самоубиено, чисто се сомневам.
Нема никаква храброст или никаков кукавичлук во тој чин...... Батали.
Не познавам никого кој се самоубил, но знам како е.

Ајде напред, земи пиштолот... и да се самоубиеш и да не се самоубиеш, пак не си храбар? :smir:

Храброст...зависи како се гледа на тоа...може да било и лоботомираност да се даде животот заради нечиј интерес...ништо поспектакуларно од било кој јуриш на Верден,Сома или Сталинград преку `ничијата земја`...несвесност,идиотизам и патриотизам.



Избор :tapp::tapp::tapp:........

Не е чин ни на храброст ни на кукавичлук. Баш фино...филозофски разглабања...на полувреме меѓу игнорирањето на оние кои им е тешко и морализирањето...

Не гледаат луѓето излез од некоја ситуација и тоа е тоа...
Во одреден момент попушта мрежата и паѓаат долу...

А да не зборуваме за стотици илјади кои полека и без драматика го приведуваат животот кон крај...алкохол,дрога,апатија,депресија...и ота е еден вид самоубиство...само на подолг рок...
Види вака, од некои ситуации... нема излез.

Као дете и ја сум мислел дали ќе ме жалат и такви...детски работи :)
Зарем би сакал да живееш од жалење? :uvo:
 

Ibrakadabra

Wimoweh, wimoweh...
Член од
17 јуни 2007
Мислења
1.672
Поени од реакции
790
Самоубиство - најискрен облик на самокритика!

многу точно, нели? :pijan:
 
Член од
28 март 2006
Мислења
17.840
Поени од реакции
12.349
Зарем би сакал да живееш од жалење?
Сум лапнал зборови, требаше да стои "Као дете и ја сум мислел ако се самоубијам дали ќе ме жалат"
Ама одсабајле недоручкуван, јадам зборови и цели реченици :)
 
Член од
15 декември 2007
Мислења
865
Поени од реакции
28
дали ако ме згазне некој во автобус повеќе ме боли него ако тебе те згазне?
Епа да,не е можно сите исто да не боли.Секој си има различен праг на толеранција на болка и различно реагира на истата.Обичен убод од игла за некој е како да си му отсекол рака,некој само офнува,а некој ни збор не изустува.Истото важи и за душевната болка,истиот проблем што некој го доживува како крај на светот,кај друг е само една грижа која не му пречи во секојдневното функционирање.

Самоубиството не е ниту кукавичлук ниту акт на храброст,колку што е прашање на сила.Јас мислам дека е повеќе момент на слабост,помрачување кое му оневозможува на тој што го извршува да пронајде излез или смисла во нешто друго.И да си најисплашен ако гледаш макар и најмала можност за излез,за спас, можеби ќе си дадеш себеси шанса.Или ако успееш да пронајдеш некоја причина за да продолжеш понатаму,смисла во нешто,веројатно тоа би било доволно да те спречи да се самоубиеш.

Не оправувам,но ниту ги осудувам.Не можам да осудувам некој што не е доволно јак.Секој си има право да биде таков како што е и како што сака да биде.
 

pAnDa`

Original..
Член од
5 ноември 2009
Мислења
578
Поени од реакции
35
Најчесто оние кои мислат дека "нема" решение за некој проблем извршуваат самоубиство. Инаку лично не го оправдувам, бидејќи и најголемиот проблем има решение само е потребно да се обратиш кај вистинската личност за помош.
 

Manga

Golem alat
Член од
21 април 2006
Мислења
7.775
Поени од реакции
5.100
Една статистика ваљда нема да пречи..



ме интересирало зошто едни исти земји водат во оваа "категорија"






 

Kajgana Shop

На врв Bottom