Самоубиство!

Justice for All

Tempus fugit
Член од
17 јули 2008
Мислења
1.372
Поени од реакции
85
колку може да е црн животот на некој на 30, 25, 20....
Па ваљда и не толку многу, ама кога си млад немаш баш и нешто со што можеш да споредиш, па така и секој проблем изгледа поголем во споредба со билошто што сме преживеале. Копчаш? Пример, што не се самоубие некој што преживеал војна. Ќе му текне, еј бре, војна преживеав, а сега што ме откачила девојката ќе се самоубивам.:tapp:
 
Член од
21 август 2008
Мислења
6.500
Поени од реакции
1.321
ne se samopubivaj za inat na dusmanite!!!!No imaj pocit kon filozofsko samoubistvo.
 

Дивајн

блаблабла
Член од
3 април 2005
Мислења
15.748
Поени од реакции
1.855
a i toa deka za samoubistvo si kukavica da zosto nemas hrabrost da im poglednes na problemite vo oci ama od druga strana pak si premnogu hrabar ne moze sekoj da napravi takvo nesto! dodusa samoubijcite vo sustina se emotivno ne stabilni licnosti tie imaat pomalce problemi otkolku sto mislat a mnogu poveke kompleksi od toa deka nikoj ne gi saka ili pak se plasat deka so nekoja nivna postapka gi povreduvaat tie so gi sakaat pa samite se kaznuvaat za taa nivna greska!
Да, можеби за да се самоубие некој треба да е храбар, но тој повторно ќе е послаб од тој другиот кој решил да се избори и да преживее во услови во кои не е баш задоволен. Похрабро е тоа според мене.
Похрабро е да се бориш да преживееш без пари, без семејство, без покрив над глава, па и макар без оние смешни проблеми - без дечко, без пријатели и сл.
Животот е горчлив и тежок и храбри се тие кои ги живеат, а недостојни и слаби тие што му подлегнуваат и си го одземаат. Зарем е доволна причина да се направи тоа ако некој не не сака или стравот кој го чувствуваме мислејќи дека некого повредуваме? Тоа не само што не е доволно туку е и трагично.
 

rossonerka

too good to be true
Член од
8 октомври 2007
Мислења
6.081
Поени од реакции
889
Најкукавичко а воедно и најхрабро нешто што една личност може да го направи е самоубиството.
Тоа е толку кукавички затоа што животот нам ни е дар кој треба да го негуваме и да се бориме за него. Колку и да се големи нашите проблеми, колку и да сме во депресија, колку и животот да ни изгледа тежок и суров сепак за да се поседне по сопствениот живот е предавство на најголемата и најдолгата борба што сме ја воделе некогаш. Самиот живот е една борба, а светот е еден ринг со многу победи и порази но ниеден пораз не треба да дозволи нашата психа да размисли за самоубиство, а камо ли да се посегне по сопственото најголемо богатство. За секој проблем постои или решение или наравоучение од него. Затоа треба да се помине покрај секој проблем и пад во животот без да се осудиме да го прокоцкаме животот.
А храбар е потегот на една личност да си го одземе сопствениот живот. Но колку и да е таа храброст голема никогаш нема да излезе на површина и да се вреднува. Таа храброст е толку нарцисоидна што ќе допринесе до сопствено моментално задоволство а огромна болка на сите луѓе кои ги познава.
Животот не е нималку розов но сепак вреди да се живее и да се запознаат сите негови убавини а и негативности.
Јас не можам да замислам ниедна причина која би била доволно да го мразам сопствениот живот и да сакам да си го одземам.
 

Dehumanizer

Chicken Invader
Член од
29 јуни 2008
Мислења
71
Поени од реакции
5
Самоубиството е знак на себичност пред се. Со самиот сторен чин, самоубиецот (така да речам) докажува дека е себичњак и мисли само на себе, односно како да се извади сам од проблеми, притоа не размислувајќи колку ќе им “одговара“ тоа на неговите родители, пријатели, познаници.
И да...храброст не е да се самоубиеш, туку да се соочиш со сите проблеми, маки што ти ги создал животот, односно сам што си си ги создал.
 
Член од
25 септември 2008
Мислења
102
Поени од реакции
6
Tie licnosti samo im nanesuvaat steta na najbliskite, a i na opsestvoto mislejki i pravejki ja za niv vistinskata rabota.
Samoubijcite zatoa po smrtta gi frlaat vo edna dupka pozadi crkvata bidejki tie ljuge ako moze taka da se narecat se nepocituvaci na toa sto ni e dadeno od Boga - ЖИВОТОТ.
 
Член од
18 ноември 2007
Мислења
609
Поени од реакции
41
Самоубиството е еден момент на слабост , не размислување,а многу често и психичко растројување. По мене и да дојдат такви мисли треба свесно да се почека и веќе следниот миг се се менува проблемот добива други димензии ,и многу често се решава сам од себе . Секогаш треба да имаме на ум дека ќе повредиме драги особи кои не сакаат а такви секој има и да се фатиме во коштец со проблемот па каков и да е и да си го одживееме овој живот кој сепак и покрај се е убав.
 
Д

Демијан

Гостин
Како потписот на еден од членовите на форумов:Самоубиството е вечно решение на привремените проблеми.
Мислам дека пред самоубиството тоа се само кризни моменти кои најчесто траат неколку саати.Човек неможе да планира самоубиство неколку дена или месеци,тоа се кризни моменти пред чинот.Во секој случај кукавички потег според мене.Тогаш човекот гледа безизлезна ситуација(а таква не постои).
 

ada

Модератор! ок?
Член од
21 август 2006
Мислења
5.706
Поени од реакции
566
Верувам дека никој не се самоубил од убавина и задоволство.
Па, зашто тогаш воопшто да ги етикетирате тие луѓе, било како кукавици или херои?

Самото тоа дека западнале во очај кој на нив им изгледа безизлезен е доволно. Не им треба и туѓа осуда.
 
Член од
21 август 2008
Мислења
6.500
Поени од реакции
1.321
Какво е тоа филозофско самоубиство?
Do tell.
koga se samoubivas od filozofski pricini, ko sto sovetuval na vremeto Hegesija, deka ne vredi da se zivee posto zivotot ne gi pokriva trosocite.Hegesija e filozof od drevnite vreminja koj bil narecen podbucnuvac na smrt, oti na svoite ucenici im sovetuval deka samoubisrtvoto e resenie.
 

Serpico

Сковинистратор / I'm Batman
Член од
25 јануари 2007
Мислења
11.166
Поени од реакции
691
koga se samoubivas od filozofski pricini, ko sto sovetuval na vremeto Hegesija, deka ne vredi da se zivee posto zivotot ne gi pokriva trosocite.Hegesija e filozof od drevnite vreminja koj bil narecen podbucnuvac na smrt, oti na svoite ucenici im sovetuval deka samoubisrtvoto e resenie.
А да погодам...Хегесија умрел од премногу јадење свинско, така? :)
 
C

Cool Hand Luke

Гостин
Тој Хегесија како да се воздигнал над сите и се на овој свет, му здосадило па му се одело на повисоко ниво... Како на пример, на едно повозрасно дете не му е местото во забавиште. Интересно. Интересни ми се такви размислувања за животот како нешто што треба да се прерасне и напушти поради досада и немање веќе волја за играње на таа банална игра, а не поради некој конкретен проблем. Само размислувања, за сега... :)
 
Член од
30 јануари 2005
Мислења
7.397
Поени од реакции
1.308
:pos: Колку шо читав, тој бил андерграунд момакот на своето време. Имал влијание од будизмот, шо е исто као и сеа, тие посветени на источњачки религии се чудаци. Ме интересираше дали стварно умрел од свинско, ама не пишува. За жал, иако теоријата е многу веројатна, а поставена од големиот научник на 21 век, господинот Бобус Серпикус. :)
 
Член од
16 февруари 2007
Мислења
2.780
Поени од реакции
8.235
Најдете си смисла и причина за живот и во најмалите работи.
Па макар и во предмет...

 

Kajgana Shop

На врв Bottom