Државата должи 2 милијарди $, А од друга страна државните девизни резерви пораснале на 2 милијарди и 254 милиони долари 2015.
Да, државата доколку реши така (а нема) може во истиов момент да го исплати целиот државен долг.
Со сиот респект, ама ова едноставно
НЕ Е ТОЧНО !
Ниту држававата должи само 2 милијарди, ниту може кога ќе посака да го врати целиот долг
септември 16, 2014
Се менува дефиницијата за јавен долг – дали вака ќе се намалат и долговите?
Законската дефиниција за јавен долг се менува. Собранието по скратена постапка ги прифати законските измени предложени од Владата, па така во иднина долговите на НБРМ, на општините, на јавните претпријатија и на трговските друштва во сопственост на државата или општините, нема да влегуваат во пресметките за висината на јавниот долг
06/10/2014
Јавен долг 3,9 милијарди евра
Откако експресно ги усвои измените на Законот за јавен долг, со кои се воспостави нова дефиниција за државните долгови, Владата ги објави новите податоци – Јавниот долг на се што значи „држава“ достигна историски рекордно највисоко ниво од скоро 4 милијарди евра
Во оваа нова структура на долгот Владата ги исклучи задолжувањата на Народната Банка, кредитите на државните фирми и претпријатија за кои не издала државна гаранција, иако се под нејзина контрола.
Еве кој колку должи:
-Централна Влада 3,3 милијарди евра
-Општини 17,2 милиони евра
-Јавни претпријатија 617,6 милиони евра
_______________
Инаку, податоците за тоа колку
точно должи државата се тајна постого чувани од рецептот за Кока Кола. Комуњарите милион пати јавно поставуваа такви прашања. Ако е како што мислиш ти, тогаш патриотиве како зицер ќе им плеснеа дека должи 2 , а има девизни резерви од 2,2 милијарди ![DOUBLEPOST=1440216852][/DOUBLEPOST]
Еве за сите загрижени да се информираат каде сме со долгов во однос на други земји.
ПС. Македонски сајтови избегнувајте, не е добро за здравјето.
http://www.economist.com/content/global_debt_clock
И да гледаш странски сајтови, не гледај само гола бројка. По таа споредба, ние сме подобри од Германија ?
Ај вака -
Пример, имаш 2 држави
Едната се задолжува со 1 милијарда евра и прави хидроцентрали ( го решава проблемот со струја и веќе не увезува, напротив, извезува и продава струја) + прави системи за наводнување ( прави подобри услови, добива зголемено производство на храна и извезува )
Другата држава зема кредит од “само“ пола милијарда, прави споменици, златни коњи, врби и го “јакне“ националниот идентитет на народот?
Кој се позаебани? Мислиш тие што се позадолжени ?[DOUBLEPOST=1440219660][/DOUBLEPOST]
Пак ќе кажам, политичарите и поединци имаат лични интереси од целото непродуктивно задолжување на државата. Народот е тој што на крај ќе ебе ежот у сред боцка. Затоа не разбирам кога обични луѓе ја бранат оваа погубна политика.
Негде по темава постирав линкови од книги и интервјуа од луѓе што убаво ја објаснуваат целата шема за задолжувања од СБ и ММФ. Ако видиш такви размислувања од признати економисти, професори, нобеловци, може треба човек да почне да ги согледува пошироко работите
Еве дел од интервјуата
Џон Перкинс, аутор књиге "Признање једног плаћеног економског убице"
Најважнији задатак за економског плаћеног убицу је да открије све оне земље Трећег света које имају ресурсе за које су заинтересоване корпорације , затим тим земљама Светска банка или њој сличне институције
дозвољавају огромне позајмице.....
....Од тога имају користи
локалне богаташке фамилије,,,,
...Земља, наравно, завршава тако што упада у огроман
дуг који не може да измири....
...Тада ми економски плаћене убице идемо назад у ту земљу и кажемо: "С обзиром на то да не можете да платите своје дугове, дајте нам оно од чега живите . Или пошаљите своје трупе да подрже наше у Ираку."...
...Светска банка и њене сестринске организације функциониш у у читавој овој причи али треба додати да, једном када се земље задуже, Међународни монетарни фонд им нуди додатну финансијску помоћ. У извесном смислу, то је смањење дуговања али тек онда када се држава или државе сложе да
продају своја добра и друге ресурсе страним компанијама и да
приватизују јавни сектор.
____________
Ако дел од ова не ни е познато, не знам што да кажам..
DŽOZEF ŠTIGLIC ,Američki ekonomski ekspert, predavač i univerzitetski profesor, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2001. godine
...Reći će vam da je „Međunarodni monetarni fond“ arogantan. . Reći će vam da je MMF tajnovit i izolovan od demokratske odgovornosti. Reći će vam da MMF i njegovi ekonomski lekovi često ne samo da nemaju lekoviti učinak, nego i da pogoršavaju stanje posrnule ekonomije.Video sam kako MMF, „odgovara“ na krizu. I bio sam užasnut i zaprepašćen...!
...Katastrofalna situacija u ekonomiji većine država u razvoju direktna je posledica politike MMF-a, koja se ogleda u insistiranju na privatizaciji državne imovine, liberalizaciji ..
....Te zemlje su prinuđene da pozajmljuju ogromne sume novca od drugih zemalja i „Svetske banke“, i samim tim činom odriču se brojnih beneficija demokratskog uređenja jer sa pozajmicama idu i mnoge obaveze koje ograničavaju njihove demokratske slobode. ..
____________
А кога ќе почнат државите да се раздолжуваат, со продавање на аеродроми, пристаништа, ( како Грција) , ќе видиме што ќе се случи.
Или патишта, како Италија
(Sve do kraja 90-ih godina, gotovo sve autoceste u Italiji bile su javne, a onda su 1999. privatizirane. Od tada do 2013., cestarine su u prosjeku narasle za 65 posto. U samo šest godina, jedan od koncesionara, tvrtka Schemaventotto u vlasništvu Benettona, šest do sedam puta multiplicirala je vrijednost svog ulaganja u autoceste! )
или патишта во Хрватска
( U Hrvatskoj je pak problematičan slučaj Bina-Istre i ugovora iz 1995. o koncesiji za upravljanja autocestama u Istri: Što je prvo napravila Bina-Istra nakon potpisivanja ugovora o koncesiji? Podigla je cijenu tunelarine s 12 na 24 kune. Danas ona iznosi 28 kuna )
Или водоводот во Боливија
Sa kakvim problemom može da se suočimo svedoči primer građana Bolivije, koji su pre deceniju i po poklekli pred pritiscima "Svetske banke". Političari u "vladi" Bolivije poklonila na eksploataciju i snabdevanje građana Bolivije vodom. "Koncesija" je podrazmevala eksploatisanje svih vodnih resursa, komunalnih vodovodnih sistema, pa čak i kišnice koja se prikupi.
Prvi korak bio je povećanje cene vode i to za 35 odsto, što je početkom 2000. godine izazvalo masovne demonstracije u Boliviji protiv privatizacije vodnih resursa. Protesti su se proširili po teritoriji cele zemlje, ljudi su ginuli po ulicama, demonstranti su hapšeni, a sve je dovelo do toga da politikusi Bolivije proglase vanredno stanje u zemlji.